Миша Матић: Комунистичко топовско месо

0

Данашња власт се, од 90-их па на овамо све чешће позива на ратове за ослобођење Србије и патриотизам који је владао у доба пред Балканске ратове, тражећи некако континуитет са тим временом и тадашњом влашћу у Србији. Чак дотле да се потежу и јунаци из периода од 1903. па и раније, не би ли између себе и четника – комита и њихових војвода ставили знак једнакости.

Пароле и говори о данашњем патриотизму или боље речено о потреби за њим, ( мало га је остало, Палма сипао све у тракторе ) као и за његовим представљањем иду од теорије да су наследници Четника из 1903. Брозови партизани, а да је свеједно ко је на власти, ко је председник, ко министар војни… то је, за њих, иста Србија као и 1912.   Нажалост, не налазимо се у ситуацији као 1912. па да је свеједно да ли је на челу владе Никола Пашић Баја или Милован Миловановић Балачко… тада смо на челу државе имали од народа најомиљенијег краља Петра Ослободиоца, а на челу војске, од комуниста најомрзнутијег, витешког регента Александра. Сада имамо, као у претходних 70 година тзв. врховног команданта, који би требало пре да персонификује самозваног маршала, а не свог витешког имењака из 1912. У томе је разлика, није тешко разумети и не треба злопотребљавати патриотизам, част, поштење и људско достојанство зарад дневнополитичких дешавања и ситношићарџијски циљева.

Ова власт гази већ 70 година, елементарна људска права, од права на живот до права на гроб, а очекује да има исту улогу као Српска Влада из 1912. Не, то не може тако, ова је Влада наследник Јајца, а не Краља Ослободиоца. Да није тако, не би се на Свечаној академији поводом Дана Војске Србије ( Српска војска је од 1945. забрањен назив у било ком облику, не би ли се укинуо континуитет ) после песама из Првог светског рата, а пре песме Милана Младеновића и ЕКВ « Земља », коју је извео дечији хор, певала партизанска песма «По шумама и горама» и кореографија са политичким комесаром на челу. На комесаровој глави препознатљив качкет са петокраком. Само што не видех и « Анку партизанку са капом са три рога, што се бори против Бога », у присуству српског патријарха. Присуство министра војног и за ову прилику, изсланика Врховног команданта и председника је то обећавало. Њихов континуитет је јасан, не крију га, а коме је свеједно можда неће бити проглашен за « народног непријатеља » и «издајника » попут краља Петра и генерала Михаиловића. Они немају тај контунитет. Њима није било свеједно.

Миша Матић

ПАТРИОТ

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*