Monahinja Atanasija: Za zdravu pamet

0

Svakodnevno smo preko medija, suseda i rođaka izloženi najužasnijem obliku rata – ratu protiv zdrave pameti. Svi ostali ratovi imaju invalide, ali i one koji rat prežive nepovređeni. Međutim, u ratu protiv zdrave pameti degenerisani su i pobednici jednako kao pobeđeni.

Učinak rata protiv zdrave pameti (gubljenje zdravog rasuđivanja) nasleđuju generacije koje dolaze iza njih i tako se propada iz generacije u generaciju. Zlo se ne zadržava na istom stupnju, nego, modifikujući se, razvija se i jača. Svaka generacija liči (naglašavamo: samo liči!) na poslednju, pa duhovni ljudi govore o bliskoj pojavi Antihrista.

Izgubivši zdravo rasuđivanje, čovek prestaje da bude sluga Božji, prestaje da sleduje svete pretke svoje, i postaje sluga i sledbenik paloga angela i njemu podređenih duhova zlobe. Zdravu pamet čovek gubi onda kada izgubi čistu veru u sebi, veru koju su mu preci njegovi preneli čistu i neukaljanu.

Hristos je svedok verni i istiniti i Njegove reči važe za čitavu večnost. Međutim, izgubivši zdravo rasuđivanje (što je posledica gubitka čiste vere) čovek i reči Hristove više ne čuje, a i kada ih čuje, ne prima ih u svoj um.

Gospod je rekao: „Ištite, i daće vam se; tražite, i naći ćete; kucajte, i otvoriće vam se (Mat. 7,7). On neprestano, sve vreme, (i kada se nama čini da je nevreme) ispunjava svoje obećanje. Svetska ekonomska oligarhija ubeđuje čoveka da je Gospod prestao da se stara o ljudima, iako je potpuno očigledno da on još uvek hrani ptice nebeske koje ne seju i ne žanju, i odeva ljiljane poljske u haljine u kakve se ni car Solomon ne obuče u svoj slavi svojoj (vidi: Mat. 6,26 i 6,28-29).

Pretežna odlika današnjih ljudi jeste nezadovoljstvo onim što se poseduje i roptanje zbog takvog stanja. Svi ropću, da se skoro ništa ne isplati i da se malo poseduje. Niti pekari rado mese hleb – ne isplati se; ni stočarima se stoka ne isplati, ni majstorima se njihov posao ne isplati itd. Pokušaćemo da dokažemo da je sve to samo u našoj fikciji i da je takvo zaključivanje posledica gubitka zdravog rasuđivanja, o čemu smo na početku govorili. Gospod nije napustio svet. On nam i danas pokazuje da se svaki trud isplati i da donosi ogroman dobitak.

Pogledajmo činjenice. Uzećemo kao primer, najpre, klas pšenice. Iz jednog zrna, dakle, dobijemo više od deset zrna. Iz jednog zrna pasulja, koje smo posejali, uberemo sa vreže više od pedeset. Od posejanog zrana kukuruza, koliko dobijemo zrna samo sa jednog klipa? – Više od stotine! Ne zaboravimo da jedan struk može da rodi i po dva klipa kukuruza, i da nam posle berbe ostaje i kukuruzovina za ishranu stoke. A od jedne mrezge oraha uzraste veliko drvo. Pa koliko svake godine rodi oraha? Od istog tog stabla oraha možemo dobiti i neki komad nameštaja. Ili, uzmimo kao primer jednu kokošku. Neke sorte kokošaka mogu da snesu i do dvesta jaja godišnje. Dve kokoške mogu da ishrane jednog čoveka celu godinu i mogu da izlegu i po dvadest pilića, a čovek na kraju od njih ima i meso. Mislim, da ne treba nabrajati dalje. I sam čovek može, pokazanim postupkom, da napravi analizu i svuda će dobijati rezultat ekstra dobitka, koji Bog daje čoveku, pri čemu čovek ima samo majušni deo u celom ovom zajedničkom poslu Boga i čoveka. Najveći, i presudni, deo uloga je Božiji i Bog ga daje besplatno. On izliva svoje energije na sva bića:…’’jer On zapoveda svom suncu, te obasjava i zle i dobre, i daje dažd pravednima i nepravednima’’ (Mat. 5, 45). I tako dolazimo do dobiti u odnosu 1:10, 1:50, 1:100, 1:200, 1:300 i tako dalje. Postoji li takav dobitak (s obzirom na ulaganje) negde u svetu. Nema ga ni u najozloglašenijim kriminalnim podzemnim ekonomijama. Takav dobitak niko nikome ne daje. Takav dobitak samo Bog daje čoveku.

