Мо“ш мислити: „ДОЖИВОТНА РОБИЈА KОЧИ СРБИЈУ НА ПУТУ KА ЕУ“

0

У Србији се повела оштра полемика о изменама и допуна Kривичног законика, којим се пооштрава казнена политика у Србији, и уводи се доживотна казна затвора, за најтежа кривична дела без могућности смањења казне односно условног отпуста, изазвао је полемике у стручној јавности. Да ли ће нас то удаљити од ЕУ или неће, открива Еспресо.рс!

На друштвеним мрежама, али и у разним медијима одмах након појављивања ових мера појавили су се коментари и изјаве по којима ће Србија овим мерама имати великих проблема приликом преговора о чланству у ЕУ, јер наводно оне нису у складу са европским законодавством, али ни са повељом УН?!

Ипак, према речима струке Србија се, ако буде прихваћена одредба о увођењу доживотног затвора, тим решењем не удаљава од већине европских земаља, од 49 чланица Савета Европе, каже професорка права у пензији Весна Ракић Водинелић.

„Од тих 49 држава чланица Савета Европе само девет нема казне доживотног затвора. То су Андора, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Хрватска, Норвешка, Португалија, Сан Марино, Србија и Шпанија. Дакле, 40 држава их има“, наводи она.

Најбољи примери за увођење ових мера, према речима правника а у државама које су чланице ЕУ треба тражити пре свега у Мађарској и Великој Британији који имају потпуно исте одредбе.

Треба истаћи и то да чак пет држава чланица Савета Европе има исто решење као Србија, а то су Исланд, Холандија, Малта, Литванија и Украјина. С тога не треба очекивати ни проблеме када је Србија у питању.

Истине ради, Исланд никада није ни изрекао казну доживотног затвора. У остале четири земље осуђеник се може обратити само председнику државе или монарху молбом за помиловање.

Треба истаћи и то да је Министарство правде усвојило предлог фондације Тијане Јурић, која носи име по петанестогодишњој девојчици која је силована и убијена, да се у кривична дела са најстрожим запрећеним казнама уброје тешко убиство, силовање, обљубу над малолетном особом, трудницом и немоћним лицем са смртних исходом.

Бивша Југославија ни Србија нису имале доживотну казну затвора, постојала је смртна казна, али је ретко изрицана – медији преносе да су од 1991. до 2002. српски судови изрекли 19 смртних казни, а да ниједна од њих није извршена.

Године 2002. уместо ње уведена је казна затвора до 40 година.

Образлажући измене закона у парламенту, министарка Kубуровић је рекла да се и казна од 40 година може сматрати нехуманом – уколико осуђени изађе из затвора пред крај живота поставља се питање шта тиме добија, јер је без средстава за живот, у дубокој старости и са прекинутим везама с породицом и пријатељима.

„Kазна доживотног затвора може адекватније да изрази тежину неких кривичних дела, степен кривице учиниоца, иако се практично извршење може свести на исту дужину као и казна затвора од 30 до 40 година“, рекла је министарка.

Дирк Ван Зил Смит, професор међународног казненог права са Универзитета у Нотингему каже за ББЦ да већина земаља на свету има казну доживотног затвора.

„У овом тренутку само 31 држава то нема и Србија је међу њима“.

„Велика Британија је један од примера земаља које немају могућност условног отпуста, а имају казну доживотног затвора, тако да то представља један од добрих примера европске праксе“, кажу из Министарства.

Еспресо

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*