На данашњи дан убијене београдске дахије Аганлија, Кучук Алија, Мула Јусуф и Мехмед-ага Фочић

1

На данашњи дан 1804 – Српска потера предвођена бимбашом (турски војни чин у рангу команданта батаљона), касније војводом, Миленком Стојковићем ухватила је и погубила на дунавском острву Ада Кале дахије Аганлију, Кучук Алију, Мулу Јусуфа и Мехмед-агу Фочића, који су претходно „сечом кнезова“ запалили искру Првог српског устанка.

Намера дахија била је да се дочепају Видина (данас Бугарска). Власти у Истанбулу су веровале да су Срби осветом над дахијама добили задовољење, али су се устаници под вођством Карађорђа сукобили 1805. са султановом војском.

На данашњи дана 1991. године преминуо је јеврејски писац Исак Башевис Сингер, добитник Нобелове награде за књижевност 1978, чија су дела инспирисана традицијом и фолклором Јевреја у Источној Европи, прецизније Галицији. Ова област је историјски припадала Пољској, са честим менама кроз историју. Данас је подељена између Пољске и Украјине. Јеврејска заједница у тој области имала је бројне специфичности, и оне су најчешћа тема његових дела. Преселио се у САД 1935. Дела: романи „Сатана у Горају“, „Москатови“, „Мађионичар из Лублина“, „Роб“, „Имање“, „Посед“, „Непријатељи: љубавна прича“, „Шоша“, збирке прича „Гимпел луда“, „Спиноза из Пијачне улице“, „Кратки петак“, „Сеанса и друге приче“, „Страсти“, „Стара љубав“, мемоарске књиге „У судници мог оца“, „Дечак у трагању за Богом“, „Младић у трагању за љубављу“, „Изгубљен у Америци“.

1567 – Шкотску краљицу Марију Стјуарт незадовољно племство приморало је да абдицира, због тога што је протестантској Шкотској покушала да наметне католицизам.

1704 – Британске снаге под командом адмирала Џорџа Рука преотеле су Гибралтар од Шпанаца.

1783 – Рођен је јужноамерички револуционар, војсковођа и државник Симон Боливар, најзначајнија личност у борби за независност Латинске Америке од Шпаније. После низа војних победа над Шпанцима назван је „Ел Либертадор де ла Патриа“ (Ослободилац отаџбине). Ослободио је Венецуелу, Еквадор, Панаму и Перу и изабран је за председника Колумбије и Боливије, која је по њему добила име. Његову животну замисао, оснивање федерације јужноамеричких република, омела су трвења владајућих кругова и отпор САД и Велике Британије. Оптужен за намеру да се прогласи монархом, повукао се с власти 1830. и убрзо умро.

1799 – Француске трупе генерала Наполеона Бонапарте потукле су Турке (у ствари египатске јединице) код Абукира у Египту.

1802 – Рођен је француски писац Александар Дима Отац, један од зачетника фељтонистичког романа. Сам или уз помоћ многобројних сарадника написао је око 300 дела, пуних живота и занимљивих преокрета, чија композиција, жив дијалог и сликовити описи привлаче и сада читалачку публику широм света. Најпре се истакао романтичним драмама „Анри ИИИ и његов двор“, „Антони“, „Кула Нел“, „Кин“. Писао је и комедије, али је светску славу стекао многобројним слободно обрађеним романима с мотивима из француске историје: „Три мускетара“, „Гроф од Монте Криста“, „Краљица Марго“, „Двадесет година после“, „Краљичин ђердан“, „Црна лала“.

1828 – Рођена је српска сликарка и песникиња Мина Караџић, ћерка Вука Караџића и супруга Алексе Вукомановића, првог професора књижевности на Лицеју у Београду. Међу њених педесетак сачуваних слика, махом портрета, истичу се „Аутопортрет“, „Црногорац са капом“, „Млади Црногорац“, „Девојка са виновом лозом“. Преводила је на немачки српске народне приповетке и пословице и објавила их је у Берлину 1854. Штампала је успомене на Бранка Радичевића и оставила забелешке с пута по Србији.

