Најпривлачнији европски парк-Калемегдан

1

Старо предање каже да је деспот Стефан током шетње Крушевцем срео једног од малобројних ветерана Косовске битке, који је преживео сукоб, али му је лице било у ожиљцима. Он је младом деспоту саветовао да потражи другу престоницу, што је овај на крају и урадио. Рекао му је да потражи „место где се ветрови, воде и царства сударају“ и тако је избор пао на Београд.
Највећи београдски парк је Калемегдан. Истовремено је најзначајнији културно-историјски комплекс, у којем доминира Београдска тврђава изнад ушћа Саве у Дунав. Назив Калемегдан односи се само на просторни плато око тврђаве који је осамдесетих година 19. века претворен у парк. Док је тврђава била главно војно упориште Београда, плато је служио да се непријатељ осмотри и сачека на борбу. Његово име потиче од турских речи кале (тврђава) и мејдан (бојиште). Турци су Калемегдан називали и Фићир-бајир што значи „брег за размишљање“
Београдска тврђава смештена је на граници Панонске низије и Балканског полуострва и раскрсница је путних праваца који су од давнина повезивали Цариград (Via Militaris) односно Солун (Via Egnatia) са унутрашњошћу европског континента.

Српска историја

1 КОМЕНТАР

  1. РИГА ОД ФЕРЕ

    Право име му је било Андони Киријази. Рођен је 1757. године у Велестину, у Тесалији, на месту античке Фере.

    Образовање је стекао у грчкој Загори, где се о образовању ђака старао бивши патријарх Калиник, који се повукао с васељенског трона и вратио у родно место.

    Рига је у двадесетој години живота убио Турчина, после чега је побегао на Олимп и ставио се под заштиту хајдука Спире Зере.

    Нешто касније бегунац живи на Атосу, где га је примио Козма, игуман манастира Ватопеда на Светој Гори.

    Следећа дестинација бунтовног Грка био је Цариград, где је с препорукама упослен као секретар фанариота Александра Ипсилантија. Фанариоти беху грчка елита настањена у непосредној близини Васељенске патријаршије.

    Фанариоти су били изузетно моћни, најближи сарадници патријарха, али су као образовани потомци угледних византијских породица били ангажовани и од Порте као службеници турског двора, али и управници поробљених области, пре свега као кнезови Влашке и Молдавије. Фанариоти ангажују Ригу и он се сели у Букурешт, где је као службеник кнеза Маврогенаса унапређивао своје знање.

    Упијајући просветитељски дух европских мислилаца, Рига почиње да пише следећи идеје европских филозофа, изучавајући феномен Француске револуције, географију, историју, војну тактику, па и астрологију.

    Ригина писана дела, његов духовни крик, беху прожета сазнањима из референтних књига европске интелектуалне и научне елите.

    Јачање историјске самосвести, образовања и самопоуздања поробљених балканских народа била је животна мисија хероја од Фере.

    Рига од Фере је сународнике хранио љубављу према напретку развијајући револуционарне идеје.

    Био је убеђен да је промена поретка, правда налик на уређење у Француској, могућа и на Балканском полуострву. Плавокоси плећати човек, широког лавовског лица, био је и страствени говорник, којем није било тешко да придобије бројне присталице.

    Године 1790. Рига од Фере сели се у Беч, припрема устанак против Турака и оснива тајно друштво „Хетерију“, којој ће, обновљеној, знатно касније, у емиграцији после слома Првог српског устанка, приступити и славни вожд Карађорђе.

    У Бечу уређује новине „Ефемерис“, штампа карту велике Грчке која обухвата и Цариград, и конципира устав слободне Грчке. Запањујућ је број и разноликост дела која великан оставља за собом. Ту је његова „Ратничка песма“, а међу бројним химнама, поемама и прогласима нарочиту пажњу изазива „Антологија физике“, у којој Рига износи модерна гледишта на астрологију.

    Грчки просветитељ је сматрао да је образовање веома важно и неопходно на путу стицања слободе, а његова писана дела су снажно деловала на великог Доситеја, касније и Карађорђа.

    Занимљив је податак да је Рига од Фере својим идејама успео да заинтересује и Наполеона, тако што му је послао табакеру направљену од корена ловора убраног међу коровом у Аполоновом храму.

    Рига и Наполеон су водили преписку, и херој од Фере требало је да се састане у Венецији са једним генералом Наполеонове италијанске армије, а да затим продужи за Грчку, где је требало подићи устанак.

    До овог сусрета никад није дошло јер су прогласи о подизању устанка, издајом грчког трговца Деметриоса Оикономоса Козанитеса, доспели у руке аустријске полиције. На путу за Венецију, бечка царска полиција ухапсила је Ригу на градском тргу у Трсту. После шест месеци истраге Рига и његових седам другова су, заједно са свим доказима, отпремљени за турски Београд.

    Након 13 дана мучне пловидбе несрећници беху предати у руке Турака, са којима је Беч тада био у пријатељским односима.

    Рига је тамновао 46 дана у тамници Куле Небојше.

    Пред зору 24. јуна грчки херој је с друговима погубљен. Мученици су потом бачени у Дунав.

    Последња реченица храброг револуционара и просветитеља била је: „Ја сам посејао богато семе, нека сада дођу други да уберу славно воће“.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*