Сјајне мисли Душка Радовића које данас више нико не цитира

0

„Београд је опет огрејало сунце, јер нико други није хтео“ – констатовао је Душко Радовић својевремено. Све је мање људи којима ова мисао може улепшати дан.

Душко Радовић преминуо је на данашњи дан 1984. године, а иза себе је оставио мноштво афоризама којима је будио Београђане на таласима радија Студио Б, мудрих мисли којима је живот у Београду чинио лепшим, духовитијим, шармантнијим…

Можда ћете и данас наћи прилику да се сетите оне: „Пре него што поправите свет, поправите чесму у свом стану. Свет би био много срећнији и лепши кад би свако само поправио чесму или макар зубе“. Kад учините неко добро дело, Душко ће вам се јавити из подсвести речима да „наше мало може бити много за оне који немају нимало“. Можда ће неки мангуп хвалећи се другарима и данас избунарити: „Не трчите за женама да се не сударите са онима који од њих беже“, а сигурно ће свакој новопшеченој тетки уз честитке стићи бар једна која гласи: „Маме, рађајте деци сестре, јер сестре постају тетке, а тетке су најлепши, незамењиви дар сваком детињству“.

Да, ту су и оне, увек актуелне, о љубави, које се потежу сваки час:

– Тако је мало љубави међу људима. Kо уме да воли, не би требало ништа друго да ради.

– Волите се кад нисте заједно. То је права љубав. Kо уме да се воли само кад је заједно, тај не прави питање с ким је.

– Ако можете немојте волети оне који вас не воле. Ако то не можете, волите их само мало. Ако ни то не можете, волите их много али кратко.

– Да ли је љубав болест? Јесте, ал’ непрелазна. Можете некога љубити и љубити, али га нећете заразити љубављу.

– Будни су они који воле, још спавају они који су вољени…

Ипак, многе мудре мисли Душка Радовића смо заборавили – свесно или несвесно. Неке зато што одавно нису смешне и данас би могле да прођу тек као црни хумор, ако не и увреда или провокација, а неке зато што су посвећене неком другом времену, другачијем Београду и другачијим људима, и смисао им је избледео до тога да више и не можемо да скапирамо „у чему је фора“.

Ево неких мисли Душка Радовића које данас само ретки цитирају. А није лоше сетити их се с времена на време.

– Остајте овде! Не идите никуда из Београда ако поново морате да се враћате у њега, ако ћете се више радовати повратку него одласку.

– Kад ће тај метро? Многи Београђани су већ одавно под земљом и чекају.

– Жене нису ништа постигле. Некада су биле неравноправне са правим мушкарцима. А сада су равноправне са никаквим.

– Kо нема у глави има у ногама, ко нема у ногама има у банци, ко нема у банци има нешто у Гроцкој, ко нема ни у Гроцкој – наћи ће му се нешто у мокраћи. Нико баш није да нема нигде и ништа.

– Многи наши вршњаци хтели су да иду у рат али нису смели. И догодило се оно што се често догађа: Данас памте само да су хтели, а заборавили су да нису смели.

– Сакупили смо пикавце као доказ да један велики пријатељ правде и једнакости пуши цигарете Марлборо, а свака од тих цигарета кошта много динара. Неки људи још увек једно говоре а друго пуше.

– Не говорите оно што мислите ако живите од тога шта говорите.

– Тако нам и треба. Док нисмо признавали да има проблема, нисмо их морали ни решавати.

– Има велике сиротиње међу нашом децом, којој, сем пара, родитељи ништа нису могли дати.

– Улажите у стомак! То улагање даје брзе и видљиве резултате. Улагање у главу је дугорочно и неизвесно.

– Зашто се уличне корпе за отпатке не подигну на висину кошева за кошарку? Била би то провокација којој нико од наше кошаркашке нације не би одолео. Kошеви би били пуни, а град чист.

24сата

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*