Mitar Kovač: Nova NATO propaganda u Srbiji kroz izjave i servilno postupanje političara

0

Trend ispunjavanja namera i želja NATO ostvaruje se nažalost pomalo i prikriveno u Srbiji. NATO pakt je prošle godine, Zakonom o ratifikaciji IPA sporazuma, u Srbiji dobio slobodu kretanja, imunitet svih pripadnika NATO pakta, diplomatske privilegije po Bečkoj konvenciji, a čak su ugovorene razmene poverljivih informacija i opreme.

Postavlja se pitanje zašto Vlada Srbije još uvek nije donela zakon kojim bi se potvrdio Sporazum kojim bi se Srpsko-ruskom humanitarnom centru u Nišu dale identične privilegije kakve su po IPA sporazumu dobili pripadnici NATO pakta? Takav odnos bi bio korektan i izraz uvažavanja volje srpskog naroda prema Ruskoj Federaciji.

Verovatno zbog pritiska sa Zapada, Vlada Srbije nije dodelila diplomatske privilegije predstavnicima Srpsko-ruskog humanitarnog centra i to uporno odlaže. NATO je do sada iscepkao srpski etnički prostor, okupirao Kosovo i Metohiju a zauzvrat dobija povlašćen status svojih pripadnika, dok su Rusi tu „…da pomognu kod teških stradanja, klimatskih nepogoda, požara, zemljotresa i svega ostalog“. Takav odnos i dupli standardi su ne samo nedopustivi, već nisu ni u skladu sa politikom vojne neutralnosti. Ne samo Srpsko-ruski humanitarni centar, nego i pripadnici Vojske Ruske Federacije i Kine treba da imaju isti status u Srbiji kao pripadnici NATO pakta. Svako izbegavanje takvog odnosa jeste argumentacija za analitičare koji tvrde da se u Srbiji sprovode mere saradnje sa NATO koje nisu transparentne niti su u skladu sa strateškim opredeljenjima vojne neutralnosti. To se što pre treba rešiti i jasno iskazati u novim strateškim dokumentima nacionalne bezbednosti Srbije. Bilo bi nacionalno opravdano da Rusija i Kina kontigentom vojnih snaga uđu u sastav KFOR-a. Srbija ne treba da postane plen NATO pakta nego država u kojoj se vojna neutralnost baštini na krajnje transparentan način.

Premijer Aleksandar Vučić izjavio je da Srbija ostaje vojno neutralna, ali da nam je „…NATO potreban kao saveznik da štiti i čuva srpski narod na Kosovu i Metohiji“. Takvu retoriku primenjivala je i prošla vlast, čime se indirektno izražava „zahvalnost“ što su tu. Vučić je na kritike koje su se pojavile u medijima, a dolaze i iz dela opozicije, zbog sporazuma Srbije sa NATO i različitim olakšicama za Alijansu, uzvratio da je reč o političkom licemerju onih koji se busaju kao zaštitnici Kosova i Srba na Kosovu, a nisu bili u stanju „ni džamije da odbrane“.

Treba reći jasno da NATO nije zaštitnik Srba na Kosovu i Metohiji. NATO je okupirao našu južnu pokrajinu i pod okriljem njnjgovih snaga je sa Kosmeta prognano preko 230.000 Srba, učinjen pogrom i uništavanje crkvene i kulturne baštine. NATO je stvorio lažnu državu Kosovo i tu je ostao da pokuša da je učini funkcionalnom i da bazira svoje snage u budućnosti. Srbija treba da učini sve da se proces pregovora vrati pod okrilje UN u skladu sa Rezolucijom 1244 SB UN. U skladu sa tim potrebno je da se u sastav snaga KFOR-a uključe i oružane snage drugih države koje nisu članice NATO. Žalosno je da na tome niti insistira niti šta čini Vlada R. Srbije.

„Tražimo od NATO-a da zaštiti Srbe na severu Kosova, a nećemo da mu damo da dođe na sever Kosova? A gde ste uopšte videli te NATO vojnike? Nama je NATO potreban kao saveznik i da čuva naš narod na Kosovu, da ga ne bi čuvali ti licemeri“, rekao je Vučić. „Nemoj da drže predavanja oni koji su doneli sve najgore i najpogubnije odluke za ovu zemlju, oni koji bi sutra da vrate ovu zemlju u izolaciju i oni koji bi sutra da Srbiju uvedu u neke nove sukobe… Samo neka mi ne drže predavanja, jer moraju da nešto nauče, urade, pa onda drže predavanja i pridike“, poručio je.

