На слави манастира у Сланцима више од хиљаду гостију

0

Када се припрема манастирска слава нико не спава. – Славски ручак благосиљао је патријарх Иринеј. – Од суботе увече спремљено 250 литара чорбе и око 100 килограма пасуља
Сунце упекло, а ипак мало ко је марио за то. Више од хиљаду људи стајало је у миру и тишини у реду у порти манастира архиђакона Стефана у Сланцима. Успели су да уђу само они који су баш поранили. Остали су брисали грашке зноја, али мало коме је врело августовско пре подне сметало.

Сви слушају игумана Андреја
Игуман Андреј је од 15. године посвећен цркви. Према речима свештеника и радника на манастирском имању, не воли много да прича, али и нема времена за то. Како кажу, сваког дана он одређује шта и где треба да се уради, шта треба набавити или поправити. Колико је и волонтерима и свештеницима важно његово мишљење и савет сведочи и једна препорука репортерима „Политике”.– Прво ви попричајте са игуманом, нека он одреди ко од нас може да говори. У нашем манастиру је такав ред – био је савет једног свештеника.
Сви су се окупило да би присуствовали литургији и чули макар део беседе патријарха Иринеја. Свештенство овог београдског манастира на општини Палилула је са поглаваром Српске православне цркве и верницима традиционално прославило славу – пренос моштију архиђакона Стефана.
http://www.politika.rs/upload/CKEditor/Slava-manastira-Slanci-patrijarh-Irinej.jpg
На прослави на којој се сваке године окупе млади, али и средовечни и најстарији житељи Сланаца и разних делова Београда, Панчева и бројних војвођанских места било је верника различитих генерација из различитих крајева.

– Ја сам поранио док је још била ладовина. Око осам сам ухватио аутобус. Њим сам се пребацио до Лешћа, а онда сам ти лепо препешачио до манастира, ногу пред ногу, и ето стигао сам на време. Па где да пропустим манастирску славу! – зачуо се из масе старији суграђанин који је своје путешествије описивао вршњаку док су са осталим верницима у порти чекали да поздраве патријарха и свештенство пре славског ручка

У две манастирске сале, за то време, игуман Андреј који годинама води овај манастир, неуморно је проверавао да ли је све спремно и да ли свега има довољно. И свештенство и многобројни волонтери који су учествовали у припреми славе, смењивали су се око игумана како би се посаветовали са њим око сваког детаља.

И када је почео славски ручак који је благосиљао патријарх Иринеј, игуман Андреј пажљиво је посматрао да ли је сваки гост сео, да ли су сви услужени, да ли има довољно хране и пића… Тек повремено је накратко седао на столицу.

На славској трпези, чини се, било је свега као и сваке године и више него што треба. Пребранац, чорба, сарме, колачи, сокови, незаобилазна домаћа ракијица за наздрављање… И за сваког верника на поклон књижица са десет божјих заповести.

Око сваког стола, како ништа не би мањкало, смењивали су се и омладинци и старији. Драгана Вукославчевић са Миљаковца већ 18 година учествује у припремама за славски ручак, али и сваког викенда долази у манастир да спрема храну. Открила је да на слави сваке године госте послужује петнаестак људи, али многи се додатно добровољно пријаве. Летимичан поглед у две сале уверио нас је да је волонтера ове године било бар три пута више од тог броја.

– Са главним припремама за славу кренули смо у суботу. Има нас четири које смо ту од самог почетка припрема, а у међувремену су се као и сваке године придружили и други. Требало је насецкати доста лука, завити пуно сарми. Ми смо и дан пред славу имали на ручку око 250 људи – објашњава Драгана док је у кухињи показивала „учинак”.

– У два велика казана спремили смо 250 литара чорбе за славу. Направљено је 100 килограма пасуља, завијено је 2.000 сарми. Некада на слави буде и око 2.000 људи, мада их је ове године нешто мање зато што је радни дан. Али, свега има, припремили смо и доста колача – прича Драгана чије шаке, испуњене пликовима, потврђују да се заиста и ове године спремало „ударнички”.

– Две ноћи уочи славе нисмо ни спавале. Казани су без престанка радили по 12 сати – хвали Драгана своје колегинице и колеге.

– Него, јесте ли се послужили и ви – упитала је Драгана репортере „Политике”.

После потврде, она нас је срдачно поздравила и ужурбано отишла како би наставила да ради са колегама у кухињи.

Метох Хиландара
Манастир у Сланцима основао је краљ Драгутин у 13. веку. Ова задужбина се развила у време деспота Стефана у 15. веку, али и за време владавине деспота Ђурађа Бранковића када је преузела назив који и данас носи. После пада деспотовине под Турке 1459. године, па до почетка 20. века манастир је у више наврата разаран и обнављан.Шездесетих година прошлог века патријарх Герман положио је камен темељац за градњу нове богомоље која је освештана 1967. године. Манастир, чији рад помажу поједини волонтери и породице, данас је метох Хиландара. У оквиру манастирског имања постоји економија на којој се гаје козе, краве свиње, гуске, поврће…

Политика

ПОСТАВИ ОДГОВОР


*