Mladen Obradović: Krst ili amajlija? (komentar na tekst đakona Nenada Ilića „Sveti Novak“)

0

komentar na tekst đakona Nenada Ilića „Sveti Novak“

Uz dužno poštovanje, kako prema dragom đakonu Nenadu, tako i prema velikom sportisti Novaku, pokušaću da ovu temu sagledam iz nešto drugačijeg ugla.

Treba napraviti razliku između OSUĐIVANJA i RASUĐIVANJA. Osuđivati nije dobro, oko toga se svi slažemo. Ali, isto tako nije dobro ni zatvarati oči pred istinom — a istina je da je najpoznatiji Srbin današnjice, koji je (bio) uzor milionima ljudi, SKINUO ČASNI KRST i zamenio ga nekakvim „naročito moćnim“ kamenom. Da, dobro je ponekad se mazati lekovitim blatom (da parafraziram o. Nenada), ali nije dobro kada blato (kamen, zlato, drvo…) ZAUZME MESTO KRSTA.

Ja ne osuđujem Novaka Đokovića. Meni je njega iskreno žao, jer je, verovatno pod teretom ogromnih iskušenja koja ima kao ličnost iz sveta vrhunskog sporta i „džet seta“, izlaz iz teškoća potražio ne u Gospodu Isusu Hristu, Njegovom Krstu i liturgiji, nego u hindu-nju-ejdž religijskoj praksi joge i meditacije.

Ovde nije reč o tome da je najbolji teniser današnjice, primera radi, pored Krsta počeo da nosi i zlatni privezak u obliku srca koji mu je poklonila njegova žena kao znak ljubavi i pažnje. Ne, radi se o nečemu sasvim drugom. Naš dragi ali nesrećni Novak je UMESTO krsta počeo da nosi kamen kojem se u suštini pripisuju natprirodna, magijsko-religijska svojstva. Drugim rečima, on više NE VERUJE da mu mir, snagu i ljubav donosi sila Časnog i životvornog krsta Gospodnjeg, nego VERUJE da mu mir donosi amajlija i meditacija (pogledajte njegov nastup na seansi gurua Pepea Imasa početkom septembra: youtube.com/watch?v=Hg-qvS4plno).

Dakle, ako ne osuđujemo, već RASUĐUJEMO o trenutnom stanju Novaka Đokovića, možemo primetiti da je njegovo ponašanje uobičajeno za osobe koje su podlegle propagandi joge i meditacije: čovek tada misli da je postigao mir, da je prodro u dubinu svog bića i da postiže duhovnu ravnotežu, ali pritom zaboravlja na Boga koji je jedini istinski izvor smisla, mira i ljubavi. Kao posledica toga, u čoveku se rađa duhovna gordost, a sa njom ulazi nemir i ohladnelost duše (svako ko je u svom okruženju imao neku osobu koja se duže ili kraće vreme bavila „istočnjačkim duhovnim veštinama“ zna kako to izgleda).

Dok je nosio Časni krst, osenjivao se krsnim znakom i prizivao Boga Živog i Istinitog, Novak Đoković je pobeđivao, bio je pribran čak i u najtežim trenucima i „lomio“ je protivnike upravo zahvaljujući snazi duha. Sada, kada je Gospoda zamenio guruom a krst amajlijom, izgubio je prisebnost i mir koji su ga krasili, zbog čega je počeo da gubi, lomi rekete i cepa majice.

I upravo zato, nemojmo olako osuđivati brata Srbina, velikog i slavnog Novaka Đokovića. Pomolimo se za njega, kako god umemo i koliko možemo! Neko će zapaliti sveću u crkvi, nego izgovoriti „Oče naš“ ili pročitati akatist, ali kada bismo svi mi, koji smo onako zdušno navijali za Novaka onda kada je pobeđivao sa reketom u ruci, molitveno stali uz njega sada kada mu je zapravo najteže, uveren sam da bi Gospod brzo razvejao oblake koji su mu privremeno zamaglili duhovni vid.

Mladen Obradović, predsednik Otačastvenog pokreta Obraz
izvor: FB stranica Mladen Obradović

 

POSTAVI ODGOVOR

*