Naša zemlja od Boga je darovana svim dobrima koja su potrebna da čovek živi kao sluga Božiji. Ima sve od dela Božijeg (koji je presudan) u zajedničkom ulaganju Boga i čoveka: pogodna klima, plodna zemlja, dovoljno vode. Naš narod – vredan je narod, sposoban i preduzimljiv. Pri tome imamo veliki broj svetlih primera naših svetih predaka, koji su zastupnici naši pred Bogom i koji su nam ukazali kojim putem mi treba da idemo.

Jedino što manjka i nedostaje, da bi ceo poduhvat bio uspešan, jeste zdravo rasuđivanje. Zdravom rasuđivanju može nas privesti samo naša svetosavska vera pravoslavna. I zato se mi i borimo da ovu veru, veru svetu, sačuvamo čistu i neokaljanu. Jer sve dok nam je naša vera čista i neukaljana, dotle ima nade za svakog Srbina ponaosob, i narod srpski u celini. Zato nam je veliki svetitelj naš – Nikolaj Žički i ostavio u amanet ove bogonadahnute reči: „O Srpče moje zlatno, vrednost tvoja u veri je tvojoj. Ako bi, ne daj Bože, neki zlobnik iščupao veru iz duše tvoje, bićeš jevtiniji od zamuklog slavuja, i čudovišniji od očupanog pauna. Brani dakle veru svoju, jer ona brani tebe. Vera ti je izvor života, vera – hrana, vera – odelo duše tvoje, vera – zdravlje tvoje, vera – pesma tvoja i radost i veselje, vera – vrednost tvoja, vera – cena bića tvoga, vera – plamen Božanstva u tebi, Srbine brate moj”.

Ostavimo se, dakle, pokvarenluka i ekonomskih marifetluka i vratimo se onoj vekovnoj ekonomiji, koja je istinski jaka i trajna, sa kojom možemo dostići mir u dušama našim i zadobiti carstvo Božije. Trudimo se, proizvodimo gde god je to moguće, jer sve se isplati samo treba da postom, molitvom i dobrim delima odagnamo od nas želje da posedujemo stvari koje su veštački precenjene i koje nam nisu neophodne. Učimo svoju decu, i govorimo im, da se sve što čovek pošteno i čestito radi i oko čega se trudi, i isplati .

Ali, avaj! Današnji čovek je utuvio sebi u glavu da to što jeste pored njega i što jesu vekovima jeli i oblačili njegovi preci – ne vredi, a da ono što ne raste i ne proizvodi se kod njega – vredi. Orobljen reklamama besmislenih proizvoda on pati, ima “pečal”, mora to da ima . On hoće da ima ne ono što vredi i što su vekovima njegovi preci jeli i oblačili, nego ono u šta su ga ubedili da vredi i za šta on, ma šta radio, nikako ne može da sakupi dovoljno novca. On stalno, obuzet stidom, stoji poguren pred porodicom sa osećanjem krivice, jer nešto ne može da ima. Kada su grčkog filozofa Sokrata izveli na atinsku pijacu, na kojoj je za uslove toga vremena bilo svega, i pitali ga šta misli o svemu što vidi, odgovorio je: „Divim se koliko mnogo stvari ima koje mi nisu potrebne”. Tako je govorio jedan neznabožac. A ti, Srbine brate, stojiš pred porodocim svojom obuzet stidom, jer ne možeš imati ono što ti nakot satanski nudi i prikazuje kao potrebno. Ti koji Hristom treba da meriš sve i prosuđuješ o svemu. Zašto tovariš preteško breme na pleća svoja, breme nepotrebnih briga pod kojim ćeš pasti i poginuti? Zašto se uprežeš u jaram sa nevernicima? Spasitelj tvoj nije imao gde glave svoje zakloniti: „Lisice imaju jame i ptice nebeske gnezda; a Sin čovečiji nema gde glave zakloniti” (Mat.8,20), a ti imaš gde glavu zakloniti. Veliki apostol Pavle savetuje ti: „Jer ništa ne donesosmo na ovaj svet, dakle ne možemo ništa sa njega ni odneti. A kad imamo hranu i odeću, ovim da budemo dovoljni” (Tim. 7; 7-8).Ti imaš i hranu i odeću. Sveti apostol Jakov te uči, Srbine brate, šta će biti sa onima koji ljube varljivo bogatstvo: „Hodite vi sad, bogati, plačite i ridajte za svoje ljute nevolje koje idu na vas. Bogatstvo vaše istruhnu, i haljine vaše pojedoše moljci; Zlato i srebro vaše zarđa, i rđa njihova biće svedočanstvo na vas; izešće telo vaše kao oganj. Stekoste bogatstvo u poslednje dane”. (Jak.5; 1-3). Ako želiš biti dostojni i verni sluga Hristov i dostojan naslednik svojih slavnih i čestitih predaka, ne smeš nepravedno sticati. Ne budi žalostan i tužan, Srbine brate! Ti si domaćin čovek, poput slavnih ti predaka. Tebe zlotvori srpski učiniše najamnikom. Oni ti otimaju muku tvoju, oni ti otimaju znojem i krvlju stečenu imovinu tvoju. Ali, ne boj se! „Bori se i ne kloni! Tajanstveni sat vremena, navijen rukom Stvoritelja, svaki minut izbija i otkucava zemni rok zemnorodnim. Kad izbije tvoj minut, ti ćeš morati ostaviti sve i poći jedino sa dušom svojom. Bori se za dušu, da bi imao s čim poći u onaj svet”- tako ti poručuje molitvenik tvoj pred Bogom, Nikolaj Žički. „Trpite dakle i vi, i utvrdite srca svoja, jer se dolazak Gospodnji približi” (Jak. 5,)

