Mladen Grujičić: Dosta je nametanja genocida!

0

Jul je za Srbe, ali i Bošnjake koji zaista žive u Srebrenici, najteži mesec u godini. Počinje „kanonadom“ iz Sarajeva o navodnom srpskom genocidu počinjenom 1995. Zatim se oglašava „naš“ gradonačelnik Ćamil Duraković s provokacijama usmerenim prema srpskom narodu, a neposredno pred bošnjačko obeležavanje događaja sledi marš hiljada muslimana teritorijom opštine, tragom proboja njihove 28. divizije. Idu kroz srpska sela, izazivaju stanovništvo, a dešavalo se i da za njima gore stogovi sena. Policija RS, koja obezbeđuje ovu kolonu, nemoćna je. Nema pravo da ih pretresa kako ne bi „ozledili osećanja“ Bošnjaka – ovako, u najkraćim crtama, muslimansko obeležavanje navodnog genocida u istočnoj Bosni opisuje Mladen Grujičić, srpski kandidat za gradonačelnika Srebrenice na izborima zakazanim za oktobar ove godine.

Srebrenica je grad koji se i u svetu prepoznaje po navodnom srpskom gencidu.

– To je nametnuta priča i pašće kad-tad. Nijedan Srbin i većina Bošnjaka koji ovde žive ne veruju u hašku farsu. Bošnjake koji govore o tome da genocida nije bilo proglašavaju čak ludim…

Gradonačelnik Duraković i NVO „Majke Srebrenice“ su gotovo zaštitni znak vaše opštine.

– Gospodin Duraković je čovek koji je u minulih šest godina naneo ogromnu štetu svima. On živi u Srebrenici, ali u gradu, među ljudima, nema ga. Isti je slučaj i sa Udruženjem „Majke Srebrenice“. Mali broj ovih žena živi u našoj sredini. Finansiraju se iz budžeta Federacije i njihovo delovanje je isključivo u službi politike Sarajeva.

* U Beogradu, Durakovića ipak smatraju prijateljem Srba…

– On priča čas jedno čas drugo, mada mi koji živimo u Srebrenici tačno znamo šta misli o našem narodu. Prošle godine je prvo zvao srpske političare da dođu na dženazu, da bi potom zabranio Vučiću dolazak dok se iz zatvora u Švajcarskoj ne oslobodi Naser Orić. Kada je srpski premijer došao, jedva je preživeo linč, a ni do danas nije otkriveno ko je organizovao tu sramotu. Sada mu je Vučić nepoželjan.

* Šta je s projektima za koje je Srbija uplatila milione evra Srebrenici?

– Vlada Srbije je uplatila dva miliona evra, a milion evra je nestalo još pre rebalansa budžeta opštine. Ni zaposleni u opštini ne mogu da vam odgovore na pitanje gde je taj novac. A kada su u pitanju projekti i uplata još tri miliona evra iz Beograda, mislim da će do tog trenutka mnogo vode proteći Drinom. Opštinski čelnici su kandidovali, recimo, izgradnju obdaništa, iako imamo obdanište u dobrom stanju, napravljeno pre rata za grad od 40.000 ljudi. U Srebrenici danas živi 5.000 ljudi, i nema potreba za novom zgradom. Saobraćajnica koju je trebalo ponovo praviti jeste oštećena ne nekim delovima, ali nama nije potreban novi put nego sanacija postojećeg kolovoza. Kada je u pitanju most do jednog od sela, to mesto ima zaobilaznicu i put, a most je kandidovan jer bi se sa njega moglo bolje pecati?! Da bude još gore, ovi projekti su poslati Vladi Srbije pre nego što smo mi u Skupštini opštine uopšte razgovarali o tome šta nam je potrebno.

