Миша Матић: Једнакости и разлике на ономе свету

0

Један народ се најбоље може упознати ако обиђете његове пијаце, кафане и гробља. Почећу од овог трећег репера, од поштовања предака,  мртвих суграђана и путника намерника затечених у смртном часу у српској престоници. Код нас православних, а и код католика, обичај је да се гробља посећују суботом, даном посвећеним онима са друге стране живота, који су постали неограничени временом. Суботом и ја одлазим из времена да бар на тренутак поделим мисли и молитву са ванвременим…Кажу да се човек и на оном свету спашава докле год му ко са овога света пали свеће и даје помене, па тако кад обилазим гробове своје фамилије, обиђем и понеки гроб пријатеља али и понеког знаменитог човека чија су ми дела срцу и уму драга. Од суботе 10. децембра 2011. имаћу још једно место на Новом Гробљу у Београду, које ћу суботама обилазити. САНУ и Правни факултет сахраниће Слободана Јовановића, па ћу и њега додати у моју уобичајену ванвременску руту.

gtyu

Гробница Велимира Михаила Теодоровића, народног добротвора

Обиђем Велимира Теодоровића, Влајка Каленића, Анастаса Јовановића, Илију Коларца, Милована Миловановића, Николаја Хартвига, Симу Пандуровића, професора Перу Слијепчевића, ћерку Вожда Карађорђа Стаменку, Милана Ђ Милићевића….и још неколицину, за које знам да нису имали потомства, а држава их је заборавила.  Међу неколицином упокојених драгих пријатеља, обиђем и вечно пребивалиште Љубомира Муција Драшкића, редитеља, управника Атељеа 212, професора ФДУ и унука генерала Панте Драшкића.

Љубомир Муци Драшкић

asdf

Уз свећу му често запалим и један ЛМ, знам да није канонски исправно, грех је, а почесто  заборавим или не успем да нађем у продавници и стомаклију, па да са Муцијем лепо продиваним, попијем пиће и попушим цигару.

xdr

Љубомир Муци Драшкић, алеја заслужних грађана

 

bhu

Гробница генерала Панте Драшкића

Он је сахрањен у делу гробља кога називају некаквом алејом великана, заслужних грађана,  вероватно су у оптицају још два три имена, у зависности од рангирања покојника од стране  власти и медија. Испред  Муцијевог гроба је полицијска кућица, а до ње, под  стражом, вечно почива покојни премијер Ђинђић. Један од ретких  који је сам у државној гробници и чија плоча није од „импале“ већ од дупло скупљег „белфаста“. „Ира“ свакако није асоција, већ само назив камена. Потрефило се.  Код њега не идем. Не знам да ли је пушио и пио,па немам шта да му понесем,  а он ионако има стално друштво из кућице. Ваљда се кају што га не сачуваше живог, па морају још да одраде посао за који су примили плату. Да га сачувају мртвог. Није ми јасно да ли га чувају да не побегне или да га не киднапују или покраду. Полиција ваљда само од тога чува, јер Ђинђића више не могу да убију, тако да су у његовом садашњем обезбеђењу довољни само позорници или како се већ називају полицајци са најнижим чином.

 

nbv

Гробница премијера Зорана Ђинђића

 

bhy

Гробница премијера Војислава Маринковића

Још два гроба у близини заокупљају моју пажњу и чуђење. Уобичајено  је, али не и услов,  да великани у тој алеји почивају без „друштва“ брачних другова, сем у случају да су оба супружника били заслужни грађани Београда. Друштво им праве неки други великани који не морају бити ни из истог времена, ни истог естаблишмента власти или делатности, можда се нису познавали, а можда су се и мрзели и један другом радили о глави или џепу, а служба гробља их је саставила, да се побркају под каменом плочом.  Буквално побркају! Чак су успели да саставе и давно разведени пар познатих београдских глумаца. Збрка под плочом иде до неслућених размера.

 

Гробница у којој је сахрањен Милош Црњански

byt

Пре неку годину породица великог Милоша Црњанског хтела је да га из тог неприличног друштва премести у породичну гробницу, Бог ће знати зашто није одмах сахрањен тамо, али када су подигли плочу, од четири сандука није се знало који припада писцу Ламента над Београдом. Сигурно ни таквом особењаку, какав је Црњански био то није могло пасти на памет, да ће га мртвог помешати. Знајући та правила, право изнанеђење је то да поред великана генерала Косте Нађа почива његова супруга са чином мајора. Да ли кршим родну равноправност у новоговору ако је назовем мајором или треба мајорка или мајоркиња, не знам, али мајорица сигурно не може, јер она је била  генералица.

