Мистериозна стена подно Таре вековима чека да је неко протумачи (ВИДЕО)

Мало позната јавности, Писана стена у селу Жлијеб, на обронцима Таре, помиње се у археолошким записима још у 19. веку. Опсежнија истраживања никада нису организована, па још није разјашњено ком периоду припада. Народ тог краја Писану стену везује за настанак реке Врело, на другој страни планине, у Перућцу. Врело важи за најкраћу српску реку, дугу само 365 метара, због чега је зову и Година.

1

Настаје у подножју Таре, водопадом се стропоштава у Дрину, на њој су биле и воденице – а и прву хидроцентрала у Перућцу, стругаре и рибњаци.

Та речица има и своју легенду, која почиње са друге стране Таре, у селу Жлијеб, испод једне стене на којој вековима стоје уписани симболи и знаци, које још нико није прочитао.

Ту, крај Вишеграда, под једним од висова Таре, још живи предање о реци Перућац.

 „По предању, Перућац је извирао ту. Под натписом. И проклета Јерина је то затворила. Сјернатом, вуном и шта ја знам. Кад је овде затворена вода, избацила је тамо, сад где се зове Перућац у Бајиној Башти. И кад узмеш ову дијагоналу, тачно, јесте тако“, објашњава Мехмед Софтић из села Жлијеб код Вишеграда.

А када је извор затрпан, на стену су уписани симболи, и то бојом која одолева вековима. Чак су, кажу, и немачки истраживачи узели узорак, не би ли открили њен састав.

„И то стоји увек, нико то не дира, снегови су падали, кише, све, али оно стоји“, додаје Ремзија Софтић.

„Одувек, отакако ми знамо овде, и родили се, наши родитељи и прадедови… То стоји ту. Само смо чули, ко би знао прочитати, знао би и Перућац отворити. Поново да крене вода.“

Радоје Тасић, новинар из Вишеграда, каже: „Причало се да је неки археолог Краљевине Југославије, пред сам Други светски рат дошао овде и истраживао, али га је рат омео у његовим плановима да одгонетне тајну Писане стене“.

Слични су симболи и у кањону Бруснице на Тари, истоветни су и топоними, ту су и некрополе, а све буди машту и чека одговоре.

„Постоји ту још скривених микролокалитета са порукама из прошлости, које стручњаци тек треба да нам протумаче“, рекао је Бориша Чолић, из Националног парка „Тара“.

Већ сврстана у највредније и најбогатије екосистеме Европе, Тара је и чудесна ризница културно-историјског наслеђа. На Тари су сачуване не само панчићева оморика – „живи фосил“ светске флоре већ и поруке њених древних становника.

РТС

1 КОМЕНТАР

  1. Нико није успео да протумачи?
    Записи представљају неколико истоветних шематизованих хералдичких приказа витешке кациге с „чекркли челенком“ на врху које је орао или слична птица. Колико се може видети, три. Поред је шематизована слика коњаника који пружа мач ка глави особе која стоји и јошједна са човеком на (кнежевској?) столици који у руци држи животињу (вероватно зеца).
    Пошто је ту био извор, вероватно знаци означавају власништво племените породице, или „племенито“, како се то онда звало (три мушка војна племића). Вероватно се радило о личном ловном забрану племићке породице, а знацима је објављено „право мачем“ против оних који га крше, а које ће вршити овлашћено лице тих племића. Могуће је да је дозвољен лов зечева, на шта указује представа човека на кнежевској столици који у руци држи зеца.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*