Митар Ковач: НАТО ОТВАРА НОВИ ФРОНТ У МОЛДАВИЈИ И ПРИДЊЕСТРОВЉУ

0

У жељи да отвори према Русији још један фронт, Запад покушава да одмрзне придњестровско питање и статус Републике Молдавије у колико се не буде повиновала вољи НАТО пактаЗбог тогасе тражи повлачење руских миротвораца са подручја Придњестровља, иако је решење конфликта још далеко. У медијима се све чешће помињу  војни сценарији, за које НАТО пакт ствара атмосверу да оптужи Русију. Истовремено САД и НАТО настоје да награде Румунију за кооперативност и непосредно, У ОПЕРАТИВНОМ СМИСЛУ, споје простор са Украјином, чиме би се обезбедили повољнији услови за сигурније базирање снага у Црноморском региону, у походу на Русију. Таквој процени НАТО пакта се може много шта приговорити али логика силе увек је у себи носила катастрофалне грешке, па се у том смислу може сматрати једним нормалним природним процесом одумирања САД као глобалне силе, која не може да се уразуми.

У складу са плановима НАТО пакта, Влада Молдавије тражи од Уједињених нација помоћ за повлачење руских војника из Придњестровља. Председник ове непризнате републике Вадим Красносељски је изјавио да повлачење миротворца води директно у рат. Пошто се, према одлуци Уставног суда Молдавије, Придњестровље сматра окупираном територијом а то значи да може бити употребљена сила како би се преузела контрола над њим.

Засад ситуацију смирује председник Молдавије Игор Додон, који се не слаже са политиком Владе, која је окренута Западу,и тражи да руски војници остану присутни до решења придњестровског конфликтаСтање у овом региону, односе између Русије и НАТО сваким даном чини сложенијим.  Створена је општа атмосфера кризе и несигурности, тако да се сукоби могу лагано поокренути када то НАТО процени. У целом том процесу поред председника и Владе Молдавије, Румунија игра значјну улогу и меша се у унутрашње послове суверене државе.

Председник Молдавије Игор Додон

Председник Молдавије Додон је признао да постоји сценарио о ком се све чешће говори и који предвиђа распоређивање страних војника на Дњестру, највероватније из НАТО пакта, како би се појачало војно присуство Запада у региону Црног мораНаравно, крајњи циљ Алијансе није да се, наводно, заштити молдавски народ, већ да се још једном испровоцира Русија и створи нова зона нестабилности.

Молдавски политичари, који су под директним утицајем НАТО пакта и обавештајних служби водећих држава Запада,развијају тензију нетрпељивости према Русији и показују све већи интерес за Придњестровљем, како би се створили услови за још један отворени конфликт, у коме би се Русија поставила на стуб срама“ и тражило повлачење њених мировних снага из ПридњестровљаНије реално очекивати да ће Придњестровље олако попустити пред притиском прозападне Владе Молдавије. Такав сценариј одговара НАТО пакту јер се Придњестровље налази у окружању па би војном акцијом Румуније, Украјине и Молдавије проблем Придњестровља био „решен“ војним путем. Искомпромитовао би се утицај и присуство Русије у региону, чиме би се ојачале везе и савезништво Румуније, Украјине и Молдавије у Црноморском региону, а самим тим и позиција НАТО пакта у припреми рата у Украјини против Новорусије.

У Молдавији постоје бројне снаге које су под утицајем НАТО пакта и настоје да на сваки начин минимизирају значај снага које се противе тој стратегији поданичког односа, супротно вољи народа.

Руски мировни контигент на територији Придњестровља је веома мали и тешко да може значајно променити ситуацију, у сценарију отвореног оружаног конфликта. Иако би народ Придњестровља био у стању да се војно одбрани од Молдавије, засигурно је да би учествовале специјалне јединице румунске и украјинске војске. Придњестровље је веома уска територија без икакве оператвне дубине, при нападу из више праваца тешко је одбранити. Дужи временски период на овом простору спроводи се медијска кампању против Русије и њене војске.