Ne ropći na muža svoga, hranitelja svoga, Srpkinjo sestro. Ne ropći što nemaš kao rođake tvoje i susetke tvoje. Ne tovari mu na, ionako pretovarena pleća, još i breme grdnji tvojih. Muž tvoj, uz koga te je Gospod prilepio, sledbenik je Hristov i sledbenik čestitih mu i slavnih predaka. I on je mogao poći širokim putem kojim većina ide. Razmisli koliko bi dugo trajala sitost vaša. Okreni se i pogledaj oko sebe, pa vidi gde su oni koji tuđe otimaše. Ako je vreme života tvoga iza tebe kratko, a ti upitaj one koji duže od tebe pamte. Mnogi će umeti da ti kažu. Ja kao da čujem prigovor tvoj, kako ima mnogih oko tebe koji prebivaju u grabeži i otimanju, pa im dobro ide. Ali, dokle i šta na kraju biva? Po tome meri i rasuđuj. Jedna mudrost kaže: ne sudi o čoveku dok mu ne vidiš kraj. Zato, voli muža svojega i budi zadovoljna onim što imaš.

I ti, Srpče moje zlatno, ne traži od oca svojega ono što ti ne može dati. Otac tvoj bori se da bude sluga Božiji, a sluga Božiji stara se, i jednako se brine, kako da sebi i porodici svojoj zadobije od Boga milost, kako bi u večnosti bili na okupu u dvorovima nebeskim. Ono što ti na um ne može doći, što je mnogo više, i veće, i lepše od onoga što ti sada od oca svoga tražiš, ono će ti dati Otac nebeski, ako budeš poslušan ocu zemaljskom. Poštuj oca svoga i mater svoju da ti dobro bude i da dugo poživiš na zemlji. Ovo ti je Bog obećao, a Bog svoja obećanja ispunjava uvek i do kraja.

Kada je Bog sa nama ko će protiv nas? Zato ostavimo se klanjanja lažnim idolima srpskom narodu od zlotvora nametnutih. Okrenimo se i vratimo onome što Božiji zakoni i merila cene za vredno i večno vredno. Pustimo neka mrtvi ukopavaju svoje mrtvace. Radimo, trudimo se i budimo zadovoljni onim što imamo! Ne dozvolimo da nas ubede da smo bezvredni zbog toga što ne možemo imati sve što nam knez ovoga sveta i sluge njegove nameću kao potrebno. „Vera tvoja brani cenu tvoju i govori ti: Hristos za grešnike umre na krstu. On je platio tvoj greh pred Bogom, i ti si Bogu vrlo skupocen i dragocen”(Sveti Vladika Nikolaj).

Ovo razmišljanje je plivanje uzvodno od svih tokova. Ovo je poziv da Hristovim merilima merimo stvari, da bismo zaustavili svoje propadanje, a onda da krenemo, ozdravljenog uma, uz pomoć Božiju, napred. Ja čvrsto verujem da mi, pravoslavni Srbi, to možemo.

Slava Bogu i hvala za sve. Amin.

monahinja Atanasija

Svetinje Braničeva

POSTAVI ODGOVOR

*