Најстарија српска презимена

0

Радогостић, Зарубица, Трзин, Хрељић, Заклан, Бујак… само су нека од најстаријих српских презимена. Већина њих се помиње у писаним историјским изворима из 13, 14. века, попут Дечанске хрисовуље (даровнице) којом је Стефан Дечански део својих поседа поклонио истоименом манастиру. На овом документу су, наиме, пописана имена свих људи (у неким случајевима и три, четири генерације потомака) који су тада живели на том поседу.

Мушки предак

Српска презимена су већином настајала по мушком претку (патроними), па су потомци Јованови, Радогостови, Петрови, Николини, постали Јовановићи, Радогостовићи, Петровићи, Николићи… Презимена по женском претку (матроними) су ређа, а везују се за жене које су се истакле у борби или су, просто, остале удовице. То су Марићи, Станићи, Јелићи – каже етнолог Мирослав Нишкановић, један од ретких који се бави овом проблематиком и аутор јединствене књиге “Српска презимена”.

Према његовим речима, поред презимена која одражавају везу са неком другом особом (обично везу родитељ – деца), имамо и она која означавају лични изглед или карактер, али и надимак особе по којој је настало презиме: Слијепчевић, Ћосић (ћосав), Бркић (бркат), Мудринић, Дивљак, Бујак (брз, хитар), Гузина, Убипарип, Вртикапа…

Ту су и презимена која указују на бивше место боравка и која су најчешћа у Војводини, као Бирчанин, Црногорац, Босанац, Каћански…, али и презимена настала према занимањима: Самарџић, Молер, Поповић, Ћурчић (од ћурчија – кожар, крзнар), Калајџић (од калајџија – занатлија који калајише судове), Мештеровић (од мештер – учитељ), Пандуровић, Ћатовић (од ћата – писар), Хоџић (од хоџа – муслимански свештеник), Кесеровић (турска реч кесер означава столарску алатку која служи за “копање” корита, корпица… словенска реч за њу је тесла).

Грдинић и Дракулић

Изузетно стара српска презимена у највећем броју су сачувана у оним крајевима где се највише полагало на традицију, попут Црне Горе и Херцеговине. Њиховом настанку у великој мери је кумовао однос према другим братствима, као и чињеница да су настала у ратничком друштву.

– У овим крајевима и бившој Војној крајини, имамо презимена као што су Грдинић, Грубанов, Јованда… Ово последње је, рецимо, изведено од имена Јован. Назвати тада некога Јовицом, у тим крајевима, била је највећа увреда. Јованда, са друге стране, звучи силно, снажно и требало је да заплаши непријатеља, по принципу: Како ћеш ти такав на Јованду или Види га, Грдног – објашњава Нишкановић.

Он додаје да у ову групу спадају и презимена у којима се види веза са одређеном животињом, попут Вукотића, Међедовића или Дракулића. Снага вука, медведа или змаја, требало је да се пренесе на носиоца и заштити га од непријатеља и злих сила. При том, треба рећи да Дракулићи или Дракуловићи, немају никакве везе са најпознатијим вампиром. Реч је о старобалканском имену, док се презиме у Србији користи још од 11. века, много пре времена Влада Цепеша.

Опет, има презимена која су нам данас смешна, иако су им у прошлости придавана друга значења. Таква су, примера ради, презимена Гаће, Карагаћа, Кура(ј)ица… Гаће су у прошлим временима биле назив за чакшире или панталоне, а не за гаће које се носе испод “гаћа”. Карагаћа је, стога, био родоначелник са црним панталонама, али шта рећи за Деригаће, Палигаће или Серигаће? Оно што важи за Гаће, у одређеном смислу, важи и за Кура(ј)ице – кур је прасловенска и свесловенска реч за петла, чија је деминутивна изведеница временом добила значење… знате већ.

Са друге стране, има Домазет(овића) и Жугића који се неће претерано обрадовати, када открију порекло свога презимена. Изразом домазет раније се означавао мушкарац који је, када се оженио, дошао да живи у кући и на имању женине породице (што би се данас рекло: удао се); док је жуга био узвик за вабљење гусака (жуга, жуга, жуга), али и назив тврдокрилца који живи у ђубрету, односно ларве сланинара, која нагриза суво месо (у пренесеном значењу жугав значи заједљив, тако да може означавати и препредењака).

Време променило значење

Даниловић – у основи му је лично име Данило,из грчког језика модификовано име библијског пророка Данијела

Дивац – од речи див или истоветног мушког имена. Значи млади Див, то јест син Дива. Дивци се налазе у документима још у 15. веку

Екмечић – интересантно презиме по занимању родоначелника, који је био пекар – екмеџија (балкански турцизам). Ретко презиме за тако распрострањено занимање

Караџић – презиме добијено по родоначелнику који се звао Караџа. Караџа је турцизам са значењем “во црне длаке”, али и – срна.

Кораћ – рећ кораћ преузета је из ковачке терминологије и представља назив за чекић којим се поткивају коњи.

Савић – у основи овог презимена, али и имена, јесте лично име Сава, са значењима старац или деда

Стојаковић – реч стојак означава мотку са цијепом, којом се млати жито, али и дебео и дугачак штап уопште. Често су га носили локални угледници

Прикрадао се ложници

Интересантно је и порекло презимена Глумац, Глумчев… По неким верзијама, ово презиме садржи и воајерску примесу, јер је глумац (или прислушник) у неким крајевима био онај који се прикрада до прозора ложнице (где спавају младенци) и слуша (и обавештава) прве три вечери шта се тамо дешава.

СрбинСајд

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*