 

Генерал Нађ и мајоркиња Нађ

vgt

Чиме је та жена заслужила место међу заслужнима или великанима не знам, сем ако добра удаја и у бескласном друштву не значи и загарнтовано месту у гробници на добром месту и о државном трошку. Као потврда тога је и „присуство“ другарице Митре Митровић Ђилас, која је са „демократским мислиоцем и филосом“ Милованом Ђиласом била неко време у браку, али он је отишао да га опоју у Црну Гору, где почивају и жртве његове философије и демократске мисли. Некад је он тамо правио „пасја гробља“, док сад почива опојан од истог владике као и Зоран Ђинђић. Митра му оста сама међу великанима. Срећом по Митру, нема у тој алеји  Кике Дамјановић да је почупа. Дража Марковић се на време развео.

 

Павле Јовићевић

bji

    Уз брачне другове генерала и генералицу, великане Београда, један гроб даље од Муција, а два од покојног и чуваног премијера почива јунак социјалистичког рада Павле Јовићевић. Ако знамо да је издаја мерило образа, а околности времена  никако не могу бити оправдање, онда не знам како се може звати дело овог покојника који је 2. јануара 1944. уговорио, написао и потписао документ следеће садржине:

 Косово и Метохија је крај који је насељен највећим делом албанским народом, а који као и увек, тако и данас – жели да се уједини са Албанијом. Према томе осећамо за дужност указати прави пут којим треба да пође албански народ да би остварио своје тежње. Једини пут да се Албанци Косова и Метохије уједине са Албанијом јесте заједничка борба са осталим народима Југославије против окупатора и његових слугу. Јер је то једини пут да се извојује слобода, када ће сви народи па и Албанци бити у могућности да се изјасне о својој судбини са правом на самоопредељење до отцепљења. Гаранција за ово јесте НОБЈ, као и НОВА са којом је уско повезана.

Ово је закључни део Резолуције Бујанске конференције чији су аутори и потписници Павле Јовићевић, као главни потписник, за њим Рифат Бериша, Џевдет Дода, Имер Пуља и наравно, познати нам Џавид Нимани и незаобилазни друг Фадиљ Хоџа, потоњи председник председништва СФРЈ. Овде никакав коментар не треба додати, не постоје околности да се оваква творевина не назове издајом, осим за припаднике Албанске  нације. Њих у овој алеји нема. Изузев гробнице професора Ашикуа из Скадра, која се налази у другом делу гробља.

Гробница проф. Ашикуа из Скадра

nhy

Они су се држали својих верских обичаја и правила и нису се са капом са три рога борили и против Бога. Они се на Београдском Новом гробљу, а већином су припадници исламске вероисповести, сахрањују у делу гробља које је предвиђено за муслимане, где су гробови окренути ка Ћаби.

 

др. Владан Ђорђевић

mju

 

Др Владан Ђорђевић, који  је формирао и пројектовао Ново  гробље бринуо је о мултиетничност града. Једини део Новог гробља где се непоштују верска правила, је управо горе поменута алеја. Њу су пројектовали неимари другог времена. Она је пројектована после победе потписника Бујанске конференције. Тамо се бркају мртви у гробу, окреће на све стране….свих пет поменутих гробова, изузев Митре Митровић Ђилас, окренути су у правцу југ – север, док је бивша министарка културе окренута супротно. Пошто су сви покојници рођени пре другог светског рата,  изузев Ђинђића, готово је извесно да су сви били крштени у вери својих предака, а Муци Драшкић и Зоран Ђинђић и опојани од стране свештенства СПЦ, према томе, као припадници Православне вере морали су бити окренути ка истоку, попут свих осталих православних верника сахрањених на Новом Гробљу. Да не брину о својим мртвима, јасно је, али што брину о нашим, пораженим мртвима. Ту нису чиста посла, али није ни крај њихове игре. Пре неколико дана упокојио се велики глумац Петар Краљ. Стране света на месту његовог  починка, као и на пример покојног градоначелника Београда Ненада Неше Богдановића ( обојица и крштени и опојани ) може се утврдити једино бусолом. Гробови су им постављени буквално у круг. Пет гробова у круг и глава у главу! У станистичке обичаје и окултне ритуале се не разумем, али кршетене и опојане душе то не заслужују. А још великани или сазлужни. Чиме тужни заслужише да их мешају, изврћу и састављају једне са другима.

