Мистика зиме у српској Светој гори

Овчарско-кабларска клисура привлачи посетиоце и на температурама испод нуле

0

ЛЕДЕНО белило је обојило стене и шуме драматичне клисуре Западне Мораве између Овчара и Каблара, појачавајући утисак натприродности и тајанства Српске Свете горе. Манастири и света места разбацани дуж литица кањона, који достиже дубину и већу од 700 метара, сад изгледају као призори из бајки над мирним огледалом реке тиркизне боје. Да би се закорачило у свет живог мита о Српској Светој гори, у коју су због њене фантастичне лепоте долазили монаси са Атоса, довољно је доћи до Овчар бање и одабрати стазу којом ћете прошетати између две већ заборављене куле.

Оне су се налазиле на брегу где данас стоји манастирска црквица Илиње и на брду у великом меандру реке крај манастира Успење. Ту су у средњем веку стајале високе камене утврде и чувале границе света мистичних пустињака исихаста, који су молитвом срца и вежбама дисања долазили у стање екстазе у коме су осећали присуство „божанске енергије“.

Кула Лествица, чији су масивни остаци крај Успења конзервирани и њена безимена близнакиња код Илиња, биле су мотриље и браничи чудног света трагача за божанском светлошћу каква се указала апостолима на гори Тавор. Ове високе камене грађевине нису биле само звонаре и осматрачнице, већ су имале и простор за скрипторијуме, преписивачке радионице, направљене по узору на ону у испосници Светог Саве у Кареји.

Данашњи посетиоци и поклоници, исто као и средњовековни мистици, долазе у сутон на видиковце, некадашње осматрачнице на бреговима Илиња и Успења и посматрају без даха чудесне игре светла између Овчара и Каблара. Између ове две куле у средњем веку налазиле су се, као данас у светогорској пустињи на Атосу, многобројне монашке келије, које су висиле на планинским литицама као ластина гнезда и мале манастирске цркве.

Испосница више нема, а и од многобројних храмова остало је само десет који нису грандиозне владарске задужбине, али управо њихова скромност истиче богатство простора између две куле. Ту се налазе најлепши крајолици, било да волите висине, па пут преваљујете добро обележеним планинарским стазама, или само желите да опуштено шетате крај реке старим асфалтним путем, који данас служи само да повеже манастире.

Било који пут да одаберете, чак и у зимском кратком дану, видећете много у клисури коју су за свој дом у средњем веку одабрали највећи мистици православља, тежећи исихији – стању савршене смирености. Они су сматрали да је то стање могуће постићи само на посебним местима за којима су трагали и непогрешиво бирали пределе изузетне лепоте и драматике за тиховање. И без икаквог мистицизма, Овчарско-кабларска клисура зими изазива усхићење и дивљење чуду живота и природе.

ШЕТЊЕ И БАЗЕН

ЛЕДЕНЕ шетње посетиоци Овчарско-кабларске клисуре обично завршавају у пријатној топлини чувеног планинарског дома или у базену с лековитом водом велнес-центра у Овчар бањи.

Вечерње Новости

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*