1828 – Рођен је руски писац, књижевни критичар и естетичар Николај Гаврилович Чернишевски, који је створио сопствени естетички систем и снажно утицао на руску књижевност у 19. веку. Због пропагирања идеја сељачке револуције и утопијског социјализма прогнан је у Сибир. У дисертацији „Естетички однос уметности према стварности“ је инсистирао на друштвеној улози књижевности, не занемарујући притом анализу уметничких елемената књижевног дела. У роману „Шта да се ради“ је ватрено пропагирао социјалистичко-утопијске погледе на проблеме брака, породице, еманципације жене и друштвених идеала. Остала дела: „Огледи о Гогољевом периоду руске књижевности“, „Књижевно-критички чланци“, „Рус на рандевуу“.

1864 – Рођен је немачки писац Бењамин Франклин Ведекинд, познат као Франк Ведекинд, који је ексцентричним али снажним драмама, пуним ироније и цинизма, трагике и комике, гротескних ликова, драстичних еротских сцена и уличног жаргона, провоцирао грађански морал. Дела: драме „Пролећно буђење“, „Земаљски дух“, „Маркиз фон Кајт“, „Пандорина кутија“, „Мртвачки плес“, „Музика“, „Цензура“, песме „Четири годишња доба“.

1883 – У покушају да преплива брзаке реке изнад Нијагариних водопада, удавио се Метју Веб, који је 1875. први препливао канал Ламанш.

1921 – Рођен је Ђузепе ди Стефано, италијански оперски уметник, тенор. Рођен у Катанији, на Сицилији, певање је учио у Милану, а деби је имао 1947. године у миланској Скали. Због специфичне боје гласа, од педесетих 20. века, Ди Стефано је сматран једним од најбољих светских певача. Освајач је златног Орфеја, престижне италијанске музичке награде. Често је певао у дуету са оперском дивом Маријом Калас.

1923 – Грчка, Турска и силе победнице у Првом светском рату потписале су у Лозани конвенцију о принудном исељавању хришћана из Турске у Грчку и муслиманског живља у супротном правцу (сви муслимани Турске, независно од етничког порекла и језика сматрани су Турцима у складу са исламским правом). Турска се одрекла свих права на претходно изгубљене територије у Првом светском рату, али је задржала Источну Тракију укључујући и Једрене, чиме су дефинитивно одређене границе турске државе на европском континенту.

1943 – Савезничко ваздухопловство је у Другом светском рату почело операцију „Гомора“, усредсређено тешко бомбардовање немачког лучког града Хамбург.

1946 – САД су извеле прву подводну атомску пробу на коралским атолима Бикини у саставу Маршалских острва у западном делу Пацифика, чиме је почела серија атомских проба чувана у тајности до 1958. На истом подручју – чије је становништво присилно исељено – 1954. и 1956. испробаване су хидрогенске бомбе, а последице високе радијације и сада осећају житељи пацифичких острва.

1967 – Француски председник Шарл де Гол завршио је у Монтреалу говор ускликом „Живео слободни Квебек“ (канадска покрајина са француском етничком већином, некада француска колонија), изазвавши скандал у канадској јавности и жесток протест премијера Лестера Пирсона, па је шеф француске државе био приморан да скрати посету Канади.

1974 – Константин Караманлис је, после седмогодишње владавине војне управе, образовао у Грчкој прву цивилну владу и у тој земљи је саопштена општа амнестија за све политичке затворенике.

1974 – Умро је енглески физичар Џејмс Чедвик, добитник Нобелове награде за физику 1935, који је 1932. открио неутрон. У Другом светском рату од 1943. до 1945. као главни британски инструктор радио је на „Менхетн пројекту“ развоја атомске бомбе у Лос Аламосу, САД.

1976 – Амерички свемирски брод „Викинг 1“ спустио се на Марс, чиме је почело испитивање могућности живота на тој планети.

1980 – Умро је енглески филмски глумац Питер Селерс, изузетан комичар, мајстор прерушавања. Играо је у серији филмова о Пинк Пантеру. Остали филмови: „Др Стренџлав“, „Лолита“, „Пуцањ у тами“, „Шта је ново, мачкице“, „Затвореник Зенде“, „Добродошли, господине Ченс“.

