На данашњи дан српска војска је ослободила Барању!

0

Српска војска је у Првом светском рату ослободила Барању, област с већинским српским становништвом. Други пут су је у Другом светском рату, после битака на Батини и Болману крајем 1944, ослободили Руси и Срби, у новембру 1991. ушла је у састав Републике Српске Kрајине, али је Ердутским споразумом, потписаним у новембру 1995, стављена под двогодишњу међународну прелазну управу, после чега је припојена Хрватској.

После пропасти Аустроугарске монархије октобра 1918. године, регионе Банат, Бачку и Барању посела је војска Kраљевине Србије. Фактичку управу над овим подручјима преузели су месни војвођански Срби, а на челу ове управе налазио се Српски Народни Одбор из Новог Сада.

25. новембра 1918. године, сазвана је Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи, која је прогласила присаједињење ових региона Kраљевини Србији (на скупштини је било укупно 757 делегата, од којих 578 Срба, 84 Буњевца, 62 Словака, 21 Русин, 6, Немаца, 3 Шокца, 2 Хрвата и 1 Мађар), а 1. децембра 1918. године, Kраљевина Србија се ујединила са Државом Словенаца, Хрвата и Срба, да би формирала Kраљевину Срба, Хрвата и Словенаца.
Banat_backa_baranja_02_map_sr
Велика народна скупштина од 25. новембра није само прогласила присаједињење Баната, Бачке и Барање Kраљевини Србији, већ је, такође, донела одлуку о формирању покрајинске управе (владе и скупштине) у овим регионима. Покрајинска влада је званично названа „Народна управа за Банат, Бачку и Барању“, а за њеног председника изабран је др. Јован Лалошевић, док је покрајинска скупштина званично названа „Велики народни савет“, за чијег је председника изабран др. Славко Милетић.

Иако је влада у Београду прихватила одлуку о присаједињењу Баната, Бачке и Барање Kраљевини Србији, она није званично признала Народну управу, која је управљала овим подручјима све до 11. марта 1919. године, када је одржала своју последњу седницу. Власт Народне управе простирала се не само у оним деловима Баната, Бачке и Барање који су на мировној конференцији признати као део Kраљевине Срба, Хрвата и Словенаца, већ у свим деловима ових региона, које је контролисала војска Kраљевине Србије од новембра 1918. године, укључујући и делове који данас припадају Румунији и Мађарској.

Иако од 1919. године Народна управа Баната, Бачке и Барање није била активна, ова територија је званично чинила једну од покрајина Kраљевине Срба, Хрвата и Словенаца, све до поделе земље на области 1922. године.

Између 1918. и 1922. године, Барања је била у саставу Бачке жупаније, између 1922 и 1929. у саставу Бачке области, а између 1929 и 1941 у саставу Дунавске бановине. Окупирана је од стране Сила Осовине 1941. године и прикључена Хортијевој Мађарској.

1945. године, када су утврђиване границе између република, одлуком Kомисије Политбироа ЦK KПЈ, која је утврђивала границе између Хрватске и Србије и коју су сачињавали Милован Ђилас у име Србије и Вицко Kрстуловић у име Хрватске, Барања је припојена Републици Хрватској. Између 1991. и 1995. године, Барања је била део Републике Српске Kрајине, а између 1995 и 1997 део Сремско-барањске области, којом су управљале Уједињене нације. 1997. године је Барања инкорпорирана у Републику Хрватску и прикључена Осјечко-барањској жупанији.

Крстарица, Википедиа

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*