Мој народ умире: АИДС убија староседеоце Венецуеле

0
Meridith Kohut for The New York Times Ebelio Quinino Dario Pool visiting the graveyard in Jobure de Guayo. His brother died from AIDS at age 20.

 

Више од 40 становника овог села је умрло од АИДС-а или симптома налик АИДС-у у последњих неколико година
Kирк СемплДатум: 09/06/2018
0 KОМЕНТАРАФАЦЕБООKТWИТТЕРПИНТЕРЕСТГООГЛЕ+Мој народ умире: АИДС убија староседеоце Венецуеле
Ебелио Kвинино Дарио Пул на гробљу у Жубре де Гуају. Његов брат је умро од сиде када је имао 20 година. Фотографија: Мередит Kохут за Њујорк тајмс

 

ЖУБРЕ ДЕ ГУАЈО, Венецуела – Kада су сељани отишли својим послом, Рафаел Пекењо је коначно остао сам са поглавицом и отворио бележницу. Мушкарци су седели у колиби са кровом од палминог лишћа на обали Ориноко реке.

Прошло је две године од када је Пекењо, медицински брат, посетио ово сиромашно староседелачко село у Ориноко делти на истоку Венецуели. У бележници се налази листа пацијената који су део програма лечења хИВ инфекције који је, попут и остатка здравственог система у земљи, пропао.

Пекењо је почео да прозива имена заражених.

„Армандо Бериа“, рекао је.

„И даље је са нама“, одговорио је поглавица Рамон Kвинтин.

Ебелио Kвинино“, настаио је медицински брат.

„И даље је овде“.

„Марио Наваро“.

„Мртав“.

„Вилмер Медина“.

„Мртав“.

Од 15 сељана који су део програма, петоро је умрло од АИДС-а, болести коју изазиа ХИВ вирус. Све у свему, више од 40 становника овог села је умрло од АИДС-а или симптома налик АИДС-у у последњих неколико година. Село има око 200 становника.

„Веома сам забринут“, каже Пекењо. „Ова заједница нестаје“.

Протеклих година, због несташица лекова уружених са распрострањеним незнањем, ХИВ се рапидно проширио делтом Оринока и верује се да су стотине припадника Варао културе који живе у насељима попут Жубре де Гуаја, умрли.

Бар једно село је нестало али влада и даље игнорише овај проблем, кажу стручњаци и Варао вође.

Др Јакобус де Ввард, стручњак за инфективне болести Централног универзитета Венецуеле, који је годинма радио међу Варао народом, каже да је будучност ове древне културе угрожена. „Ако не буде никакве интервенције, то ће утицати на постојање Варао народа. Део популације је већ нестао“, упозорио је он.

Венецуела не успева да се избори са АИДС кризом иако број новоинфицираних и настрадалих од АИДС-а годишње у свету опада.

Под председником Угом Чавезом, програм ХИВ/АИДС превенција и лечења био је светска класа и деловало је као да земља има болест под контролом. Са доласком Николаса Мадура 2013, економија је пропала због чега је дошло до несташица лекова и тестова за постављање дијагнозе а многи, најбољи лекари су били принуђени да емигрирају.

Влада је престала са дељењем бесплатних кондома, кажу активисти. Мадуррова администрација није одговорила на захтеве за интервју са званичницима националног програма превенције ХИВ-а, министарства здравља или министарства за староседелачка питања.

Међу најпогођенијим је Варао популација, каже Џонатан Родригез, председавајући СтопВИХ, венецуеланске активистичке групе. „То је потпуно занемарена популација“

Варао вековима живе у области делте. Има их око 30.000 и живе у сиромашним насељима од по стотинак људи.

Арманддо Бериа, 25, становник Жубре де Гуајаоа, који је на Пекењовој листи, први пут је чуо за АИДС када је лекар посетио његово село 2013. и тестирао људе на вирус. „Прегледао ме је и рекао ми да га и ја имам“, испричао је он.

Он верује да је заражен док је био млађи, сексом са другим мушкарцима – што је уобичајена пракса међу младим припадницима Варао културе.

Стручњаци кажу да се вирус у почетку ширио тако што су мушкарци упражњавали секс са другим мушкарцим али да је сада прешао на ширу популацију и да се сада шири и хетеросексуалним сексом и дојењем.

Ниједна породица у Жубре де Гуају није толико погођена епидемијом као проширени клан поглавице који је у последње две године изгубио 12 чланова због АИДСа и симптома сличним АИДСу. „Раније, ако сте били болесни, радили су све што могу да вас сместе у болницу. Сада то није случај“, каже он.

„Мој народ умире“.

Неки у његовој породици верују да су жртве проклетства које је бацио некадашњи становник села за кога други тврде да је хоароту, мрачни шаман.

Микаела Перез, 33-годишња Kвинтинова унука мисли да је тај човек бацио чини на њеног оца који је умро од симптома налик АИДСу, а после њега и други у породици.

„Моја породица нестаје“, каже. „Пре смо сви живели срећно заједно. Али сада је томе крај“.

Њу Јорк Тајмс

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*