1981 – У кинеској провинцији Сечуан у поплавама је погинуло више од 700 људи, а милион и по је остало без крова над главом.

1996 – У предграђу главног града Шри Ланке Коломба погинуло је 57 и рањено више од 500 људи у експлозији подметнутој у приградски воз, за коју су оптужени тамилски побуњеници.

2005 – Умро је британски научник Ричард Дол, који је први утврдио везу између дувана и рака плућа, као и између алкохола и рака дојке и открио позитивно дејство аспирина у лечењу срчаних обољења.

(Танјуг)

1 КОМЕНТАР

  1. ХРОНОЛОГИЈА ПРВОГ СРПСКОГ УСТАНКА

    1804. година

    4-10. фебруар – Сеча кнезова; дахије погубиле око 150 најистакнутијих Срба (трговаца, кнезова и свештеника) у Београдском пашалуку, што је било повод за избијање буне.

    14. фебруар – Скупштина у Орашцу (на празник Сретење); донесена одлука да се подигне буна против дахија; Карађорђе изабран за вођу буне (тек од 1811. добија титулу вожда).

    24. фебруар – У село Дрлупа, под Космајем, дошао Аганлија да преговара са Карађорђем, и ту долази до првог оружаног сукоба устаничке војске са дахијама; Аганлија претрпео пораз.

    18. март – Устаници ослободили Ваљево и Рудник.

    4. април – Устаници ослободили Крагујевац.

    28. април – Турци из Босне под вођством Али-бега Видајића на Чокешини, на падинама Цера, поразили устанике; изгинуло преко три стотине устаника.

    Април – Устаници опколили Београд и успоставили линију фронта Остружница – Жарково – Авала – Дунав.

    3. мај – Устаници освајају Шабац, први град који су устаници заузели; истог дана Карађорђе у Раковици код Београда одржао ратни савет коме су присуствовале све нахијске старешине, са кога су српске вође упутиле писмо руском посланику у Цариград.

    5-15. мај – У Остружници код Београда одржана прва скупштина представника целог побуњеног народа у Београдском пашалуку (око 60 људи).

    10. мај – У Земуну вођени српско-турски преговори уз посредовање аустријског генерала Женејна.

    24. мај – Турци без боја предали Пожаревац устаничкој војсци на челу са Карађорђем; плен од 10.000 оваца Карађорђе послао својој војсци која је опседала Београд.

    Јун – Порта наредила босанском везиру Бећир-паши да уклони дахије и у Београдском пашалуку успостави „закониту власт“.

    18. јул – Турци предали Смедерево устаничкој војсци.

    3. август – Разговори српске делегације (кнезови Јаков Ненадовић, Сима Марковић, Јанко Катић и Никола Грбовић) и Бећир-паше.

    5/6. август – На острву Адакале на Дунаву војвода пожаревачке нахије Миленко Стојковић с четом од 50 људи побио четворицу дахија: Аганлију, Кучук Алију, Мулу Јусуфа и Мехмед-агу Фочића.

    13. септембар – Карађорђе и устаничке старешине шаљу изасланство у Русију (Прота Матеја Ненадовић, Петар Чардаклија и Јован Протић).

    13. октобар – Бећир-паша се вратио у Босну.

    1805. година

    Март – Карађорђе упућује у Црну Гору личног изасланика с поруком митрополиту Петру I о потреби заједничке борбе против Турака.

    29. април-15. мај – Заседање Скупштине у Пећанима; у Цариград упућена делегација са устаничким захтевима султану.

    Крај маја – Заповедник Ниша, Хафиз-ага, унапређен у чин паше и постављен за београдског везира.

    11. јул – После вишедневне опсаде ослобођен Карановац.

    18-20. августа – Битка на Иванковцу; први сукоб устаничке војске (око 8.000 војника) под вођством Карађорђа и царске војске (15.000 војника) на челу са Хафиз-пашом; тежак пораз Турака.

