На хрватској државној телевизији за усташу кажу: ‘Он је наравно био наш, хрватски војник’

0

ХРТ је у понедјељак, у ударном вечерњем термину, емитирао Магнум кримен 1945.(примедба уреништва сајта Патриот – Магнум кримен је истоимена документарна књига о страдању Срба, Јевреја, Рома и антифашиста у НДХ, коју је написао хрватски аутор Виктор Новак. У Magnum Crimen-у, Новак је на преко хиљаду страна уз цитате из стотина докумената уверљиво показао да је хрватски клерикализам био једна од основа за геноцид над Србима у НДХ (1941—1945) за прогоне и дискриминацију које су, уз подршку делова католичког клера, а често и у име католичке вере, спроводили хрватски бискупи, свештеници и фратри, уз прећутну или активну подршку загребачког надбискупа Алојзија Степинца. Део књиге Виктора Новака је био забрањен у Титовој Југославији), ревизионистички филм о Блајбургу ауторице Наде Пркачин, њихове бивше новинарке која је добила отказ јер је неовлаштено користила архиву за документарац о Анти Готовини.

Филм је најављен на страницама ХРТ-а, између осталог и цитатом једног суговорника како су хрватски војници и цивили, страдали у Блајбургу, заправо “бјежали од комунистичког режима страног хрватском бићу”.

Госпођа Пркачин данас ради на Лаудато телевизији и тамо, како су недавно примијетили новинари Новости, “с гостима разглаба о прекрасном усташком поздраву За дом спремни, унутарњим и вањским издајницима и слично. У једној емисији Пркачин је, на примјер, СДП-ове заступнике назвала Милановићевим псима”.

ХРТ-у збиља не иде па су зезнули и техникалије

У филму Магнум кримен 1945. усташку војску називају једноставно хрватском, а један од интервјуираних свједока Блајбурга у неком тренутку прича о свом брату, усташком војнику погинулом 1942., па каже: “он је наравно био наш, хрватски војник”. У филму се, између осталог, појављује и ова теза: “Нисмо ми били ни нацисти ни фашисти. У НДХ никада није основана ни једна фашистичка странка. Али прилика да се добије хрватска држава, била је таква да су то Хрвати, преко свог усташког покрета, одмах спровели”.

Kако ХРТ-у збиља не иде, документарац би због термина у којем приказан могао представљати и кршење правила јавне телевизије о предизборној промиџби. У њему се, наиме, у финој минутажи појављују Златко Хасанбеговић, Бруна Есих и Доминик Вулетић, кандидати на еуропским изборима.

ХТВ је праћење еуропских избора уредио правилником названим „Програмска правила ХРТ-а за праћење избора чланова у Еуропски парламент из РХ 2019.” Документ је доступан је на овој повезници, а њиме се прописује сваки корак у извјештавању догађаја прије, тијеком и непосредно након избора. Тако се у другом поглављу правилника, названом „Програмска правила ХРТ-а”, налази осма точка, која говори о томе како јавна телевизија мора пазити да кандидате не промовира ни у емисијама које нису непосредно везане уз изборе.

Kако је ХРТ дошао до филма и зашто су га овај тједан емитирали

У одговору на Телеграмов упит, ХРТ нам је понудио екстензивно објашњење о томе како су до филма дошли и зашто је уопће емитиран. Тако смо дознали да је филм купљен 2017. године зато што „Хрватска радио телевизија није имала новијих филмова на тему догађаја на Блајбургу и по завршетку рата 1945. године, а ради се о теми од јавног интереса”. Овај тједан су га, кажу, поновно пустили зато што им је требао неки пригодни садржај који ће приказати уочи обљетнице Блајбурга. О евентуалном кршењу правила о предизборној кампањи су, кажу, затражили мишљење Правне службе ХРТ-а, које ће вјеројатно стићи данас тијеком дана.

Документарни програм ХРТ-а пропада годинама, а данас тамо више нема мјеста ни за награђиваног Роберта Зубера, или рецимо Силвану Менђушић која је прије неколико година за њих направила маестрално Стамбено питање. Државна телевизија сада откупљује ревизионистичке филмове своје бивше, нечасно отпуштене новинарке, које је продуцирала маргинална Лаудато ТВ.

Телеграм.хр

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*