Miša Matić: Umrlog sunca sin

0

Prošle nedelje našu dolinu suza napustiše trojica značajnih ljudi za ovaj narod. Prvo je je otišao dobri otac Kirilo Hilandarac, veliki ispovednik, za njim poslednji oficir JVuO, kapetan Uroš Šušterič, junak, stradalnik, memoarista i borac za istinu o Čiča Draži njegovoj borbi, a svako ko ga je poznavao posvedočio bi da je bio dobar čovek. Kraj ovog tužnog trijumvirata je smrt Nebojše Glogovca. Smrt najmlađeg od ove trojice, izazvala je i veliku pažnjui veliki broj oprečnih izjava, gde se ovi oprečni nisu držali ni najmanjeg nivo pristojnosti i ljudskosti. Vređanje pokojnog glumca najčešće se dolazilo od tzv. drugosrbijanaca, raznih levičarskih i komunističkih pokreta, a jedini povod za to je bio njegova uloga generala Mihailovića u izuzetnoj lošoj seriji Radoša Bajića.

Javnost su preplavile fotografije uplakanih ljudi, pokojnikovih rođaka i prijatelja zarad podizanja tiraža, zarad senzacionalizma, zarad ko zna sve kakvih bizarnosti koje današnjim poslanicima javne reči padnu na njihove izopačene umove, pa nam tako i javno mnjenje u neku ruku posta izopačeno. Niko se zapravo nije bavio delom Nebojše Glogovca, onim što ga je učinilo besmrtnim, smrt je zanimljivija. Komunistički oredeljena javnost ga je i mrtvog kudila zbog Čiča Draže, ravnorski sledbenici su ga zbog toga isticali. Levičari, a ni desničari nisu gledali hrvatski film „Ustav republike Hrvatske“ jer bi im se zarad poznavanja sedme umetnosti mišljenja opet sukobila, samo u suprotnim smerovima. Čiča Draža nasuprot Vjekoslavu Kovaču. Transformacija do rascepa mišljenja neukih. O poslednjem srpskom Hamletu ni reči.

Neka ga Nebo od toga oslobodi!

Miša Matić

PATRIOT

foto M.Cvetković

POSTAVI ODGOVOR

*