Miroljub Jevtić: Patrijarh Kiril, drži u svojim rukama nuklearni kovčežić!

Povodom desetogodišnjice časopisa „Politikologija religije”, na FPN je održan međunarodni naučni skup, a mnogi referati su bili posvećeni položaju hrišćanskih crkava u Evropi i savremenom društvu

0

Naučni časopis „Politikologija religije“ svoj jubilej, deset godina postojanja, obeležio je nedavno na Fakultetu političkih nauka međunarodnom naučnom konferencijom. Na njoj je bilo 30 učesnika, 25 je priložilo svoje referate, od čega petnaestoro stranih profesora, sa univerziteta iz Italije, Poljske, Slovačke, Bugarske, Austrije, SAD. Časopis „Politikologija religije“ pokrenuo je 2007. godine profesor Fakulteta političkih nauka Miroljub Jevtić. Kako objašnjava u razgovoru za „Politiku“, bio je to prvi časopis u svetu posvećen nepravedno zapostavljenoj naučnoj temi – politikologiji religije.

– Politikolozi se uopšte nisu zanimali fenomenom religije, što je velika greška, pa tako danas u svetu postoje samo dva časopisa na engleskom jeziku posvećena politikologiji religije. Uz ovaj naš beogradski, postoji i onaj koji izdaje Američka asocijacija za političke nauke – kaže prof. dr Miroljub  Jevtić, inače i član upravnog odbora naučnih komiteta za politikologiju i sociologiju religije Međunarodnog udruženja za sociologiju (ISA) i  za politčike nauke (IPSA).

Konferencija na FPN kako i objašnjava njen organizator, nije imala jedinstvenu temu, već je namera bila da okupi nekadašnje i sadašnje saradnike časopisa iz zemlje i sveta, koji su govorili o različitim globalnim i lokalnim fenomenima. Tako se na panelima govorilo  o geopolitici i religiji, džihadu i propagandnim ratovima na društvenim mrežama, civilizacijskom dijalogu hrišćanstva i islama, blasfemiji, pojavi vehabizma u Bosni i Hercegovini. Mnogi referati na različite načine su razmatrali položaj hrišćanskih crkava u Evropi, njenu poziciju u savremenom društvu, odnos prema Evropskoj uniji. O tome je nedavno govorio i ruski patrijarh Kiril, koji je u izjavi medijima ponovio svoj stav i da se sekularna Evropa sve više udaljava od svojih hrišćanskih korena i da je hrišćanstvo ugroženo ne samo na Bliskom istoku, gde je situacija alarmantna, već i u Evropi.

– To je tačno, hrišćanske crkve gube uticaj. Tema jednog od prošlogodišnjih brojeva časopisa bila je religija i politika u savremenoj Evropi. U svom članku, kolega iz Španije naveo je neverovatan podatak – u Španiji se 1965. oko 90 odsto ljudi deklarisalo kao pripadnici Rimokatoličke crkve, da bi 2010. tak procenat pao na svega 40 odsto. To govori o tome gde je hrišćanstvo u Evropi kad imate takav pad u, po mojoj proceni, jednoj od najznačajnijih hrišćanskih nacija na svetu – napominje prof. dr Jevtić.

Prema njegovom mišljenju, najuticajnija hrišćanska denominacija u svetu danas je Ruska pravoslavna crkva, za koju slikovito kaže da njen poglavar, patrijarh Kiril, drži u svojim rukama nuklearni kovčežić.

– Danas nema nijedne zemlje u kojoj papa može da ima značajniji uticaj, a pogotovu ne takav kakav su rimske pape imale nekad na Habsburge, koji su znali čak da interes dinastije podrede interesu Vatikana. Za razliku od toga, u Rusiji se usled vakuuma koji je nastao rušenjem komunizma, stvorila ideološka praznina koju je popunilo pravoslavlje. Ne greši Karl Bilt kad kaže da je inspiracija kojom se rukovodi Putin ustvari ideologija pravoslavne crkve. Nije u pravu, doduše, kad kaže da je ona retrogradna – ističe Jevtić.

On dodaje i da je papa Franjo u mnogome promenio imidž Rimokatoličke crkve, da je promenjen i odnos prema pravoslavnima, ali i da ne treba smetnuti s uma da se on suočava sa činjenicom da Rimokatolička crkva doživljava eroziju.

– Sastanak sa patrijarhom Kirilom na Kubi demonstrirao je da je neophodna saradnja Rimokatoličke i pravoslavne crkve zbog svega što se dešava sa hrišćanima na Bliskom istoku. Mislim da je ekumenska saradnja između dve crkve i više nego potrebna da bi judeohrišćanska civilizacija uopšte preživela – smatra prof. dr Jevtić.

Verski identitet Evrope o kojem se govorilo i na panelima na konferenciji na FPN, menjaju i migracije. Profesor Jevtić ističe da su one odavno promenile Evropu i dodaje da iako su izražene poslednjih meseci, zbog sukoba na Bliskom istoku, one traju već decenijama.

– Sloboda religije podrazumeva da religiozni veruju onako kako oni misle da treba da veruju, što znači da država treba da ih pusti da žive prema onom kako su oni propisali. A koncept života koji propisuju određene religije, može doći u sukob sa normama koje Evropu čine ovakvom kakva jeste danas. Moguć je politički pluralizam, ravnopravnost polova, ali u okviru jedne kulture. Ta kultura može biti višerasna, ali mora biti jedna kultura. Rase se i ne moraju sudariti, ali kulture obavezno, jer su to i kompletni pogledi na svet – zaključuje prof. dr Miroljub Jevtić.

Jelena ČALIJA, Politika

POSTAVI ODGOVOR

*