Мистерија лешева у Алпима

0

Отапање глечера у алпима решава енигму нестанка стотина људи, чијe судбинe се истражују деценијама. Тела брачног пара из 1942. нађена очувана – после готово 75 година

РОДИТЕЉИ седморо деце, Марселин и Франсин Димулен, кренули су 15. августа 1942. године у област изнад Шандолина, у швајцарским Алпима, да помузу краве, и од тада им се изгубио сваки траг. Мистерија њиховог, али и још неколико досад нерасветљених нестанака, откривена је тек 75 година касније, овог лета, када је убрзано отапање леда на глечерима, открило њихова беживотна – али и скоро сасвим очувана – тела.

Откриће смрзнутог пара било је, међутим, тек прво у низу пронађених тела, чија је идентификација у току, у овој области. То је навело локалну полицију на помисао да би могла да буде расветљена и судбина више стотина несталих у Алпима у прошлом веку.

– Глечери се отапају, због чега проналазимо све више тела. Уверени смо да ћемо их пронаћи још више наредних година – каже портпарол полиције у Валеу Кристијан Зибер.

Листа несталих од 1925. године до данас садржи 306 имена. Тела брачног пара Димулен, уз која су пронађени и идентификациони документи, открили су радници на Тсанфлурон глечеру, недалеко од ски-лифтова ризорта Диблере, на висини од 2.615 метара.

– Тела су лежала, једно поред другог. Били су то мушкарац и жена у одећи из времена Другог светског рата. Били су потпуно очувани, баш као и њихове ствари – сведочио је директор скијалишта Бернард Тсханен.

Обућар Марселин, тада стар 40 година, и његова, три године млађа супруга, учитељица Франсин, оставили су за собом пет синова и две кћери:

– Целог живота трагамо за њима, без престанка. Надали смо се да ћемо моћи једног дана да их сахранимо како заслужују. После 75 година, ова вест ми је донела огромно смирење – причала је швајцарским медијима најмлађа кћерка несретног пара Марселин Удри-Димулен, којој је данас 75 година.

Она каже да је, иронијом судбине, мајка тада кренула први пут са оцем:

– Пре тога је увек била трудна, и никада није могла да издржи да се пење на глечер – рекла је кћерка.

Пошто су им родитељи нестали, деца су раздвојена и послата разним породицама на усвајање. Иако су остали у истој области, међусобно су се удаљили:

– За сахрану нећу носити црнину. Мислим да је бело прикладније, јер симболише наду. А ја наду никада нисам изгубила – каже Марселин Удру-Димулен.

Недуго после открића брачног пара, служба спасавања долине Сас примила је позив и од планинара који су спазили руку и две ципеле, како провирују из глечера Хохлауб. Наредна два сата трајало је ослобађање мумифицираног тела рукама и кочићима за разбијање леда, који су полако откривали сребрни сат и прстен.

Анализа ДНК је у Берну утврдила да је реч о немачком грађанину рођеном 1943. године, који је нестао на планинарењу 11. августа 1987. године. Утврђено је да је носио неодговарајућу обућу за ход по леду, што је највероватније било узрок његовог кобног проклизавања и пада. О силини пада сведочиле су ноге, одвојене од трупа…

Још најмање 160 алпиниста се воде као нестали и у масивима француског Монблана, док је Мортерах глечер заувек “заробио”, како се верује, бар још 40 планинара.

Област изнад Шандолина, у швајцарским Алпима

МУМИФИЦИРАНИ СУНЦЕМ И ВЕТРОМ

ТЕЛА се идентификују према зубним картонима и узорцима ДНК, узетим из регистра несталих особа. Од 2000. године се, одмах по пријави нестанка, узимају и ДНК узорци од чланова породице, како би се олакшао процес идентификације. Већина откривених тела појавила се на врху глечера. Степен њихове очуваности зависио је од временских околности. Нека су мумифицирана сунцем и сувим ветровима пре него што су потоунула у лед, док су друга претворена у скелете.

Већина људи је нестала у несрећама, али некада се ради и о самоубиствима, или чак криминалистичким случајевима.

Новости

ПОСТАВИ ОДГОВОР


*