SKUPA SRPSKA NESLOGA
* U Srebrenici danas ima više Srba nego Bošnjaka. Duraković, ipak, vedri i oblači…
– U opštini je registrovano 12.300 žitelja. Srbi su većina, ima ih više od 7.000, oko 2.500 Bošnjaka se vratilo, prebivalište poseduje još njih 1.400, a 500 muslimana ima pravo glasa iz inostranstva. I na prethodnim izborima bilo je slično, ali je tada jedan „srpski biznismen“ iz Prnjavora parama pocepao srpsko biračko telo i vlast su preuzeli Bošnjaci. Ove godine je pokušano isto, ali 11 srpskih partija je izabralo mene za zajedničkog kandidata, i mislim da ćemo osvojiti vlast. Ovi podaci o biračkom telu datiraju iz maja ove godina, ali očekujemo da će Bošnjaci opet pokušati da prekroje spiskove kao što je rađeno s popisom. Zajedno sa Vladom RS oduprećemo se manipulaciji.
* Afere s novcem nisu ništa novo u Srebrenici…

– Pre dve godine, u Tužilaštvu BiH pokrenut je postupak utvrđivanja šta se dogodilo s više od milijardu dolara koje su iz sveta kao donacije ušle u tzv. srebreničke projekte. Pare su uplaćivane od donatora iz inostranstva i netragom su nestale. Navodno su utrošene u projekte pomoći žrtvama traume, za resocijalizuju i tome slično… Afera je otvorena i odmah zatvorena. Šta je bilo s tim novcem – ne zna se.

* Srebrenica je dobila muzejsku postavku genocida u Potočarima?

– Verovatno je i u taj „spomenik srpskoj genocidnosti“ otišao deo novca. U tom kompleksu radi desetak ljudi i oni ovde važe za građane s najvišim primanjima.

* Kako Srebrenica dočekuje 21. godinu od kraja rata?

– Verovali ili ne, mi smo jedina varoš u BiH koja nema svoju pekaru već domaćinstva hleb mese kod kuće. Mesaru smo dobili pre nekoliko meseci, i nadamo se da će se na rafovima uskoro naći i svinjetina. Imamo četiri kafića, dva restorana, Dom kulture, koji je mrtav. U prvi razred smo upisali oko 40 đaka, a srednju škola pohađa 450 učenika.

* Kako predviđate da će proteći sutrašnje bošnjačko obeležavanje godišnjice zločina?

– Biće valjda u miru. Svake godine ovde se sjati do 10.000 ljudi od kojih mnogi dobijaju dnevnice za to. Niko od Srba neće doći, iako je uvek bila prisutna delegacija RS. Dolazili su i mnogi srpski zvaničnici sa ispruženom rukom. Ove godine, zbog bruke i sramote koju su napravili s dočekom srpskog premijera, nas tamo biti neće. I, veoma je važno: u Srebrenici nema međunacionalnih svađa i tenzija. Srbi i povratnici Bošnjaci ovde godinama nisu izmenili ružnu reč. Naša deca u istim klupama paze da jedno drugo ne uvrede. Kada dođe 11. jul i bošnjačka dženaza, svi pretrnemo i molimo se Bogu i Alahu da sve prođe kako treba.

ULEPŠAVANJE BIOGRAFIJE DURAKOVIĆA

* Otkud vi kao diplomirani tehnolog u politici?

– Dete sam Srebrenice. Moj otac Dragoljub poginuo je ovde 24. maja 1992. Imao sam tada deset godina. Vratio sam se pošto sam završio fakultet, i od 2008. aktivan sam u ovdašnjem Udruženju srpskih žrtava rata. Predajem u srednjoj školi, a političku podršku mi daju predstavnici svih srpskih partija i udruženja.

* Odlučili ste da pobedite Durakovića…

– Šale se ovi moji da ću od oktobra biti Ćamil umesto Ćamila. Nemam protiv njega lično ništa, ali Durakovićeva biografija je prošla kroz dosta medijskog „fotošopa“ pre nego što je servirana javnosti. „Prošao je sa kolonom 28. divizije, a potom je otišao u Ameriku, gde je završio fakultet i vratio se u rodni grad“ – to je zvanična verzija. Mi koji živimo ovde pamtimo ga po tome što se pojavio 2007. na šatorskom protestu pred Parlametom BiH u Sarajevu tražeći da se Srebrenica odvoji od RS.

Večernje Novosti

POSTAVI ODGOVOR

*