На новосадским фасадама све више мурала посвећених мртвима

Мурала посвећених мртвим особама, из године у годину, све је више на фасадама новосадских зграда, а поједини грађани то виде као помодарство.

0

У Новом Саду готово да не постоји кварт у коме се не налази зид на којем је осликан нечији лик. У највећем броју случајева реч је припадницима навијачких група који су убијени или у окршају мафијашких група или у сукобима хулигана. Међутим, између мурала настрадалих Делија, Гробара, Фирмаша, понекад освану и они који одају почаст уметницима или настрадалим пилотима. 

Овакав начин обележавања нечије смрти актуелан је последњих десет година.

Социолошкиња Миљана Воркапић Вичек сматра да се осликавање мурала умрлих може повезати са брзином доба у ком живимо.

„Мурали у својој основи имају бунт и револт и управо је осликавање преминулих вид тога. Да се та особа не заборави као симбол једне групе, времена, понашања. Групе које осликају неког члана, било да су они једноставно преминули или умрли на неки други начин, желе да га отргну од заборава у данашњем времену у којем све брзо пролази и тече“, објашњава Воркапић Вичек.

Вишња Кнежевић из организације која се бави осликавањем мурала „New Point of Culture“ (НПЦ) наводи да без обзира да ли су на муралу осликани настрадали навијачи или уметници, он представља израз поштовања и љубави. Како каже, људи другачије жале и другачије доживљавају ствари, тако да се код неких јавља потреба да то искажу муралом.

„У последње време имамо и то да када умре неко од познатих и њему се осликава мурал, рецимо тако је било са Драганом Николићем. Онај ко то уради можда никад није упознао или причао са Николићем, али му је био неки вид идола. То показује да су људи на крају само људи, без обзира на то колико је цивилизација напредовала. Ако говоримо о неким групама, мислим да се и припадници тих група, чији је члан преминуо, експонирају и показују да су и они људи и да се они сензибилишу“, прича наша саговорница.muralЧесто се може наићи на мишљење да је овакав начин обележавања нечије смрти вид помодарства, те да се данас мурали осликавају за свакога. Са друге стране, постоји мишљење и да је реч о својеврсној перверзији да се нечија смрт, односно туга за особом, подели са што већим бројем људи. Међутим, Воркапић Вичек каже да се не ради о помодарству, него о феномену времена.

„Помодарство је нешто што је кратког века, траје сезону или годину дана. Оног момента када је нека ствар актуелна дужи временски период, онда се говори о феномену једног времена. Нећемо улазити у вредност тог феномена, да ли је то кич или шунд, али оно оставља свој траг и самим тим има одређену вредност“, објашњава ова социолошкиња.

За осликавање мурала на фасадама неопходна је дозвола станара зграде или куће. Међутим, у највећем броју случајева њихово осликавање се не пријављује станарима, а то се најчешће дешава са муралима навијачких група који су намењени њиховим настрадалим члановима.

Према речима портпарола „Градског зеленила“ Ивана Ножинића до сада нису имали случај да је неко захтевао да се уклони мурал посвећен преминулој особи. Он додаје да постоје цивилизованији начини за одавање почасти некоме, а који неће наружити градске фасаде.

„Живот је такав да сви ми који волимо Нови Сад, нажалост, међу пријатељима и родбином имамо особе које су трагично настрадале, па нам не пада на памет да њихове ликове представљамо муралима. Постоје цивилизовани начини на које грађани чувају успомене на своје најближе, а ружење фасада сигурно не спада међу њих, уз сво поштовање према настрадалима“, каже Ножинић за 021.

Он додаје да би у чишћење свих нелегалних мурала и графита морале да се укључе месне заједнице, јер десет радника Антиграфитне јединице Градског зеленила не може да обави сав посао.

За Вишњу Кнежевић ови мурали би могли да буду извориште нових идеја који би помогли младим припадницима навијачких група да не одлутају у хулиганство.

„Сада када смо постали престоница културе и младих ово може да буде један од проблема којим бисмо могли да се позабавимо. Мурали су одраз културног рада и опет највише се тичу младих. Ово је заиста апел да се таква идеја спроведе, имамо простор имамо и средства, само треба покренути“, закључује Кнежевић за 021.рс.

За мурал који нема дозволу станара или власника објекта следује казна од 50.000 па до милион динара. Више о томе како уметници који осликавају мурале без дозволе пролазе и без казни можете прочитати ОВДЕ. Са друге стране, постоје полемике да ли је садашњи начин уклањања графита са новосадских фасада ефикасан, о чему више можете пронаћи ОВДЕ.

Зоран Стрика, 021

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*