Povodom polaganja zakletve predsednika Srbije, Aleksandar Vučić je na konferenciji za novinare izjavio da bi Srbija ulaskom u NATO rešila veliki deo svojih problema, ali bi to bilo protiv volje 75 odsto naroda (što nije tačno). S druge strane, i onih 70 odsto koji žele da budemo uz Rusku Federaciju treba da razmišljaju o tome gde nam je tržište i da od nečega mora da se živi, rekao je Vučić na predavanju studentima na Fakultetu za bezbednost. Argumenti da Srbija ima veliku robnu razmenu sa EU su privid, jer ta razmena je dirigovana i izraz poslova koji nisu profitabilni u tim razvijenim državama. Objektivni ekonomisti ukazuju na strategiju koja treba da počiva na ravnopravnoj saradnji sa svim tržištima sveta, te da ne koristimo mogućnosti koje nam se pružaju na evroazijskom prostoru. Takođe, sva objektivnija istraživanja govore o tome da NATO nema veću podršku od 15 odsto, ali političari se trude da kažu više, kao da ih je sramota i kao da će im zameriti mentori sa Zapada što imaju „takav narod“.

Vučić je naglasio u tom smislu da je cilj Srbije da održimo našu vojnu neutralnost, da uđemo u EU, ali i da imamo najbolje moguće odnose sa Ruskom Federacijom i Kinom. „Do sada smo uspeli u tome. Imamo izjave i priznanje i Putina i Rogozina da Srbija i Rusija nisu imali nikada bolje odnose. Iz SAD i EU poručuju da nikada bolju saradnju nismo imali, a o odnosima sa Kinom i da ne govorimo“, rekao je Vučić.

Takvo opredeljenje na duže staze neće dozvoliti EU i pitanje je dana kada će to postaviti kao uslov za dalje integracije u EU. Narod te ucene neće prihvatiti i to je povoljna okolnost koja ide u prilog tezi da nam ne treba EU bez Kosova i Metohije, niti EU koja uporno sprovodi sankcije prema Rusiji, kao pripremu za vojno suprotstavljanje. Takva EU jeste za Srbiju fašistički projekat sa nešto promenjenim metodama delovanja.

Premijer Srbije kaže da se „… na globalnom planu osim SAD, Kine i Rusije kao velika sila nameće i Evropa bez Velike Britanije, da će se ubuduće insistirati da se ne zna ko je šef EU, ali da je svima jasno ko je to.“ Srpskom narodu ne treba EU sa dominacijom Nemačke, već Evropa na postavkama De Golove vizije o Evropi slobodnih naroda i država, gde neće biti podela i pripremanja rata. Ovakva EU i stanje nebezbednosti, po mnogo čemu, neodoljivo podsećaju na priod pred Drugi svetski rat.

Za veliku je kritiku i Vučićev stav o tome da je „… danas zadatak nemačkih i ostalih diplomata da Evropu postavljaju kao ekonomsku i političku globalnu silu, ali doći će trenutak da se razvije Junkerova ideja o stvaranju evropske vojske.“ Kome treba evropska vojska i za šta bi bila namenjena? Sigurno za dalji pohod na istok i odbranu od „ruske opasnosti“. Veoma je jadno nasedati na takvu nemačku propagandu. To nije Junkerova nego Hitlerova ideja o „novoj Evropi“, sa dominacijom Nemačke. Evropa nije Nemački zabran niti će ikada biti. Srbiji i srpskom narodu ne treba tzv. evropska vojska niti EU kao protektorat Nemačke. U Evropi slobodnih naroda i država mesto treba da imaju baš sve države Evrope, na ravnopravnim osnovama, bez podela na istok i zapad. Svaka podela na „Nemačku EU“ i Rusiju i druge države koje nisu članice jeste put u sukobe i ratove sa ogromnim posledicama.

Kakvo pravo polaže Nemačka da upravlja Evropom više od SAD, Rusije i Kine? Kada god je Nemačka svojom moći prelazila granice svoje države i primenjivala različite vrste nasilja, nastajale su posledice po mir i bezbednost u svetu. Posle dva svetska rata u prošlom veku, da ima imalo morala i poštovanja prema žrtvama, vlast Nemačke se ne bi postavljala na ovako agresivan način niti bi slala svoje vojnike van granica nacionalne teritorije. Treba pogledati snimak o delovanju na Kosovu i Metohiji nakon ulasak na srpsku zemlju, pa će sve biti jasno kakva je krvožednost nemačkog vojnika prema Srbima i dan-danas. Kao da ta mržnja kod njih nikada nije ni prestala. Nakon dva rata protiv srpskog naroda, nemački oficir je u Prizrenu ubio dvojicu civila kada su 1999. ušli na Kosmet, a da nikada taj zločin nije procesuiran na pravi način.