У суботу, 10. децембра у ову Алеју стиже Слободан Јовановић. Један од најумних Срба. Највећи правник, историчар, председник Српске Краљевске Академије, Ректор Београдског Универзитета,теоретичар….Великан и по себе лош практичар пред крај животног пута. Прогонство му је била судбина. Рођен је у прогонству у Новом Саду, јер је његов отац Владимир, либерал, Шапчанин иначе, морао са да бежи од власти, као прогоњени либерал и налази за кратко уточиште у Аустроугарској, у Новом Саду, где се жени Јеленом  Маринковић и где се Слободан рађа. Као да је бежао од Србије да се роди у прогонству, поневши име Слободан, као први човек са тим именом. Слободан Јовановић, оснивач и председник Српског Културног Клуба, умире прогнан, као апартид, у Лондону у својој деведесетој години. Он је у својој 76. години био осуђен у одсуству од тадашње власти за издају земље. И на губитак имовине и грађанских права. Највећи правник био је обесправљен. И опљачкан, без права да се одбрани. Ништа му није вредело знање пред силом победника кога подржава земља која му даје уточиште. Готово иста слика, као и кад се родио. Владимиру Јовановићу пружа уточиште земља која подржава његовог прогонитеља. Како се родио 3. децембра 1869. тако је и умро у прогонству, 12. децембра 1958. истог дана када је умро и Милутин Миланковић. Срећом ни Миланковић није био омиљен победницима Другог светског рата, па је сахрањен у оном делу гробља који је урећен пре њихове победе, па је његов гроб окренут по правилима вере у којој је рођен и живео. Не знам како је био окренут гроб Слободана Јовановића у Лондону , не знам у каквом је окружењу почивао, али сигурно није почивао у близини оних који су му радили о глави, грађанским правима, образу и имовини. Није почивао крај таквих покојника који су за живота поклањали део своје државе и по идеолошким основама сарађивали са вековним непријатељем, који су зарад те исте идеологије уништили и побили најбоље међу нама, а после им мртвима извртали гробове како су стигли. То њима није било битно, као што им ни ми нисмо били битни. Служили смо им као предмети убистава, сакаћења, прогона, хапшења, унижавања и пљачке. Ни Слободан Јовановић, најбољи од нас није био поштеђен. Напротив. А он нам је и тад служио за пример.

bgt               Гробови у круг: гробница у којој почива  глумац Петар Краљ

Планирано место за Слободана Јовановића је тик уз предходног градоначелника Ненада Богдановића. Чиме је овај стварни великан заслужио или Богу згрешио, да га ту преместе са лондонског гробља из породичне гробнице свог рођака Косте Ст Павловића?

 

Гробница у којој је судија Михаило Ђорђевић

kiop

 Чиме је заслужио да буде сахрањен близу Михаила Мике Ђорђевића, судије који га је осудио у одсуству и наредио његову пљачку? Ако је за утеху, бар  није близу Милоша Минића, који га је оптужио,  његово тело скончало је у огњу београдског крематоријума, па тај остатак однет у Чачак.  Са ким ће да дели своју београдску гробницу за коју годину, кад помре превелик број заслужних? Ко ће да заслужи да почива крај Великог Слободана Јовановића, који је заслужио да почива крај градоначелника за скривеном оставинском расправом? Чиме је Слободан Јовановић заслужио да добије улицу која нема ни куће ни броја? Или се то наставља извршење пресуде Мике Ђорђевића од 15. јула 946.? …. Видећу  у суботу. Субота је дан посвећен мртвима.

 

Припремљено место за Слободана Јовановића

xcv

И да не заборавим цигаре и стомаклију. Морам да обиђем Муција, тада  ће бити у друштву Слободана Јовановића.

 

Миша Матић

 

Фонд Слободан Јовановић

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*