Момир Чабаркапа: ЛИЦЕМЕРЈЕ ВЛАСТИ У СРБИЈИ

0

Када сам чуо вест да ће два црногорска официра бити придодата мисији КФОР-а на Косову и Метохији био сам озарен. Помислио сам – кренуло је. То су прва два од оних до хиљаду СРЈ војника и полицајаца који по Резолуцији УН 1244 могу да се врате на КиМ. Било је то с разлогом је тада када је Резолуција усвојена Србија и Црна Гора, са КиМ, су били једно – Савезна Република Југославија. Охрабрен сам био јер и пут од хиљаду миља почиње првим кораком. А овде су учињена чак два. Два официра одједном… То што су војници из Црне Горе протумачио сам као мали маневар тзв. Међународне заједнице, да би лакше прпгутали они којима Срби баш и нису при срцу, а поготово не повратак њихових безбедоносних снага на КиМ. Каснијим корацима све ће доћи на своје, рачунао сам.
Али, моје задовољство кратко је трајало. Освестио ме је, и поново онерасположио, министар војни у Србији, без Косова, које је иначе срце Србије, отварајући ми очи, каже да Црна Гора забада још једном нож у леђа Србији (након признања тзв. државе Косово) слањем својих официра у мисију КФОР-а. То каже oн који је колико јуче, не једном, хвалио исту ту мисију, као и Вођа, означавајући је као гаранта опстанка Срба на КиМ. Последњи пут те речи су се чуле од обојице после убиства Оливера Ивановића. (То што њега нису сачували неважно је, један проблем мање за њих!) Каже то у тренутку када његов шеф, који у детаљима копира Мила Ђукановића, непрестално понавља да односи Црне Горе и Србије никад нису били бољи, свакодневно најављујући признање косовске независности под фирмом „обавезујућег споразума…
Толико лицемерја, ако је и од њих, од којих ништа не изненађује, много је! Али, од њих се боље и не очекује. Мене брину они који то прихватају и у томе не виде никакав проблем. Чак у томе виде патриотизам и добробит за Србију и српски народ.
Они не виде, или не желе да виде, да све што Мило Ђукановић ради гледе Косова и НАТО, укључујући и беспризорно антисрпство, незабележено ни у тзв. комунизму, Вучићу и његовој братији добродође како би лакше забашурили своје истоветне кораке на том пољу. Да би то прикрили с времена на време избаце неку „патриотску“ паролу заваравајући наивне, а таквих је у српском народу највише, без обзира где живи, а посебно у Србији.
А каква је стварна политика садашње српске власти и према КиМ и према НАТО па и према Црној Гори и српству уопште говоре бројни јавни примери. О ономе што се крије од јавности да и не говоримо, али свакако не можемо да се надамо ничем добром.
Поред све чешћих обостраних изјава челника Себије и Црне Горе о најбратскијим односима, ономад је Ивица Дачић у сред Подгорице представницима српског народа саветовао да не критикују ЦГ улазак у НАТО и да воле своју државу такву каква је, па нека је и антисрпска у сваком сегменту њеном. За тзв. „државни удар“ круцијалне „податке“ специјалном црногорском тужиоцу Катнићу обезбедла је српска БИА, укључујући и сведока сарадника Сашу Синђелића и једног од главних оперативаца „завере“ на терену „војводу Пају“ Велимировића.
Да је то тако најбоље говори однос Србије према својим држављанима који су жртве те фарсе, који месецима чаме у спушком казамату. Штавише, њима је из српске амбасаде у Подгорици уместо помоћи својевемено саветовано да признају кривицу и нагоде се са тужиоцем. Јер у овом случају није био циљ да се било ко осуди већ да се исконстуише „случај“ како би се алармирало бирачко тело спречавањем „руско-српске“ завере да се детронизује омражени режим Мила Ђукановића. Када се у томе успело, суђење је постало баласт и за Црну Гору и за Србију, али захваљујући неколицини оптужених који нису послушали савете и одбили су нагодбу са тужиоцем, оно је морало да се обави. Тако је демаскирана позадина једне аматерски режиране „завере“ из које спеијални тужилац и црногорска власт не знају како да се ископрцају. Као што се свакодневно демаскира однос српске власти у Београду према КиМ, НАТО, ЕУ, Русији, српству и српском народу у целини, управо јавним иступима њених челника!
Али, глувом (српском народу) шаптати и ћоравом (црногорском) намигивати џаба је! Њему више пашу стихови (мени) непознатог песника: „Слушај вођу стриктно, не треба ти глава. Опусти се друже, нек ти мозак спава. Место твоје главе рука вођи треба. Кад упути поглед, дигни је до неба.“

Момир Чабаркапа

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*