    27. август – У селу Борак код Београда одржана Скупштина на којој је, по руском савету, али и услед тежње појединих народних старешина да тим путем ограниче Карађорђеву власт, основан Синод као централни управни и законодавни орган власти; оснивачки акт саставио доктор права Божидар Грујовић који је у Србију стигао из Русије.

    20. новембар – Након двомесечне опсаде ослобођено Смедерево и проглашено за престоницу.

    1-12. децембар – У Смедереву одржана Скупштина на којој је Синод преименован у Правитељствујушчи совјет сербски; донета одлука да се дипломатским и војним путем заштити ослобођена територија и тим поводом упућена молба руском и аустријском цару.

    1806. година

    Јануар – Руски министар иностраних дела кнез Чарториски предложио цару Александру I да се Срби придобију за Русију; током лета генерал Михељсон успоставио везу с Карађорђем, а крајем године Русија Србима упутила новчану помоћ.

    26. јануар – Војска Петра Добрњца ослободила Крушевац.

    Крајем јануара – Војска Миленка Стојковића ослободила Пореч.

    12. март – Аустријски надвојвода Лудвиг дозвољава устаницима да у малим количинама набављају оружје и муницију, као артикле ситне трговине, али тако да то, ипак, не добије вид непријатељског акта Аустрије према Турској.

    21. март – Султан Селим III објавио устаницима рат и позвао војску у џихад (свети рат).

    Почетак пролећа – Желећи да Турцима затворе пут од Ниша, код села Вукашиновца устаници изградили утврђење касније названо Делиград (тур. град јунака) и 7,5 километара одбрамбеног редута (шанца).

    6. април – Сулејман-паша Скопљак, потиснувши устаничке војске Радича Петровића и Милана Обреновића, опљачкао и запалио манастир Студеницу.

    20. јун – Наполеон упутио писмо султану у коме га подстиче да силом уништи „српске бунтовнике, што их Русија држи и соколи“.

    Крај јуна – Турске војске из три правца (Босне, Ниша и Видина) упућене на Србију.

    13. јул – Карађорђе упутио Петра Ичка у Цариград да би са Портом склопио споразум о миру.

    13-16. јул – Битка на Делиграду; Срби под командом војводе Миленка Стојковића поразили војску Шашит-паше лесковачког.

    13. август – Битка на Мишару; устаничка војска (10.000 пешака, 2.000 коњаника, 4 топа и 1 хаубица) под вођством Карађорђа извојевала победу над снагама босанских ага и бегова (20.000 пешака) под заповедништвом Сулејман-паше Скопљака; најблиставија победа Првог српског устанка.

    15. август – Порта српском преговарачу Петру Ичку уручила свој мировни предлог са широком аутономијом за Србе.

    3. септембар – Победа Карађорђа и устаничке војске код Делиграда.

    20. септембар – Ичко у Смедереву поднео извештај о преговорима на Порти.

    Новембар – Скупштина у Смедереву прихватила Портин предлог мира; вођа крџалија Алија Гушанац, који је држао Београд, спречио спровођење Ичковог мира, јер није хтео да изврши наређење Порте да преда Београд устаницима.

    12. децембар – Јуришом око 12.000 устаника под вођством Карађорђа, на Андријевдан, после двоипомесечне опсаде, ослобођена Београдска варош (цивилни део града); у јуришу погинуо војвода Васа Чарапић; Турци се повукли у утврђени Горњи град.

    20. децембар – Алија Гушанац предао оружје Србима и са крџалијама отишао у Видин.

    1807. година

    8. јануар – Устаничка војска заузела београдску тврђаву на Калемегдану и коначно ослободила Београд.

    23. јануар – Командант руске војске на Дунаву генерал Михељсон позвао Србе да одбаце мировни план Турске и с Русијом наставе борбу до коначног ослобођења; Карађорђе прихватио позив и ускоро упутио војску на Тимок и према Видину.

    25. јануар – Порта објавила ферман којим је потврдила Ичков мир.

    Крај јануара – Након освајања Београда, нова српска власт отпремила две лађе турских удовица и сиротиње Дунавом за Турску; код Пореча их зауставио војвода Миленко Стојковић, издвојио најлепше младе жене и девојке за свој харем, а осталима дозволио да наставе даље.

