На данашњи дан рођен је Борис Пастернак – велики песник и Нобеловац

0

На данашњи дан, 10. фебруара 1890. године рођен је у Москви, у јеврејској породици, Борис Леондович Пастернак, будући лауреат Нобелове награде за књижевност .

Отац му је био сликар, а мајка пијанисткиња, па је од раног дјетињства био окружен умјетношћу: пјесник је растао у интелектуалном кругу пријатеља његових родитеља: сликара, музичара, писаца. Тако се у дјетињству сријетао у свом дому са Левитаном, Серовим, Скрабином, Рилкеом и многим другим познатим умјетницима.

У кући у којој је одрастао често су приређивани концерти, изложбе, читања нових књижевних дјела.

У дом Пастернакових долазио Л.Н. Толстој да слуша музику коју је изводила Борисова мајка пијанисткиња Розалија Пастернак

Борис Леонидович је говорио да се 24. фебруара 1894. сјећа без великих узбуђења: тај дан је запамтио зато што је у госте у дом Пастернака дошао гроф Лав Николајевич Толстој да слуша музику. За клавиром је сједела Борисова мајка Розалија Пастернак.

Борис Леонидович је најприје учио сликарство, да би се затим од 1903.-1908. потпуно посветио каријери композитора, пролазећи шестогодишњи курс факултета компоновања на Конзерваторијуму .

На студијама филозозофије у Малбургу код професора Германа Когена

Међутим,1909.године оставља музику и уписује се на филозофски одсјек Историјско-Филолошког факултета Московског универзитета. У прољеће 1912. ради усавршавања из филозофије Пастернак је један семестар провео на универзитету у Малбургу (Њемачка) слушајући предавања чувеног философа Германа Когена. И мада је философију веома успјешно студирао (нуђено му је да припреми докторску дисертацију), послије завршетка универзитета он одлучује да се посвети књижевности.

Припада футуристичкој групи “Центрифуга “

По повратку у Москву, Пастернак се укључује у кјнижевне кругове, ангажујући се у симболистичким филозофским и литерарним кружоцима заједно са Мајаковским, Асејевим, Каменским, активира се у ЛЕФ-у (Лијеви фронт умјетности) , прецизније у футуристичкој групи „Центрифуга“.

Његови први књижевни кораци били су орјентисани према пјесницима симбилистима-Андреју Белом, Александру Блоку, Вјанчеславу Иванову и Инокнетију Аненском.

Утицај поезије руског модернизма очитује се у првим двијема његовим поетским збиркама“Близанац у облацима“( 1913) и „Изнад баријера“ (1917).

Прославила га збирка поезије “Живот, мој сестра “

Године 1922. излази му пјесничка збирка „Живот, моја сестра“ (у руском језику живот је именица женског рода) која му је донијела књижевно име и учинила га познатим у књижевним круговима и код читалаца.

Од почетка 20-година Борис Пастернак се све више учвршћивао као стамено поетско име међу најзначајнијим фигурама совјетске поезије.

У том периоду ствара поеме „Висока болест“(1923-1928), „Деведесет пета година“ (1925-1926 ), “Поручник Шмит“( 1926-1927), роман у стиховима „Спекторски“ (1925-1931).

Године 1930. изашла му је повијест „Заштитна повеља“ а двије године касније пјесничка збирка „Друго рођење“ у којој аутор коначно напушта футуристичку поетику и прихвата многослојност стиха и његову смисловну јасност.

Посвећује се превођењу Шекспира, Гета, Бајрона, Шилера, Китса…

Од тридесетих година прошлог вијека Пастернака скоро и не штампају. Преселивши се 1936. године у летњиковац у Переделкино, он се потпуно посвећује преводилачком раду.

Од тада па до краја живота преводилаштво му је главна преокупација. Превео је Шекспирове трагедије: “Отела„ “Хамлета „, „Краља Лира“, “Магбета“, „Ромеа и Јулију“, Гетеовог „Фауста“, Шилерову „Марију Стјуарт“, стихове Верелена, Бајрона, Китса, Рилкеа, а такође и савремену и класичну грузијску поезију. Његови преводи Шекспирових трагедија на руски језик убрајају се у најуспјелије преводе ђела енглеског генија уопште.

