Мишковић у улози жртве – за многе

0

У једном делу јавности у Србији влада право одушевљење Мирославом Мишковићем и његовим ауторским делом. Човек који је капитал стекао деведесетих захваљујући повластицама државе у време ратова, санкција и сиромашења грађана синоћ је на промоцији своје књиге напунио свечану салу свог хотела. Вечерње тоалете извукли су и они од којих се то тешко могло очекивати. Готово заљубљено су гледали у „атлетичара из Kрушевца“, заборављајући да је направио империју на рушевини једне државе. Шта год да је синоћ рекао, уследио је аплауз.
Исти они који су годинама тврдили да Мишковић ужива заштиту власти, данас Мишковића представљају као жртву. Само зато што је ухапшен у време Вучићеве власти. И очигледно је то довољно да му се питања више не постављају. Уместо питања новинари су известили са промоције Мишковићеве књиге контроверзног назива „Ја, тајкун“ уз нескривено одушевљење.

Модератор промоције Мишковићеве књиге био је Воја Жанетић, а учесници новинар Миша Бркић и сам Мишковић. Сви други нису имали прилику да поставе питање већ као и до сада, да слушају. Они који су то могли одушевљено су клицали Мишковићевој пословној способности.

“Да сам ја нека власт, а разумећете да нисам, дао бих му пет пасоша а не одузео један, и рекао – идите у свет и стварајте”, рекао је водитељ програма промоције, сценариста Воја Жанетић.

„Није ни чудо што се Мишковић најбоље разумео са Ђинђићем, обојица су имали визије. Али Србија је једну визију убила, а другу утамничила“, речи су новинара Мише Бркића.

А онда је проговорио и он, Мишковић.

„Најопасније за једно друштво је ако нема правила, ако једни услови важе за једног, а други за другог. Ја сам до скоро мислио да је за државу најважнија економија, а да ако то поправимо све ћемо решити. Онда сам се сусрео са судовима и схватио да је најважније правосуђе. Закони морају да буду исти за све”, апеловао је Мишковић, који је све до хапшења био у позицији да разговара са онима који законе доносе. А закони су често више изгледали као да су написани у интересу Мишковића и сличних него у интересу државе и грађана.

Заборављене су повластице које је Делта имала деведесетих, пословање са државом преко оф шор фирми, заборављене су пропале фабрике које је купио у приватизацији због ексклузивног земљишта.

Новинари Инсајдера на промоцију су кренули са питањима, али ни овога пута није било прилике да се та питања поставе. Није било прилике да од Мишковића добијемо одговор да ли је повлачење реклама са Б92 после првог серијала Инсајдера о изношењу новца на Kипар деведесетих и његовој улози у томе био начин на који он, Мишковић спреман да демонстрира моћ. Kад је има.

На почетку промоције делили су беџеве са натписом “Ја, тајкун” и књига која иначе кошта само 499 динара. И иде “као алва”, каже отприлике издавач.

Он, Мишковић сада је представљен искључиво као „жртва“. И то Вучићева. То је по свему судећи био довољан разлог да синоћ окупи бројне званице, од привредника па председника новинарског удружења, иако он, Мишковић, мудро и опрезно најмање помиње Вучића у свом ауторском делу, док Тадића проглашава кривцем за своје „утамничење“. И сад је Мишковић ок? Само зато што је ухапшен у време Вучићеве власти? Е, није довољно да буде ок.

Инсајдер

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*