Мислав Хорват: Стоп дијалогу са олошем!

1

Не треба прихваћати никакав дијалог са оним који желе издати Kосово.То је као да са проституткама водимо дијалог о легализацији проституције. Самим пристајањем на дијалог дајемо легитимитет издајничкој страни – невладиним анти-српским организацијама, смрадовима из САНУ (част изузецима), политичким курвама (Дачић)… Пристајемо на Вучићеву игру, он као диригент који је изнад свих, држи се са стране и пушта музику по којој сви играју, а кад се патриоте, ботови и издајници добро исвађају, онда ће он, месија, преломити.

Замислите да ваша жене побјегне са Шиптаром и одведу вам рођено ђете у Приштину. Још тај Шиптар поткупи неколико ваших познаника. И сад вам ти познаници кажу како је реланост да сте остали без ђетета, да га никад нећете вратити. Да ли би пристали на дијалог са познаницима које плаћа Шиптар? Да ли би прихватили „реалност“ да више никад нећете виђети рођено ђете или би направили све да га вратите? Онда вам неки академик каже да је најважније да сачувате живот, а да вас тај Шиптар може убити. Да ли би прави отац одустао или би рекао: ни не треба ми глава, без мог ђетета!

Сва сила олоша кука како смо јадни, како су сви против нас, како не можемо подњети још један рат…. Жене, да ли би се удале за мушкарца који стало плаче како је јадан, коме су криви родитељи, држава и сви на свијету, само он није крив? Зрели људи не цвиле над проблемима него их ријешавају. Ако они који себе сматрају српским политичким и интелектаулним елитама мисле да им је Kосво терет, нек се склоне са власти. Јер Вучић каже да неће оставити терет Kосова будућим генерацијама, толико брине за њих, али ће им оставити терет милијарди еура кредита за које је задужио Србију.

Они који бране издају Kосова на тај начин могу обранити било који Вучићев потез. Јер ако се Муслимани побуне у Рашкој, онда се Срби требају одрећи Новог Пазара јер Србија нема снаге за још један рат. Српски политичари кажу да Србија више никад неће ратовати. Треба рећи да Србија не жели више никад ратовати, али ће ратовати ако буде морала. Иако рат није ни опција, неће Шиптари напасти Србију ако их Србија не призање.

Али ако се Србија одрекне Kосова, онда ће и све остале хијане хтјети свој пљен, по оној старој: „Прво су дошли по Kрајину, ја се нисам бунио јер нисам био из Kрајине. Онда су дошли по Kосово, ја се нисам бунио јер нисам био са Kосова. Онда су дошли Рашку област, ја се нисам бунио јер нисам био из Рашке. Онда су дошли по Војводину, ја се нисам бунио јер нисам био из Војводине. На крају, кад су дошли у круг двојке више није било никог да се побуни.“ Зашто британска краљица није рекла да су мир и британски животи важнији од неке три овце на Фокландима него је послала Британце да гину за неко острво хиљадама километара од Лондона?

Британци су гинули ради три овце, а Срби би се требали одрећи свете земље, са највише цркава на свијету, земље натопљене српском крвљу и молитвама српских светаца? Шта смо ми ако се одрекнемо својих идеала, ако погазимо завјет наши предака? Онда више нисмо народ, него руља, крдо, чопор. Знам да је реалност да Kосово тренутно држе Шиптари, ми ту реалност признајемо, али ћемо је кад будемо довољно јаки промјенити, а до тада ћемо чекати, ако треба и генерацијама.

Немојте пристајати на дијалог са олошем. Давне 1389. године одржан је једини прави дијалог о Kосову. Тај дијалог нас је одредио као народ, на њему су одрастале генерације, он нам је био звијезда водиља у тренуцима пораза и ропства, он је био нада да ћемо се једном опет дигнути из пепела. Од тада, па заувијек, док Срба буде, у сваком дијалогу о предаји Kосова можемо само поновити оно што смо 1389. рекли.

Извор Фејсбук

1 КОМЕНТАР

  1. Каже покојни професор Живојиновић :
    *Морамо утврдити градиво из историје, стално се преслишавати.
    Наша огрешења о себе саме тако су страшна да их ни данас, сто година касније, нисмо сасвим окајали.
    Савезници су нам били као непријатељи, а непријатељи злотвори неописивих размера.
    Стратегија одбране била нам је таква да смо се после морали извлачити најтежим путем.
    Нуђена нам је Велика Србија, а распамећена елита инсистирала је на Југославији и тако створила нове непријатеље.
    Као награду за невероватну ратну победу нисмо добили државу, него гробницу. И јесмо ли научили што је требало?*
    Ако сами себе не поштујемо а ко ће нас поштовати?
    Александар српску жртву и страдање расу као бисере под свињске ноге па нам се десише Јасеновци, Јадовна,Јастребарска, Пребиловци..
    Дадосмо ту жртву загорском хохштаплеру да по њој се иживљава и да прави гвоздену ограду на Дрини, Сави и Дунаву па нам се десише бљесци и олује..
    Милошевић ту трагедију прода у својим немуштим играријама и смутњама па нам се десише бомбардовања, окупација КиМ, одцепљење Црне Горе.
    Ови несретници данас шене кад их ко уопште погледа и брже боље скидају гаће не били се додворили па је за очекивати да се опет нешто да и упропасти.
    Докле више ??

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*