НАТО има циљ да Русију „заглави“ у овај конфликт и да је, по рецепту Украјинске кризе, покушава дискредитовати даље у свету, као „опасност миру у Европи“. Очекивати је да је Русија  свесна тих циљева НАТО пакта, улоге Румуније и Украјине и да себи неће дозволити такав сценарио, односно да ће имати прави одговор.

Нису проблем руски мировњаци у Придњестровљу него што око 400 хиљада становника Придњестровља не желе да буду грађани Молдавије, нити Румуније. То становништво су Руси, Украјинци и Молдавци, које је генерацијски васпитано на руској култури и било део руског државотворног простора. Евентуалним повлачењем руских миротвораца настаће још већи услови за отворен конфликт, који додатно може подпалити Украјинску кризу.

Ако би се Молдавија, уз подршку Румуније и Украјине, одлучила за војни сценарио решавања придњестровског проблема, питање је шта би Русија морала да уради, јер су то нови потези НАТО пакта, у процесу дуготрајне стратегијске офанзиве и кампање према Русији.

Молдавија има још један озбиљан територијални проблем, а то је јужна аутономна област Гагаузија. Она је још 2014. године организовала референдум о уласку у Царинску унију. Том приликом је 95 одсто становника овог специфичног региона, чије већинско становништво чине Гагаузи, који исповеда православну веру, гласало је за улазак у руски савез. У молдавском Уставу се налази тачка којом се Гагаузији даје право на излазак из земље у случају да Молдавија изгуби суверенитет.

Војна интервенција Молдавије, Румуније и Украјине према Придњестровљу сигурно би се рефлектовала и на стање у Гагаузији. То би била спонтана реакција, о чему би режим у Молдавији требао да размишља, јер би могла да престане да постоји као самостална држава у том вихору рата.

Гагаузи

Придњестровље је тражио излазак из састава Молдавске ССР, још пре распада Совјетског Савеза, страхујући да ће се на таласу национализма Молдавија ујединити са Румунијом. Тај страх је био оправдан јер Румунија последњу деценију веома офанзивно делује према Молдавији, кроз утицај на формирање власти и прокламовање стратегије према Придњестровљу. Вероватно да је таква стратегија према Молдавији, поред националних интереса инструисана и смерницама НАТО пакта. После неуспешног покушаја молдавских власти да на силу реше проблем 1992. године, Придњестровље је постало територија која се практично не налази под контролом Кишињева. Питање уједињења Молдавије и Румуније је актуелније него икад, чак се наводи и 2018. као година кад би до тога могло да дође. Међутим, тај покушај сигурно неће проћи без великих потреса у региону.[1]

Молдавија је у периоду од 1944. до 1991.године била у саставу Совјетског Савеза. Независност је прогласила 27. августа 1991. године.

У време касних осамдесетих година 20. века, молдавски радикали и синдикалци, који су били присталице припајања Молдавије  Румунији, почели су да се боре за национални језик и културу, који су по њима били потиснути. Државна политика према Русији у првим годинама независности била је безразложно и неоправдано оштра. Одлив Руса из Молдавије почео је након њеног отцепљења, због националних тензија и губљења посла из разлога што нису причали молдавским језиком. Након 1994. годне, почео је нешто либералнији однос и смањиле су се тензије, све до 1997. године када је молдавска Влада поднела скупштини низ законских решења са мање дискриминативним одредбама. Непосредно пре одржавања парламентарних избора, комунистичка партија је имала предизборне слогане, на којима је обећавала давање руском језику статус државног. Међутим, након победе на изборима, никада нису испунили та обећања.