    5. фебруар – Ослобођен Шабац, једно од последњих турских упоришта у Србији.

    18. март – Ослобођени Јадар и Рађевина.

    31. март – Председник Правитељствујушчег совјета кнез Сима Марковић свечано изговара: „Србија сматра себе за независну државу.“

    Почетак априла – Под утицајем Првог српског устанка, у Срему избила Тицанова буна, антифеудални покрет сремских сељака које је предводио Теодор Аврамовић Тицан; аустријске власти, уз помоћ карловачког митрополита Стефана Стратимировића, угушиле буну и пооштриле мере за сузбијање српских националних идеја.

    Април – Порта издала ферман о разоружању хришћана у Босанском пашалуку.

    29. мај – Са престола збачен султан Селим III.

    17. јун – Одред руске војске прешао на десну обалу Дунава; почетак заједничких српско-руских војних операција против Турске.

    22. јун – Српска и руска војска спојиле се код Старе Оршаве.

    28. јун – На захтев устаничког вођства, руски цар Александар I у Србију упутио генерала Константина Родофиникина за руског дипломатског представника.

    1. јул – Бој на Штубику и Малајници; удружена српска (Карађорђе) и руска (генерал Исајев) војска ослободила опкољеног Миленка Стојковића кога су Турци опседали између Штубика и Малајнице; ослобођен већи део Неготинске Крајине.

    8. август – Доситеј Обрадовић, најпросвећенији Србин свог времена, прешао у Србију, уз величанствен дочек у Београду коме је присуствовао и Карађорђе.

    20. август – Родофиникин завршио нацрт унутрашњег уређења Србије, с којим се начелно сложио и Карађорђе; руски цар Александар I одбио да потпише из обзира према Аустрији.

    25. август – Русија и Турска у Слобозији закључиле привремени мир.

    26. октобар – Правитељствујушчи совјет у Београду формирао Магистрат, установу која има управну и судску власт.

    Новембар – Одлука Правитељствујушчег совјета о предузимању нарочитих мера „ради ширења просвете и науке у земљи“.

    29. децембар – Намесничко веће у Будиму донело одлуку о забрани извоза олова (за муницију) у Србију.

    1808. година

    4. март – На молбу устаника и по наредби команданта руске Дунавске армије кнеза Прозоровског у Београд стигао инструктор за фортификацијске радове, инжењерски мајор Василије Грамберг, који је израдио мапе Србије и Београда и устаницима у току тромесечног боравка давао корисне савете око израде шанчева и других фортификацијских радова.

    13. јун – Крушичка буна у Банату; побуна сељака против аустријске власти у селу Крушчица; вође буне су учиниле превару представљајући кривотворену прокламацију као тобожњу Карађорђеву.

    13. септембар – У Београду отворена Велика школа Доситеја Обрадовића и Ивана Југовића, изузетно образованог зналца неколико језика, са 20 ученика у трогодишњем трајању која је припремала кадрове за рад у државној администрацији.

    18. децембар – Скупштина у Београду донела уставни акт којим је регулисан однос између Карађорђа и Правитељствујушчег совјета; укинута кнежинска самоуправа; Карађорђе признат за наследног кнеза.

    1809. година

    1. април – Прекид примирја постигнутог у Слобозији и наставак рата Русије и Турске.

    14. април – Сачињен ратни план српске војске о повезивању с руским трупама код Видина и са Црногорцима ради одвајања Босне од Турске.

    Крај априла-почетак маја – Успешна офанзива српске војске према Видину, Нишу, у Босни и у Рашкој области.

    1. мај – Хајдук Вељко Петровић са 8.000 својих војника на јуриш заузео турску тврђаву Белоградчик у Бугарској потпуно уништивши њену посаду од 400 турских војника.

    24. мај – Преваливши за седам дана пут од Ужица до Сјенице, дугачак 110 километара, Карађорђе са 10.000 устаника и 10 топова на јуриш заузео Сјеницу.

