На данашњи дан 1858. године, рођен је Петар Бојовић, чувени српски војсковођа и војвода.

0

Петар Бојовић (Мишевићи код Нове Вароши, 4/16. јул 1858 – Београд, 19. јануар 1945) био је српски и југословенски војвода (фелдмаршал).

Учесник је седам ослободилачких ратова.

Одликован је Орденом Југословенске круне првог реда (1930. године), Орденом Карађорђеве звезде првог реда (1933. године) и француским Орденом Легије части (1936. године). Носилац је многобројних највиших српских и савезничких одликовања. Уврштен је у ред највећих војсковођа Првог светског рата и српске ратне историје.

По ослобађању Београда крајем 1944. године, десио се један инцидент у његовој кући од припадника ОЗНЕ. Његовог млађег сина Добрицу, који је прискочио у помоћ оцу, док су га партизани понижавали и вређали, су ухапсили и послали на десетогодишњу робију. Од последица тортуре војвода је преминуо 19. јануара 1945. године, у својој кући у Београду. Сутрадан 20. јануара породица је контактирала команду града Београда и пријавила смрт. Сазнавши за смрт војводе Бојовића ОЗН-а је преко Радио Београда објавила вест.

„Поштовани слушаоци данас је 20. јануар 1945. године. Јуче у Београду умро је Војвода Петар Бојовић. Важно саопштење: Свако ко покуша да дође на сахрану овог непријатеља наше Народно-ослободилачке борбе биће ухапшен и кривично гоњен.”

Није испоштовано право на сахрану о државном трошку, па је његово тело на таљигама превезено 21. јануара на Ново гробље. Сахрањен је без икаквих војних почасти у породичну гробницу у присуству породице и најближих пријатеља. Сахрани од поштовалаца није присуствовао нико. За то су се постарали људи у кожним капутима који су лично надгледали сахрану. Једини је српски бојни војвода кога су понизили унуци његових ратника из Балканских и Првог светског рата.

Дуго после смрти, његова породица је била изложена најгрубљем понижавању. Супруга војводе Бојовића, Милева, написала је писмо 26. априла 1946. године, Јосипу Брозу Титу, молећи га да јој каже где јој је син затворен и због чега је ухапшен, уверавајући га да никакво зло ником није начинио. Међутим, Броз је није удостојио одговором. У то време породица Николе Ракића се старала о Милеви Бојовић[ж] до њене смрти 1956. године. По изласку из затвора Добрица није затекао мајку у животу.

О војводи Петру Бојовићу се из иделошко-политичких разлога дуго ћутало. Није се знало чак ни где је сахрањен. На његовом споменику били су уклесани само име, презиме и војни чин, па је 1989. године, Друштво за неговање традиција ослободилачких ратова Србије до 1918. године поставило спомен бисту.

 

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*