Миша Матић: Српска застава у рукама Ане Брнабић, Косово у устима Марка Ђурића

0

 

Прича из кулоара нам јавише да ће доћи до оружаног напада Шиптарских снага на Косову на Српски живаљ који је преостао и да ће Шиптари преузети Газиводе које не брани ниједна Српска војна или полицијска јединица. Сем доласка КФОР-а у обилазак Газивода није се десило ништа значајно, ако се изузму изјаве српских и шиптарских политичара.

Српски политичари су искористили ову прилику да окриве опозицију за стање на Косову, док је, од свих признати премијер Харадинај најавио владавину шиптарских закона на целој територији признатог и непризнатог Косова. Поред астролошкиње на Тв Пинк, која рече да народ не треба да се плаши и да звезде кажу да проблем Косова мора да се реши у овом тренутку, али и да рак није болест водених знакова, Марко Ђурић је поносно констатовао да је Енвер Хоџа мртав и да нема ништа од Велике Албаније. Да је то рекао неко од опозиционих лидера, које власт етикетира, али никако не оптужује, за најгора непочинства, разумео бих зашто их и сам председник Вучић назива болесницима, али не, то је изјавио његов главни човек задужен за Косово. На свечаност у Амерички конгрес шаље родно не изјашњену особу, са све партнерком, да као српски премијер поздрави Амерички конгрес и у своје родно неизјашњене  руке прими заставу која је у част и славу јунака са Цера и Колубаре пре скоро једног века била подигнута на јарболе Беле Куће, као једина страна застава која се икад виорила на том месту. Уз њу, Конгресу се обратио и владика сумњиве биографије и сексуалног опрељења, чија је делатност била тема Викиликса. Шта би сада рекли они који кости оставише на Церу, Колубари, острву Виду, Кајмакчалану…. чије унуче прима заставу коју они крвљу својом натопише? А ратоваше само због своје националне и верске припадности, само зато јер нису рекли да неће ратовати по било коју цену.

Рат има јасну и прецизну цену, сваки метак и свака пушка, једино слобода нема цену. Част и образ имају цену у времену моралних норми, али ако се издаја прогласи прагматизмом, а људска права претворе у аболицију за злочин или поништење морала, онда је могуће све. Онда нам следе несреће, онда нам следе Усташки напади напади и пљачка у Врчину покрај Београда, који се не квалификују као кривично дело, већ као прекршај. Онда читамо текстове које пишу Срби, где се на 100.000 побијених Срба помене 5 убијених Хрвата, па се онда потегне прича о српском злочину насупрот Олује, јер ето нису само Хрвати злочинци, имамо их и ми и морамо се суочити са тиме да смо зчоници, јер нема рангирања злочина, све је то исто… а кад је Олуји реч, крене прича о наплаћивању воде избеглицама, протеривању на Косово, уз реченицу да су и Срби из Србије тада направили злочин према сународницима из Крајине, готово једнак као и Хрвати ( реч Усташа се не помиње ). Најгоре што прочитах, да није писано Усташком руком, је: „Нису сви Хрвати Усташе и нису сви Хрвати протерали све Србе.“

Да остало је 3% Срба, ваљда има и толико Хрвата да нису Усташе, мада међу Усташама има и Муслимана. Морам да признам да ми је од таквих Срба дражи Томпсон, али не кора такве Србе да јури по Србији, као у својој песми, доћи ће му сами на ноге. А и ако их појури по Србији, биће кажњен испод законског минимума, као Усташе са бензинске пумпе код Врчина. Оливер Ивановић се из Косовске Митровице, која се некад звала и Титова митровица, у мртвачком сандуку опреселио на београдско Ново гробље, свештенство које критикује власт се проглашава антидржавним елементом, а Олуја није монстуозни злочин, већ погром. То добијамо у време кад је Српска застава у рукама Ане Брнабић, Косово у устима Марка Ђурића, а наше судбине у рукама оних људи, којима треба мање веровати него Хардинају и Томпсону.

Ако смо такви – и није нека штета да нестанемо.

Миша Матић

 

ПАТРИОТ

 

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*