Naprotiv, poigrali su se mučeničkom smrću stradalih koji su ubijeni na zverski način. Tih dana, juna 1999. godine, Srbi u Prizrenu su bukvalno bili pod dvostrukom okupacijom – pristiglih terorista UČK i nemačkog KFOR-a koji se otvoreno stavio na njihovu stranu. Snimatelj jedne strane televizije, Igor Šaljenjević, zabeležio je kamerom tog 13. juna 1999. godine u jutarnjim satima potresno, nečuveno, bezrazložno ubistvo Žarka Andrijevića iz Prizrena, portira u „Kosovo-vinu“, i Slavka Veselinovića Bosanca, izbeglicu iz Bosne i Hercegovine, radnika Elektrodistribucije u Prizrenu. Oni su tog jutra žutom „Ladom“ krenuli da napuste grad zbog apsolutne nesigurnosti koja je pretila od strane Albanaca u Prizrenu i Metohiji.

Pristigli nemački KFOR je procenio da su im Žarko Andrijević i Slavko Veselinović opasnost. U tom momentu nemački potporučnik KFOR-a na punktu, David Ferk, prvi put posle Drugog svetskog rata van Nemačke izdaje naredbu svojim vojnicima da se na Srbe civile otvori vatra. Nakon toga nemački vojnici ispaljuju ravno 220 metaka iz automatskog oružja u Andrijevića i Veselinovića, kako je to zvanično na sudu u Koblencu u Nemačkoj zapisano.

Radnik međunarodne organizacije „World Vision“, koji je pomagao smrtno ranjenom Andrijeviću, kazao je da su zadnje Žarkove reči bile: „Ja sam Srbin, ja moram da umrem“.

Ali, još dok je bio smrtno ranjen u autu Žarko poslednjim atomima snage, sa iskolačenim očima, izgovara ono što se jasno čuje na snimku Šaljenjevića: „Ne snimaj me, vodite me u bolnicu“.

Slučaj ubistva Andrijevića i Veselinovića je sudski procesuiran u nemačkom gradu Koblencu, odakle je potporučnik David Ferk – prvi Nemac koji je posle Drugog svetskog rata van svoje zemlje – naredio da se otvori vatra na ljude civile.

Međutim, optužnica za ubistvo je pala u vodu jer su sudije došle do zaključka da su nemački vojnici navodno pucali u samoodbrani. Odmah posle tog sudskog procesa, nemački ministar odbrane Rudolf Šarping odlikovao je Davida Ferka zlatnim ordenom Krsta časti Bundesvera za „besprekorno ispunjenje vojničke dužnosti“.

Na suđenju u Koblencu, David Ferk je kazao: „Nisam ubio zato što sam hteo, već zato što sam morao – i pogodio sam pravo u metu“. Šta dodati na takvo suđenje i fašističko opravdanje razloga bezobzirnog ubistva.

Nemački bezobrazluk i „zaborav zločina“ ide do te mere da traže obnovu grobalja gde su sahranjeni fašisti, čak i u Šumaricama, kod Kragujevca. To je dokaz da nema istinskog pokajanja za zločine koje su počinili nad srpskim narodom i još traže da otkupe poljoprivredno zemljište po Vojvodini i povrate imanja folksdojčera a da nikada ne plate ratnu odštetu.

Nedopustivo je dalje puzajuće ispunjavanje naloga i zahteva NATO i urušavanje vitalnih nacionalnih interesa. Lažna Vučićeva dilema „da li trebamo živeti za svoje dedove ili unuke“ je fiktivna, kao i „nebeska Srbija ili budućnost“. Srbiji treba i jedno i drugo, poštovanje predaka i potomstvo. Bez časti i ponosa na svoje pretke nema nam budućnosti. Srbi nisu amorfna masa, kojoj se duša može odstraniti, da kao „zombiji“ lutamo ovim naopakim svetom bez saznanja o tome ko smo i kakve svetinje čuvamo.

