Мр Данијел Игрец: Пушта ли Запад Приштину низ воду?

0

Уколико сте у протеклих неколико дана читали новине или будно пратили дешавања на интернету сигурно вам нису промакле три кратке, али веома значајне вести. Вести које су више него јасан индиц да се политичке околности у међународној арени мењају светлосном брзином.

Прва вест.

Ивица Дачић изјављује како од чланства тзв. Косова у УНЕСКО-у неће бити ништа.

Ако мало осмотримо ствари видећемо да ова изјава српског шефа дипломатије уопште није далеко од истине.

Наиме, све је мања вероватноћа да ће УНЕСКО ове године одлучивати о апликацији тзв. Косова за чланство. Према општеприхваћеној пракси захтев за чланство треба да буде поднешен неколико месеци пре заседања Извршног комитета који одлучује да ли ће се предлог наћи пред члановима Генералне конференције која доноси коначну одлуку о пријему нових кандидата.

Са обзиром да је овогодишње заседање тог органа заказано већ за 4. октобар, а да се Приштина, заглибљена у велику политичку кризу око формирања нове власти, до сада није озбиљније ангажовала на међународном лобирању за гласове, јасно је да од онако бомбастично најављиваног уласка у УНЕСКО (ове године сигурно) неће бити ништа.

Али није то једина (охрабрујућа) вест. Друга по реду је та да је путем дипломатских канала у француски Лион, седиште Интерпола, стигла „препорука“ западних земаља да се гласање о уласку Приштине у ову организацију одложи на неодређено време.

Трећа вест нам стиже из Брисела. Светска царинска организација донела је одлуку да се тзв. Косово до даљег суспендује из чланства, уз образложење да су са пријемом преуранили. Чак је формирана и посебна радна група која треба да размотри случај Косова.

Овакав (за многе неочекивани) развој догађаја више је него јасан доказ да геополитичка слика света није константа, већ се она мења из дана у дан. Ток глобалних догађаја је постао непредвидив, међународне околности мењају се преко ноћи, улога Запада више није доминантна, Америка губи позицију хегемона и моћ да судбину света кроји према својим интересима. Вашингтон више нема улогу „светског полицајца“ због које су многи народи крај 20. века дочекали у крви, окупацији и рушевинама.

Приштински сецесионисти полако, али сигурно губе подршку западних држава.  Могућност да пројекат „независно Косово„, то чедо америчких интервенциониста, не дочека своју пуну међународну афирмацију све је опипљивија.

За то време у Београду се чују гласови да Србија мора да „пожури“ како би ставила тачку на питање КиМ.

Можете ли да замислите?

Док Бела кућа са све већом стрепњом гледа на пораст етничких и класних протеста који прете да „најдемократскију земљу на планети“ одведу у озбиљне грађанске сукобе и унутрашњу политичку дестабилизацију, док се Брисел хвата за главу, не знајући како да се избави из све веће економске и безбедносне кризе, а Москва и Пекинг пружају још чвршћу руку стратешког партнерства са Београдом неки из Немањине 11 журе да продају Косово у замену за европске интеграције Србије, које су одавно постале синоним за једну велику лаж, за једно велико ништа.

Не господо, на истеку за њу најнеповољнијег времена Србија не  да не треба, она не сме да жури.

Одлуку о журби у оваквим тренуцима могу да промовишу само страни плаћеници, пета и шеста колона, другосрбијанци из „круга двојке„, али не и озбиљни државници.

Мр Данијел Игрец

ВИДОВДАН

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*