Miša Matić: Boks danas – NAJHRABRIJI ZABORAVLJENI

0

Boks je uvek pratila nemaština, pogotovo kad se uporedi sa drugim sportovima, čak manje trofejnim i manje popularnim. Tako je i danas.

Nina Stajković, srebrna medalja

Evo primera ovih dana:

Odbojkašice dobijaju od države po 30.000 evra za zlatnu medalju, a Semiz Pinja Aličić osvajač zlatne medalje na Evropskom prvenstvu, čak ni vest u informativnim emisijama javnog servisa, a kamoli snimak njegove pobede ili stipendiju… samo dve dnevne novine su u Srbiji objavile da Srbija ima Evropskog šampiona u boksu. O srebrnoj Nini Stajković ni reč, dve bronze  Ognjena Đurđeva i Omera Ametovića su potpuno zaboljavljene od strane onih koji vladaju državom čiji su grb nosili na dresovima i čiju su himnu slušali. Savez se zahvaljuje državi što je omogućila redovnu hranu na pripremama i opremu, jer godinama unazad ni to nije bilo omogućeno mladim bokserima, zna to predsednik republike, nekad je bio  na čelu bokserskog kluba Pinki. Mogli su ovo četvoro juniora da bar budu pomenuti, značilo bi im više od premije, koje bi, kao i dosad bile pokradene, ali bi bar još neki dečak i devojčica sa margine društva došlo u salu za treninge umesto tamo gde ih margina šalje. Iza njihovih medalja stoji hrabrost, snaga i entuzijazam. Kada se sa bokserima razgovara, hrabrost je kategorija o kojoj se ne priča, ona je podrazumevana i za najteži trenažni proces kakav je bokserski trening, a tek za dvoboj u ringu. Stanje u klubovima je više nego loše, od ove godine je počelo seniorsko klupsko prvenstvo države posle mnogo godina pauze, takmiči se šest klubova. Omladinski turniri su retki, a naši juniori na međunarodnim turnirima najneiskusniji. Entuzijazam te dece i njihovih trenera je jedina stvar koja ih održala u salama, a neretko se treninzi održavaju i pod vedrim nebom, sa nekoliko sprava okačenih o drvo. Ipak, ovo četvoro dece se okitilo evropskim medaljama. Ne traže oni neki veliki novac, samo zagrljaj i minut slave koje imaju njihove kolege iz sportova koji su miljenici vlasti, da bi se posle čestitki vratili u svoje trošne sale, da umesto pravilne ishrane skidaju kilažu gladovanjem, u saunama, uzimajući čak i medimakamente poput laseksa, koji u njihovom uzrastu štete zdravlju.Vratiće se da obuku svoje stare i pocepane patike i trenerke, da navuku rukavice tek osušene od znoja jer nove bandaže moraju da čuvaju za meč, na koji će otići ako klub plati kotizaciju i trener bude imao novca za gorivo…

Vredi taj dečiji znoj bar za patike i dres….  vredi i da se čuje dobar glas o njima, zaslužili su, jer zadužili su Srbiju, a još su deca i to najhrabrija.

Miša Matić

Vidovdan

 

POSTAVI ODGOVOR

*