У Молдавији се руски језик шири у штампаним и електронским медијима. У Молдавији постоји руско драмско позориште АП Чехов, театар „Са улице Рос“ и руска библиотека М. В. Ломоносов у Кишињеву. Од априла 2001. године, Координациони савет руских заједница Молдавије почео је са објављивањем новина Руско слово, а Савез руских заједница Придњестровљу, објавио је новине Руски рубеж. Током 2004. године у Молдавији је емитован програм Русија 1 у 24 града у земљи.

На територији Молдавије, коју је наша српска народна поезија називала Богданском или Басарабином земљом, Срби се почињу да насељавају у првој половини 15. века, на имања молдавске властеле. Супруге молдавских војвода, из рода Бранковића и припадници српске властеле, подизали су цркве и манастире у Молдавији. У овој православној земљи, у средњем веку живели су и стварали многи српски културни и духовни великани.

У време када је територија Молдавије прикључена Руском царству, после пропасти Првог српског устанка, многи Срби су се насељавали на том простору. Букурештанским миром, који је уследио после руско-турског рата (1806-1812), Русија је добила читаву територију Бесарабије у којој се налазила данашња Молдавија. Прикључење Бесарабије Русији значило је  пуно у геостратешком смислу јер је империја избила на обале Дунава и Прута. То је имало велики војно-политички и стратешки значај, у складу са настојањима Руског двора да постане доминантан војно-политички чинилац на карпатско-балканском простору, где су у великој већини живели православни народи.[2]

 

Посланик владајуће СНС партије у Србији, у Скупштини НАТО и члан делегације српског парламента при НАТО-у Владимир Ђукановић јасно је уочио тенденцију односа НАТО и ЕУ према источноевропским државама, јер данас чине све да реализују деобе унутар православних народа и држава. На парламентарној Скупштини НАТО пакта 7.октобра 2017.године, препознају се елементи офанзивне стратегије НАТО према Русији. У том смислу смислу индикативан је став формулисан на основу Резолуције: „Не очекујем велику расправу поводом овог питања и највероватније ће на дебату о резолуцији бити утрошено десетак минута. Очекујем да ће тежиште бити усмерено на Руску Федерацију. Пре свега на однос прибалтичких држава са Москвом у чему ће их, због Придњестровља у Молдавији, подржати Румунија која је домаћин Парламентарне скупштине НАТО-а”.[3]

Министарство спољних послова Молдавије прогласило је заменика руског премијера Дмитрија Рогозина „персоном нон грата“ због „низа непријатељских изјава према Молдавији и њеним грађанима у недавном изјавама за медије“. Руска агенција напомиње да је Рогозин копредседавајући Руско-молдавског комитета за економску сарадњу.[4] Јасно се виде обриси планираног деловања НАТО према Молдавији и Придњестровљу, преко Румуније и пронатовске Владе Молдавије, чиме се постеопено кидају садржаји било какве сарадње са Русијом. 

Влада Молдавије је подржала законодавну иницијативу о измени члана 13 Устава којим је дефинисано да је државни језик молдавски језик, а писмо латиница, те исти треба да гласи румунски језик, а писмо латиница.

Коме одговара да се у Уставу Молдавије наведе да је званични језик румунски?

Свакако САД, Европској унији и НАТО-у, који желе да Румунија припоји Молдавију, те би се на тај начин проширили без референдума, пошто истраживања јавног мњења показују да становништво Молдавије не подржава улазак у НАТО, а Влада ради као отуђени центар моћи. На сличан начин је НАТО радио са Црном Гором, кроз доношење и спровођење антисрпских стратегија и одлука. У Црној Гори је од српског народа правио црногорски народ а у Молдавији молдавски народ претвара у Румуне. То је лицемерје и насиље које спроводи НАТО и ЕУ применом дуплих стандарда.