    27. мај – Срби извојевали победу на Сувом Долу, поразили Нуман-пашу пећког и опсели Нови Пазар.

    31. мај – Битка на Каменици (Чегру); пораз и херојска погибија ресавског војводе кнеза Стевана Синђелића и око 3.000 његових војника.

    4. јун – Карађорђе обавештен о поразу на Каменици.

    18. јун – Карађорђе заузео новопазарску варош и опсео тврђаву, али следи повлачење јединица из Рашке области због одбране Делиграда.

    Око 20. јуна – Велика турска офанзива из Босне.

    23. август – Турци, после тридесетшестодневне опсаде, заузели Делиград и наставили напредовање долином Мораве; истог дана Алија Гушанац заузео Пожаревац.

    25. август – Турци освојили Јагодину.

    Ноћ 27/28. август – Руски конзул Родофиникин напустио Србију; његово бекство изазвало панику међу устаницима.

    Август – Карађорђе се безуспешно обраћао за помоћ Аустрији и Француској (Наполеону).

    23. септембар – Под утицајем Првог српског устанка, избио устанак Срба у Босанској Крајини (Јанчићева буна).

    Октобар – Због операција руске војске на доњем Дунаву смањен војни притисак на Србију с обзиром да су Турци главнину војске морали окренути против Руса.

    2. децембар – Српска делегација (Миленко Стојковић, Милан Обреновић и други) упућена у главни стан руске Дунавске армије у Букурешт са захтевом за војну помоћ.

    1810. година

    Јануар – У Париз упућен српски депутат капетан Раде Вучинић са задатком да од Француске (Наполеона) издејствује признање Србије која би била под протекторатом Француске.

    2. март – Руси упућују устаницима ратну прокламацију у којој им главнокомандујући гроф Каменски обећава „независност и блаженство“ уколико се сједине с његовим трупама у борби против Турака.

    22. март – Руска војска генерала Исајева запосела Велико острво на Дунаву.

    13. мај – Скупштина у Београду одлучила да Србија уз помоћ Русије настави рат.

    Јун – Русија у Србију као војну помоћ упутила 4.500 војника (генерал Цукато).

    6. јул-19. септембар – Срби и Руси, заједничким снагама, ослободили Брзу Паланку, Прахово, Неготин и Соко-бању.

    Почетак септембра – Доситеј Обрадовић и Викентије Ракић отворили у Београду Богословију.

    7. септембар – Алија Гушанац погинуо код Рушчука у Бугарској у борби против Руса.

    21-22. септембар – Битка на Варварину; удружене српске (Карађорђе) и руске (генерал Орурк) снаге поразиле Хуршид-пашу.

    16-20. октобар – Битка код Лознице; Карађорђе, кнез Сима Марковић и Станоје Главаш са око 10.000 људи притекли у помоћ српским командантима на Дринском фронту (Анта Богићевић, Јаков Ненадовић и Лука Лазаревић) и спречили инвазију Турака из Босне под вођством Хасан-бега сребреничког.

    1811. година

    Јануар – У Србији формиране две политичке ривалске струје међу устаничким вођама, народним представницима и интелектуалцима; русофилску струју предводили су Миленко Стојковић и Јаков Ненадовић а на челу аустрофилске били су Иван Југовић и Младен Миловановић (по моћи и утицају друга личност Првог устанка).

    19-25. јануар – У Београду заседала Скупштина старешина (у присуству око 200 особа од чега је 66 имало право гласа); реорганизован Правитељствујушчи совјет; установљено попечитељство (влада) са шест попечитеља (министара) и Велики вилајетски суд; руковођен личним интересима, Младен Миловановић издејствовао да се Карађорђу, као вожду, призна врховна власт.

    10. фебруар – На молбу српских власти, у Београд стигао пук руске војске (око 1.000 људи), свечано дочекан уз топовске салве и овације више хиљада грађана; дочеку присуствовао и Карађорђе.

    Почетак марта – Два најистакнутија представника опозиције и изврсни војни команданти, Миленко Стојковић и Петар Добрњац, због противљења Карађорђевој моћи протерани из Србије.

    9. април – У Београду умро Доситеј Обрадовић.

