Миша Матић: Умрлог сунца син

0

Прошле недеље нашу долину суза напустише тројица значајних људи за овај народ. Прво је је отишао добри отац Кирило Хиландарац, велики исповедник, за њим последњи официр ЈВуО, капетан Урош Шуштерич, јунак, страдалник, мемоариста и борац за истину о Чича Дражи његовој борби, а свако ко га је познавао посведочио би да је био добар човек. Крај овог тужног тријумвирата је смрт Небојше Глоговца. Смрт најмлађег од ове тројице, изазвала је и велику пажњуи велики број опречних изјава, где се ови опречни нису држали ни најмањег ниво пристојности и људскости. Вређање покојног глумца најчешће се долазило од тзв. другосрбијанаца, разних левичарских и комунистичких покрета, а једини повод за то је био његова улога генерала Михаиловића у изузетној лошој серији Радоша Бајића.

Јавност су преплавиле фотографије уплаканих људи, покојникових рођака и пријатеља зарад подизања тиража, зарад сензационализма, зарад ко зна све каквих бизарности које данашњим посланицима јавне речи падну на њихове изопачене умове, па нам тако и јавно мњење у неку руку поста изопачено. Нико се заправо није бавио делом Небојше Глоговца, оним што га је учинило бесмртним, смрт је занимљивија. Комунистички оредељена јавност га је и мртвог кудила због Чича Драже, равнорски следбеници су га због тога истицали. Левичари, а ни десничари нису гледали хрватски филм „Устав републике Хрватске“ јер би им се зарад познавања седме уметности мишљења опет сукобила, само у супротним смеровима. Чича Дража насупрот Вјекославу Ковачу. Трансформација до расцепа мишљења неуких. О последњем српском Хамлету ни речи.

Нека га Небо од тога ослободи!

Миша Матић

ПАТРИОТ

фото М.Цветковић

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*