Уједињење 2018“ (Unirea-2018) је званични назив пројекта присаједињења Молдавије Румунији. План за присаједињење Молдавије у састав Румуније постоји. За то су већ издвојена финансијска средства и одређене структуре које то извршавају у сарадњи са САД, наводи директор Института безбедности Молдавије и бивши заменик министра спољних послова, Валерија Осталепа. Молдавски председник, Игор Додон, је сагласан са Осталепом, али додаје да би реализација овог плана преобратила Молдавију у „крваво језеро“, јер би се одмах подигли Гагаузи, Бугари и Руси са севера Молдавије. За Брисел то би био кошмар, јер би се рат из Украјине преко Румуније проширио директно у Европску унију. Букурешт се не осврће на ова упозорења. Да је тако посведочио је бивши румунски премијер Виктор Понта (2012 – 2015), који је још 2016. године најавио да ће се поводом 100 годишњице присаједињења Бесарабије Румунији догодити уједињење Румуније и Молдавије.

Трајан Басеску

Главни руководилац пројекта Unirea-2018 треба да буде бивши румунски председник Трајан Басеску (2004 до 2014.), који је због тога добио молдавско држављанство и формирао политичку партију, која на парламентарним изборима 2018. године, треба да победи и „присаједини Републику Молдавију Румунији“. То потврђује тезу да је припајање Молдавије Румунији „национални пројекат“, који су осмислили и подржавају Брисел, Вашигтон и НАТО пакт. У медијима се популаризује теза о постојању „две Румуније које треба да се уједине“, по моделу како су то урадиле две Немачке.

Против присаједиња Молдавије Румунији је већина молдавског народа, бројне партије и покрети који су се обратили многим међународним организацијама ради очувања  „неутралности, јединства и недељивост државе“.

Председник Молдавије Игор Додон је указом одузео држављанство Трајану Басеску, због његовог антиуставног деловања. Формални повод за одређивање 2018. године, као године уједињења Румуније и Молдавије је тај, што се 27. марта 2018. године навршава 100 година од присаједињења Бесарабије Румунији, а после завршетка Првог светског рата, као да не постоје други историјски датуми и године у историји Молдавије.

У регистру који сведочи континуитет постојања молдавске државе посебно место заузима политичко-правни акт донет 2. децембра 1917. године, којим је проглашена Молдавска Демократска Република. Молдавска државност је установљена 1359. године и прошла је сурова искушења и велике територијалне губитке, преживела је османску империју, али је сачувала свој идентитет и обновила своју државност 1917. године, захваљјући пре свега помоћи руског народа.

После толико векова трајања, сада је идентитет становника угрожен од стране Румуније. Агресија се изводи са радикалним циљем да се кроз социјални инжењеринг пониште историјске чињенице и молдавски народ и државност Молдавије, те да се Молдавија припоји Румунији, јер за то имају подршку НАТО и ЕУ. Румунија има сличне агресивне пројекте придобијања Влаха у Србији, као посебне етничке скупине, ради превођења у припаднике румунског народа.[5] Истовремено се дуже време спроводи асимилација српског и мађарског народа у Румунији.

НАТО чак чини све да преко Владе Молдавије, уз помоћ Румуније, изгради предуслове за формирање нових база усмерених према Русији. Томе се супротставља председник Молдавије и истиче: „Изградња војних објекта треба да буде договорена са председником земље који је и врховни командант. Са нама  није било договора. Видећемо“, рекао је Додон.

На питање да ли ће он блокирати намеру САД о изградњи војних база, Додан је одговорио: „Обавезно, прво треба да се види о чему се ради“.

Војна база у Буљбоаки

се налази само неколико десетина километара од Кишињева. У августу су у бази одржане америчко-молдавске војне вежбе „Драгон пионир“. Председник Молдавије је више пута говорио да се противи уласку земље у НАТО и учешћу молдавских војника у војним вежбама са државама чланицама Алијансе.[6]

 

 

Уставни суд Молдавије је и у једном непримереном случају лишио председника државе Игора Додона права да утврди именовање Јевгенија Струзе, потпредседника владајуће Народно-европске партије, за министра одбране. По одлуци суда, уместо њега је то, у председничкој резиденцији, урадио председник парламента Андријан Канду. Такав преседан јасно говори о томе колико се девастирају државне институције и надлежности, под утицајем прозападних организација и власти.