    1812. година

    28. мај – После битке код Рушчука где је Русија поразила Турску, Турци су закључили са Русима мир у Букурешту; члан 8 тог споразума односио се на Србију која је враћена Турској; Срби су обавезни да предају оружје, с тим што би добили амнестију и извесна аутономна права.

    Јун – Карађорђе наредио општу мобилизацију за војску способног мушког становништва од 15 до 70 година, за одбрану граница према Турској.

    4. јул – Хуршид-паша Карађорђу предочио део Букурешког уговора који се односи на Србију и захтевао да поступи у складу с његовим одредбама.

    14. август – У Цариград упућена српска депутација са задатком да преговара о поновном успостављању турске власти у Србији.

    16. август – У складу са Букурешким уговором, руски пук повучен из Србије; Руси свечано испраћени из Београда; испраћају присуствовао и Карађорђе.

    27. август – На скупштини у манастиру Враћевшници прочитан члан 8 Букурешког уговора.

    28. август – Карађорђе и Правитељствујушчи совјет народу објавили Прокламацију поводом Осме тачке Букурешког мира.

    1813. година

    13. јануар – На последњој Скупштини под Карађорђем у Крагујевцу именована нова депутација за преговоре с Турском и упућена у Ниш где је приспео турски преговарач.

    Крај маја – У Софији пропали српско-турски преговори.

    30. мај – У разговору с руским изаслаником Теодором Недобом Карађорђе изразио сумњу у успех устанка.

    Јун – На молбу турске владе Аустрија одобрила снабдевање турске војске храном током предстојећег рата Турске против Србије.

    3. јул – Карађорђу уручено писмо великог везира Хуршид-паше којим се од Срба захтева безусловна предаја и повратак у положај раје.

    4. јул – Карађорђе уз сагласност Совјета објавио Прокламацију и позвао народ на „одсудну битку“.

    Око 15. јула – Турци из праваца Видина, Ниша и Босне напали Србију.

    17. јул – Војска Сулејман-паше Скопљака прешла Дрину и после деветодневних борби на превару изнудила предају Лешнице (Јанко Стоjићевић).

    18. јул – Тешко оболели Карађорђе, након препирке са Младеном Миловановићем око организовања одбране земље, привремено врховну власт пренео на секретара Јанићија Ђурића.

    9. август – Командујући одбраном Неготина, од турског топовског ђулета погинуо Хајдук Вељко Петровић.

    Око 15. августа – Турци заузели Лозницу коју су бранили борци Петра Молера.

    17. август – Браниоци напустили Неготин и повукли се у Пореч.

    25-26. август – Турци заузели Кладово и починили најстрашније злочине; села у Неготинској Крајини опљачкана и у ропство одведено мноштво жена и деце.

    Крај августа – Од болести недовољно опорављени Карађорђе од Хуршид-паше затражио шестонедељно примирје како би се омогућила безбедна евакуација на аустријску територију српском неборачком становништву; Хуршид-паша одбија.

    31. август – Карађорђе известио руског и аустријског цара о неизбежности пада Србије.

    1-17. септембар – Сукоб турске (Сулејман-паша Скопљак) са устаничком (Милош Обреновић и Стојан Чупић) војском на Равњу, уз Савину притоку Засавицу код Шапца; сломљен отпор устаничке војске; изгинули Зека Буљубаша са око 800 својих људи и још око 3.000 других устаника; последња битка Првог српског устанка.

    21. септембар – Турци заузели Пореч.

    3. октобар – У раним јутарњим часовима, Карађорђе с породицом, београдским митрополитом Леонтијем и руским изаслаником Недобом напустио Србију, прешавши из Београда у Земун (Аустрија); Србију су затим напустили чланови Правитељствујушчег совјета и већина устаничких команданата, као и велики део становништва; свеукупно у Аустрију побегло 120.000 српских избеглица.

    5. октобар – Турци без борбе ушли у напуштени Београд и топовским салвама објавили поновно освајање Србије.

    17. октобар – У Београду продато у ропство 1.800 српских жена и деце.

    21. октобар – Проглашена амнестија.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*