Sveti car Lazar je izabrao Carstvo nebesko, a bez njega ne bi nas danas ni bilo, niti bi bilo ni Srbije. Kosovo i Metohija se danas ne može silom vratiti u ustavno-pravni poredak Srbije, ali će se promeniti okolnosti kada nestane snaga i uticaj onih koji su ga okupirali. NATO i EU su prolazne kategorije i neće proći mnogo vremena kada će otići u istoriju kao omražene i nepravedne organizacije i hegemonistički sistemi. I većina poštenih Albanaca na Kosovu i Metohiji znaju da žive na srpskoj zemlji, da će se država Srbija vratiti na taj prostor, kao što se vraćala više puta kroz istoriju. Kosmet je fašistička Nemačka 1941. godine nakon okupacije pripojila tzv. Velikoj Albaniji. Srbi su povratili slobodu nad tim delom Srbije 1944. i 1945. godine.

zagružennoe
Nemačke jedinice na Kosovu i Metohiji 1943. godine

Nakon okupacije Kosova i Metohije 1999. godine i veštačke države Kosovo doći će ponovo sloboda i vratiće se Srbija na taj prostor. Oni koji su se nelegalno naselili na Kosovo i Metohiju i koji su pod pretnjom i ucenom otkupili srpska imanja, moraće da se vrate tamo odakle su i došli. Zato vlast u Srbiji ne treba da žuri da „rešava status Kosova i Metohije“ po meri Zapada. To će rešiti neke naredne generacije sposobnije od ovih danas, u svakom smislu. Nema pravo niko da im uskrati međunarodni pravni osnov da povrate suverenitet nad Kosovom i Metohijom, kao srpskom zemljom.

Strategija EU za Kosovo i Metohiju jeste suštinsko i formalno otcepljenje od države Srbije. To narod mora da zna i lako će doneti odluku da li mu treba takva EU, za koju srpski političari kao opčinjeni govore „da nema alternativu i da je Srbija čvrsto na evropskom putu“. Možda oni jesu na takvom evropskom putu, kao i kamarila činovnika u džavnoj upravi, koja radi taj posao, ali srpski narod zasigurno nije na tom putu sa njima i to će pokazati u odlučnim trenucima. Manipulacijama, duplim standardima, ucenama se sve više bliži kraj jer su tzv. pregovori i drugačija rešenja bili u funkciji lagane predaje tog dela Srbije. To narod prepoznaje i neće podržati takav odnos i to je skupo naplatio prošloj a verovatno će se slično desiti i sa aktuelnom vlašću, u koliko se ogluši o vitalne nacionalne interese.

Da se srpski narod kroz istoriju rukovodio logikom „boljeg života“ i zaboravljao veru i duhovne vrednosti, danas verovatno ne bi bilo ni srpskog naroda ni države.

Dobro je da političari odustanu od tih „materijalnih argumenata“ jer ih narod ne razume i neće im poverovati. U tim rečima će prepoznati njihovo poltronstvo, podanički odnos i elemente izdaje nacionalnih interesa. Niko nema pravo da oduzme i uzurpira pravo naroda na njegove odluke. Zato pitanje Ustava i Kosova i Metohije traži referendumsko izjašnjavanje naroda a ne dogovor i razgovore tzv. političkih elita, koje nažalost i ne postoje u Srbiji. Većinom su to „interesna udruženja“ jer većina istinske inteligencije nije u političkim strankama. Političarima i strankama narod ne veruje i stalno živi pod opterećenjem u kojoj meri će oni izneveriti javno data obećanja.

____________________________________________________________________________________________________

IZVORI:

  1. www.pravda.rs/2016/12/16/predsednicki-kandidat-upozorio-vucica-i-nikolica-ne-rugajte-se-vise-rusima/rs.sputniknews.com/srbija/201602161103273155-vucic-nato-sporazum/
  2. stanjestvari.com/2017/05/22/vucic-srbija-bi-resila-probleme-ulaskom-u-nato-ali/
  3. www.youtube.com/watch?v=X5btPF2Nqf4 

    srbin.info/2015/06/13/ubili-srbe-za-nagradu-na-danasnji-dan-1999-godine-nemci-ubili-dvojicu/

    srbin.info/2015/06/13/ubili-srbe-za-nagradu-na-danasnji-dan-1999-godine-nemci-ubili-dvojicu/

    General-major u penziji prof. dr Mitar Kovač

    Fond Strateške Kulture

POSTAVI ODGOVOR

*