Miša Đurković: Čemu služe zakletve i Ustav ako ne mislimo da ih poštujemo

0

Poštovani političari, čemu služe zakletve i Ustav ako ne mislimo da ih poštujemo

Krajem oktobra prošle godine počeo je unutrašnji dijalog o Kosovu i Metohiji u republici Srbiji. Tokom ovog procesa postalo je jasno da preko 90 procenata uključenih vidi budućnost Kosova i Metohije u skladu sa Ustavom Srbije i rezolucijom 1244 kao deo države Srbije. Bilo je i pojedinih glasova koji smatraju da treba ići na podelu (ministar Dačić), a zaista su retki bili glasovi koji su tražili odricanje Srbije od Kosmeta.

U naš unutrašnji dijalog uključili su se i međunarodni gosti. Mudri ambasador Norveške nas je više puta podučio kako treba da se odreknemo Kosmeta da bismo uši u EU gde njegova domovina neće da ide. No, nešto veću težinu od njegovih reči imaju stavovi predstavnika Rusije i Kine koji su vrlo decidirano podsetili da se naša politika tiče i širih međunarodnih odnosa u kojima je po njima rezolucija 1244 uz puno poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije jedini relevantni okvir koji njih zanima. Gospodin Mančang, ambasador Kine, lepo nas je podsetio da u takvim stvarima ne treba žuriti: oni su čekali sto godina i Hong Kong se vratio kući. Na ovo je bitno podsetiti, jer jedna od lažnih vesti – koju su ovdašnji spin doktori počeli da puštaju – jeste kako je Rezoluciju 1244 potpisala SR Jugoslavija, pa je njenim raspadom navodno Srbija izgubila pravo na Kosovo. Dakle međunarodnopravno je potpuno jasno da je Srbija sukcesor SRJ, odnosno SCG, i da je teritorija Kosova i Metohije njen neotuđivi deo.

Kao deo unutrašnjeg dijaloga očekivalo se da predsednik Srbije krajem marta izađe sa svojim predlogom. To, međutim, do danas nismo dobili. No, nažalost, i on i predsednica Vlade i ministri počeli su tokom poslednjih mesec dana da izlaze u javnost sa prilično zabrinjavajućim izjavama. Podsetiću najpre šta stoji u zakletvama koje oni polažu prilikom stupanja na dužnost. Predsednik države se zaklinje da će sve svoje snage posvetiti „očuvanju suverenosti i celine teritorije Republike Srbije, uključujući Kosovo i Metohiju kao njen sastavni deo, kao i… poštovanju i odbrani Ustava i zakona…“. Predsednik Vlade se zaklinje i „svojom čašću“ obavezuje da će poštovati Ustav i zakon i biti posvećen očuvanju Kosova i Metohije unutar republike Srbije. Dakle ovde nema kreativnih rešenja, nema priča o podeli, zadatka da se što pre razreši nasleđe prošlih generacija i oslobode deca itd. Tu se jasno definiše šta je njihova obaveza: da predano rade na očuvanju (što znači reintegrisanju) Kosova i Metohije u sastav Srbije.

Umesto toga, oni u poslednje vreme vrlo nervozno govore stvari koje su suprotne ustavnim obavezama i koje ne odgovaraju ni realnosti na terenu. Naime, predsednica vlade je iznela zapanjujuću tezu da onaj ko se zalaže za opstanak KiM u sastavu Srbije nije za kompromis. Nedavno je u Americi učestvovala na skupu organizacije koja joj je predočila kako Briselski dijalog treba da se završi priznavanjem nezavisnosti Kosova, a mediji nisu izvestili da se ona tome suprotstavila. Predsednik je u intervjuu hrvatskom listu „Globus“ izneo tezu kako navodno svi Srbi znaju da je Kosovo izgubljeno i to nije kasnije demantovao. Stav Sabora SPC, unutrašnji dijalog i istraživanja javnog mnenja jasno pokazuju da to nije tačno: Srbi ne samo da ne znaju da je Kosovo izgubljeno, nego većinski smatraju da ono jeste i treba da bude u sastavu Srbije. Makar to bilo i za sto godina ili za trista kao to smo prošli put toliko čekali da se ono vrati u sastav Srbije.

Zatim je vrh države neozbiljno nastavio sa iznošenjem netačnih informacija i plašenjem građana o tome kako navodno Albanci nastavljaju sa svojom demografskom ekspanzijom i kako ćemo za 40 godina braniti Vranje, ako ne uradimo… šta? Ako se ne razraničimo? A gde? To nam još nije rečeno.

Albanci su odavno zaustavili onako visok prirodni priraštaj koji su nekada imali. Svi prostori gde oni žive beleže pad fertiliteta i pad broja stanovnika. Oni zbog toga svuda izbegavaju popise. Štaviše, oni su narod koji se danas najviše i najbrže iseljava sa Balkana. Beli „šegnen“ za Kosmet će to još više da pojača. Siguran sam da vrh države ima podatke koje imam i ja da na Kosmetu sveukupno danas ima manje od milion ljudi. Dakle, Albanci sa Kosmeta, iako proporcionalno mlađi od ostalih naroda, gube više stanovništva nego svi ostali i stoga više ne predstavljaju nikakvu demografsku pretnju ni za Mitrovicu a kamoli za Vranje.

Slična je i pretnja da će biti rata ako ne postignemo rešenje. Albanci na Kosmetu trenutno najveće probleme imaju sami sa sobom gde su veliki sukobi između klanova Haradinaja i Tačija, te cele stare političke elite sa nadirućim talasom socijalnog islamizma. Ratovanje sa Srbima im je zadnja stvar na pameti.

Najopasnija stvar koju smo pročitali je da neko iz vrha države ozbiljno razmatra priču o „zameni“ severa KiM sa prostorom Bujanovca i Preševa. To bi tek bilo samoubistvo ove države – pogledajte šta je Đinđić govorio o tome 2001.

Poštovani političari, čemu služe zakletve i Ustav ako ne mislimo da ih poštujemo? Da li i obični građani mogu da prestanu da poštuju Ustav i zakone i kuda to vodi?

Naučni savetnik, Institut za evropske studije

Politika

POSTAVI ODGOVOR

*