Враћа се писању поезије

Године 1940-41. послије дугог пероида Пастернак поново почиње да пише стихове: ствара циклус „Стихови о рату“ и укључује их у збирку „На раним возовима“ (1943).

Послије рата је публиковао још двије книиге стихова „Земаљски простор“ и „Изабрани стихови и поеме“ обје 1945 .

Роман “Доктор Живаго“ круна Пастернаковог стваралаштва

Круном свог стваралаштва сам Пастернак је сматрао роман „Доктор Живаго „ на којему је радио пуних 9 година: од 1946. до 1955.

Године 1956. предао је рукопис романа уредницима неколико књижевних часописа међу којима и „Застава“( Знамyа) и „Нови Свијет“ (Новиј мир). У почетку је добијено одобрење за штампање романа, али су касније стигле забране „због негативног односа аутора према револуцији и одсуства вјере у социјални преображај“.

Први пут је књига објављена у Милану у преводу на италијански језик 1957, а до краја сљедеће, 1958. године, била је преведена на 18 језика.

У СССР-у “Доктор Живаго“ штампан тек након 30 година

У СССР-у је роман објављен тек 1988. По роману „Доктор Живаго„ је 1956. снимљен истоимени филм у режији Дејвида Лина, а 2002.године редитељ Ђакоми Каприоти снимио је другу екранизацију овог, у то вријеме свјетског бестселера. У Русији је 2005. Александар Прошкин снимио телевизијски серијал од 11 епизода „Доктор Живаго„

Нобелова награда за књижевност 1958.

Године 1958. Борису Пастернаку је додијељена Нобелова награда за књижевност са образложењем „ за видне заслуге у савременој лирској поезији и за књижевно стваралаштво на традиционалном попришту велике руске прозе“, на што су власти и естаблишмент у Совјетском Савезу грубо реаговали као на провокацију, па су услиједили невиђени притисци да се лауреат Пастернак одрекне овог највећег свјетског признања за литературу, којима је он морао коначно да се повинује.

Прије него што ће се одрећи Нобелове нгараде, Пастернака су искључили из Савеза писаца, пријетило му је изгнанство из земље, у штампи су га „черечили“ као издајника отаџбине.

Тек 1989.г. диплома и медаља Нобелове награде уручене су у Стокхолму пјесниковом сину Евгенију Пастернаку.

Умро од рака плућа 30. маја 1960.

Борис Пастернак је умро од рака плућа 30. маја 1960. године у Передилкину.

Осамдесетих година прошлог вијека однос совјетских власти према великом пјеснику, романописцу и преводицу, нобеловцу, почео је полако да се мијења: пјесник Андреј Вознсенски је најприје објавио у „Новом свијету „ сјећања на великог писца, затим је објављена двотомна књига Пастернакових стихова у редакцији његовог сина Евгенија (1986), а годину дана касније Савез писаца је поништио своју одлуку о искључењу аутора „Доктора Живага„ из ове организације.

Први државни музеј Бориса Пастернака откривен је 1990. у Чистопољу, граду у којему је писац боравио 3 године у евакуацији (од 1941-1943.), а државни музеј који носи његово име отворен је у пјесниковој кући у Передилкину.

Године 2005. издавачка кућа „Ријеч“ му је штампала сабрана дјела у 5.000 примјерака која је уредио његов син Евгеније Пастернак, рођен у првом браку са сликарком Јевгенијом Луре ( 1923,).

Женио се три пута као Достојевски и Булгаков

Са другом женом Зинаидом Нејхауз (дјевојачко име Еремејева, бившом супругом пијанисте Хенриха Нејхауза) имао је сина Леонида (1938-1976).

Пастернак се као Достојевски и Булгаков женио три пута.

Његова посљедња љубав је била Олга Ивинска ,која му је постала „муза“ . Посветио јој је многе стихове и све до саме пјесникове смрти везивали су их блиски односи.

 

АУТОР: Бранко Ракочевић

Извор: vijesti.me

 

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*