Предсдник Додон је упозорио своје политичке противнике да ће им се потез са Уставним судом вратити као бумеранг и да ће организовати референдум о претварању Молдавије у председничи систем власти.

За ЕУ и улазак у НАТО  су претежно они који сматрају да су Румуни и да молдавска нација не постоји, а Молдавци подржавају Додона и зближавање са Русијом. Додон је посебно указао на то да све судије Уставног суда Молдавије имају румунско држављанство и да себе сматрају Румунима.[7]Румунија се и превише до сада покзала са антируским деловањем и овакав однос према Молдавији би је додатно легитимисао као отвореног непријатеља. Боље би било да власт у Румунији промисли шта чини јер би и народ Трансилваније или Ердеља могао по сличном рецептудемократизације“ да тражи висок степен аутономије.

Када су Мађари у Трансилванији затражили аутономију онда је премијер Румуније 12.јануара 2018. године брутално запретио:  „Поручио сам им да, уколико се застава Секеља (Сзеклерс) завијори изнад тамошњих институција, они ће се завијорити уз ту заставу. Аутономија за Секеље не долази у обзир. Једно је док они певају у свом дворишту, али су ствари из правног угла веома јасне – казао је Тудосе приватној румунској телевизији Реалитатеа.“[8]

Румунске власти су 1952. дале статус аутономне покрајине за крајеве са мађарском већином у Ердељу и та аутономија је трајала све до 1968. године када је укинута, у контексту енергичног провођења политике националне самобитности државе Румуније.[9] 

Мађари у Румунији

Три водеће партије Мађара у Румунији објавиле су јасно свој захтев за аутономијом„Сматрамо да територијална аутономија секељске покрајине мора бити конкретизована у форми аутономног региона у његовим историјским границама. Њен руководећи орган мора имати регионална законодавна и извршна овлашћења у областима образовања, културе, информација, економије и функционисања административног апарата. Мађарски језик по статусу мора бити изједначен са румунским. [10] 

Због све већих проблема Румунија би требала да се одговорно понаша према националним мањинама у другим државама па и у Молдавији и да не помишља да под притиском САД и Немачке преиспитује одлуку о признавању лажне државе Косово. 

 

 

 

 

[1]https://rs.sputniknews.com/rusija/201708271112435961-NATO-Moldavija-Rusija-Pridnjestrovlje/

[2] https://www.poreklo.rs/2014/04/05/srbi-u-moldaviji/

[3]http://www.politika.rs/scc/clanak/390162/Usvojeni-amandmani-Beograda-na-predlog-NATO-rezolucije

[4] https://www.dnevnik.rs/svet/rogozin-nepozelan-u-moldaviji-02-08-2017

[5] http://srbinaokup.info/?p=89727

[6]https://www.dnevnik.rs/index.php/svet/dodon-izgradna-americkih-baza-u-moldaviji-provokacija-07-08-2017

[7]https://www.intermagazin.rs/mini-drzavni-udar-u-moldaviji-izveo-ustavni-sud-cije-sve-sudije-imaju-drzavljanstvo-rumunije/

[8] https://srbin.info/2018/01/12/rumunski-premijer-ako-se-ovde-zavijori-madjarska-zastava-zavijorice-se-i-madjari/

[9]https://www.oslobodjenje.ba/vijesti/svijet/madari-u-rumuniji-zatrazili-autonomiju-a-onda-je-premijer-brutalno-zaprijetio-ako-se-zavijori-madarska-zastava-i-vi-cete-na-njoj

[10]http://www.carsa.rs/rumunski-madjari-traze-teritorijalnu-autonomiju-u-istorijskim-granicama/

Генерал-мајор у пензији проф. др Митар Ковач

anfor.org

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*