На данашњи дан убијен је кнез Михајло Обреновић

1

На данашњи дан, у недељу, пре 150 година ~ 1868. године ~ у Кошутњаку, у Београду у атентату убијен је кнез Михаило Обреновић.
За учешће у завери оптужен је бивши кнез Александар Карађорђевић.
У недељу, 29. маја 1868. око 5 часова поподне кнез Михаило је кренуо кочијама да се превезе до Кошутњака. Са њим је ишао његов ађутант Светозар Гарашанин, син Илије Гарашанина, а у кочијама су до кнеза седеле Томанија Обреновић, његова стрина, Анка Константиновић, његова сестра од стрица и Катарина, Анкина ћерка са којом је кнез желео да се ожени
У парку на Кошутњаку појавили су се Павле и Коста Радовановић у свечаним црним оделима, цилиндрима на главама и упереним пиштољима у правцу кнежеве кочије. Први је пред кочију излетео Коста. Њега је кнез Михаило Обреновић препознао због спора око његовог брата Љубомира. Последње речи кнеза које је сам признао Коста на суђењу су биле: „Дакле, истина је.“. Кнез их је говорио на француском језику јер су даме до њега знале француски.
Катарина је покушала да се наслони на кнеза и да не да Радовановићу да пуца. На суђењу је Коста изјавио да није жело убити никог другог већ само кнеза. Лакеј који је возио кочију је преклињао браћу да не чине лудост. Први је почео пуцати Коста, придружио му се Павле. Кнез Михаило је убијен са три хица, а такође је страдала и Анка Константиновић која је својим телом покушала да заштити кнеза за време пуцњаве, док је Светозар Гарашанин рањен пао са коња и онесвестио се. Катарина је лакше рањена и дозивала је помоћ на француском и придржавала мртвог кнеза. Браћа су почела да беже низ Кошутњак према Топчидеру где су их чекали остали завереници.
Ту их је спазила и једна војна патрола и ухапсила их. Неки су били и рањени приликом бекства.
Сви завереници су изведени на саслушање истог дана, а главну реч је водио Никола Христић. Пресуда је била — смрт. Завереници су стрељани у поноћ на Карабурми, а у читавој Кнежевини је била велика жалост. Међу оптуженима су били и Ненадовићи, родбински повезани са Карађорђевићима и Павлом Радовановићем.
Због поверљивих докумената о апсолутистичком режиму кнеза Михаила и пресуде на смрт Љубе Радовановића, влада је сакрила документа са салушања и узроке атентата. Јавности је само речено да су страни плаћеници убили кнеза Михаила и да су кажњени смрћу. Национална жалост је трајала три дана. Његов гроб се налази у Саборној цркви у Београду.

1 КОМЕНТАР

  1. МИХАИЛО ОБРЕНОВИЋ

    Кнез Србије 1839-1842. и 1860-1868. Син кнеза Милоша, рођен 16. септембра 1823. године у Крагујевцу. Са оцем Милошем креће у емиграцију јуна 1839. године. О том одласку кнез Милош је причао касније: „Пун жалости за сином, којега већ полумртва остављам, скрбан и печалан, седнем у лађу са млађим сином мојим Мијаилом и отпловим у Влашку, на моја добра, и до границе Влашке будем под стражом испраћен.“

    Из Влашке Милош пажљиво прати политичку ситуацију првенствено у Србији и у Турској. Живи у страху да уставобранитељске вође не лише кнежевског достојанства породицу Обреновића и не изаберу Карађорђевог сина или унука за кнеза Србије. После смрти старијег Милошевог сина Милана, Михаило постаје 1839. кнез Србије и у Цариграду прима кнежевску инвеституру. Његов отац се иза тога носио мишљу да Михаила збаци са кнежевског престола и да се врати у Србију, у чему му помаже и његова супруга кнегиња Љубица, Михаилова мајка, која је остала у Србији. Изговор за то налазио је Милош у заштити премладог сина, као и у очувању аутономних права Србије, угрожених унутрашњим размирицама. Порта именује Михаила за изабраног, а не за наследног кнеза Србије. За саветнике су наименовани Тома Вучић и Аврам Петронијевић, што уставобранитељима даје предност над кнезом.

    Од почетка владавине Михаилове избија сукоб између њега и Савета. У суштини је сукоб обреновићеваца и уставобранитеља. Под вођством Вучића дигнута је буна. Кнез Михаило је покушао да угуши буну, чинећи разне окрутности. Чак је лично из свог пиштоља убио грочанског капетана Јанка Михајловића. Ипак, Вучић је потукао кнежеву војску, па је кнез Михаило 1842. абдицирао. До 1858. је у емиграцији са кнезом Милошем. После смрти кнеза Милоша ступа на престо 1860. У својој другој владавини поставља два основна циља: у унутрашњој политици хтео је да учврсти своју личну владавину, а у спољној политици је хтео да еманципује Србију од Порте и развио жив рад на националној пропаганди у јужнослословенским земљама.

    Већ 1861. године на Преображенској скупштини доноси четири закона: о државном савету; о народној скупштини; о порезу и уређењу народне војске. Аристократа по схватањима, европски образован кнез Михаило предузима читав низ мера на сређивању прилика у Србији. Ствара јак, али веома послушан чиновнички апарат. У томе му нарочито помажу Закони о судовима и општинама. Апсолутизам је заведен у својој пуној снази. На међународном плану долази до сукоба са Турском. Устав из 1838. није формално одбачен, али је био ван снаге. Инцидент са Турском почиње убиством српског дечака Саве Петковића од стране турског војника на Чукур чесми 1862. године. Сукоб се наставља, мешају се велике силе и под њиховим притиском 1867. турска војска напушта градове Србије (Кладово, Шабац, Београд, Смедерево). Као једини знак врховне султанове власти над Србијом остала је застава на Калемегданској тврђави.

    Михаило врло активно сарађује са суседним земљама настојећи да их укључи у заједничку борбу за ослобођење.

    Друга влада Михаила Обреновића траје кратко. Даје високе резултате, нарочито у војном погледу. Углед Србије је нагло порастао, нарочито после добијања градова.

    Михаило се 1853. године оженио мађарском грофицом Јулијом Хуњади. Нису имали деце, а она је три године после свадбе почела да га вара са једним аустријским грофом. Развели су се после дванаест година брака. Недуго потом, Михаило је обзнанио намеру да се ожени Катарином, ћерком Анке Обреновић (удате Константиновић), Михаилове сестре од стрица (Анка је била ћерка Јеврема Обреновића). Михаило је за време своје прве владе флертовао са две године старијом Анком. Кнежева чврста намера да се ожени сестричином изазвала је државну кризу: Михаило и Катарина били су сродници у петом колену и такав брак црква није одобравала. Све то пресекао је атентат који су либерали, незадовољни аутократском владавином Михаила, организовали на њега у Кошутњаку 10. јуна 1868. године.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*