Мирјана Kарановић: Мањина угрожава већину у Србији, а то нису ЛГБТ

0

Често се помиње како мањина угрожава већину, када је у питању Прајд. У нашој земљи постоје мањине које угрожавају већину, али то нису ЛГБТ људи. То су неки други људи који имају много моћнија средства да угрожавају остатак или искоришћавају већину за своје циљеве, изјавила је глумица и кума Параде поноса Мирјана Kарановић.

Kарановић је гостујући на Н1 у емисији Прессинг рекла да прича о онима који имају економску моћ и политички утицај.

– Мали проценат људи у свим државама бивше Југославије, који држе конце у својим рукама. Распоређују догађаја. Морамо сви да пратимо те обрасце који мислим да нису случајни. Није случајно што се пред сваке изборе шири нека међунационална тензија и нетрпељивост – каже Kарановић.

Глумица каже да само моћници профитирају у тој конструкцији.

Мислим да људи морају да размисле, против кога и зашто се боре, каже Мирјана Kарановић.

Она је додала да се велики број људи бори за нека људска права, и за кориговање начина на који посматрамо друге.

Kарановић сматра да наша историја није на страни људи који се на било који начин издвајају, и да постоји велика мржња према свим групама за које мислимо да „каљају нашу заједницу“.

– Било да су друге вере, националности, боје коже, другачије изгледају. Ретко видимо људе на улицама које имају Даунов синдром, који су слепи, у колицима су. Они немају могућност да се сналазе сами у животу – каже Kарановић.

Постоје организатори иза оних који праве нереде

Уочила сам да је била много опуштенија атмосфера, и није било много тензија и страха, да ли ће људи који имају отпор изразити неким насиљем своје противљење. Некако је било другачије. То је оно што се осетило, и свима је дало наду да би то могло и следећи пут да буде још боље, каже Kарановић.

mira

 

– Нисам сигурна да ће код нас тако лако и тако брзо доћи до озакоњења истополних бракова – каже Kарановић.

Глумица каже да верује да постоје организатори иза оних који су раније правили проблеме на Паради.

– Немам поуздане информације на који начин су организоване групе које су пре чиниле претњу. Не знам на који начин је то било изведено. Спремна сам да поверујем да постоји неко ко стоји иза тих младих, који су демонстрирали силом своје неслагање. Мислим да то што их ове године нема, јесте некаква намера и одустајање организатора који окупљају такве организаторе. Видећемо како ће бити убудуће – каже Kарановић

Глумица каже да мисли да постоје очекивања људи који припадају том покрету.

– Негде очекују да то што јесу, да им то неко омогући. Околности у којима могу слободно да живе и крећу се. То је дуготрајан процес који воде људи који су ентузијасти. Држава је мотивисана, и мало и принуђена да неке ствари мења по питању лудских права. То се не дешава спонтано, већ под притисцима. Не верујем да је то нека воља или велики план да нешто суштински промени зато што је то потребно људима, него зато што постоје услови који треба да се испуне. Чак и због тога је добро да се неке ствари мењају. Постоје људи којима ово није довољно и прилично су песимистички. А постоје и они који цене те мале кораке – каже Kарановић.

Додаје да се слаже са онима који се питају зашто толико обезбеђења.

– Волела бих да једног дана та манифестација буде у нивоу осталих манифестација, попут ролеријаде, или београдског маратона. Где људи долазе да се опусте и мало проведу. Овде Прајд је неминовно повезан са порука, захтевима за промену, и то тек државу чека у будућности – каже Kарановић.

Kарановић каже да често чује питање „а шта њима фали“, уз констатацију да су „они болесни“.

– То је заправо извор страха. То је дубоко лична ствар коју ти ниси слободан да поделиш са својом околином, јер људи из страха или незнања, то одбијају. Мислим да је ту идеја да би са тим жигосањем они могли да се врате на „прави пут“ и да се „излече“ и постану исти као остали. Зато није добро пристајати на невидљивост. Људи треба колико могу да постану видљиви. Да дозволе осталим људима да виде да та различитост није нешто што угрожава – каже Kарановић.

Додаје да треба само мало разговарати са људима и интересовати се.

– Потребно је да постоје нека правна средства, и да постоји воља да се таква заштита спроведе. Едукација, инвервенција друштва и на неки начин иницијатива самих људи из ЛГБТ организација да покрену неку врсту дијалога и разговора – каже Kарановић.

Kарановић каже да колико види у медијима се води хајка због неке „потере за профитом“.

– Мора да постоји некаква добра воља, а ја у добру вољу уредника сумњам – каже Kарановић.

Kарановић додаје да наша историја није на страни људи који се на било који начин издвајају, и да постоји велика мржња према свим групама за које мислимо да „каљају нашу заједницу“.

– Било да су друге вере, националности, боје коже, другачије изгледају. Ретко видимо људе на улицама које имају Даунов синдром, који су слепи, у колицима су. Они немају могућност да се сналазе сами у животу -каже Kарановић.

Демократија не зависи од једне партије и једног човека

Kарановић каже да постоје многе организације које дуги низ година врше притисак на државу и људе, и покрећу нека питања.

– Људи треба да се осећају удобно у неком друштву. О неким стварима се више не ћути. Почело је да се говори о проблемима насиља, о томе да ли је то што се дешава иза врата треба да буде само њихова ствар. Видимо да је потребно да се неко умеша. Сва људска права, то се више не подразумева – каже Kарановић.

Додаје да људска права нису само реч на папиру.

– Демократија је процес, то је жива ствар која се стално дешава. Сви учесници морају да улажу даље. Исто је тако са свим тековинама демократије. Нигде није само по себи идеално, постоје институције и механизми заштите и контроле – каже Kарановић.

Kарановић се осврнула и на нападе које трпи зато што је активиста. Објашњава да никада се није плашила таквих напада и да јој је било важно да никада не одустаје.

– Мислим да велики део грађана ове земље живи у огромном страху од будућности. У тој паници која је константна, људи у тој паници се опредељују, не би ли се спасли. И онда настају поделе, сукоби. Ствара се ситуација опште несигурности и свако гледа да заузме мало сигурнију позицију. Тада они не одлучују разумом, него ирационалном потребом да „остану живи“. Зато мислим да питање политичких подела, то није право – каже Kарановић.

Многи уметници, глумци и сликари су се окренули стимулансима који би их ослободили страхова, па то није на добро изашло. Нисам кренула тим путем, одлучила сам да радим, па ваљда ће бити нешто. Увек кад кренеш негде и стигнеш, рекла је она.

Глумица каже да морају да постоје мете, и да је она само једна од мета у јавном животу да се представи „шта би могло да снађе њих ако се огласе“.

Kаже да демократски потенцијал Србије је већи него што можемо да замислимо.

– Исто тако и бескрупулозност људи који утичу на политички живот ове земље је огроман, све могуће слојеве запрљају. Ово је битка која неће престати – каже Kарановић.

На питање колико кошта одржавање Параде, Kарановић каже да је велико питање.

– Треба га поставити онима који су направили тензију. Да не постоје претње не би требало да буде полицајаца. Kолико кошта обезбеђење свих фудбалских дербија. Зашто се људи млате на фудбалској утакмици? – пита Kарановић.

.

Блиц

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*