Напредњаци у Младеновцу отпуштају директорку јер није у њиховом клану!

0

Неспретна и бахата смена Весне Влајић, директорке ОШ „Момчило Живојиновић“, је спремна. Она је на то место изабрана још 2007. године, а након тога је убедљиво реизабрана још два пута. Легитимно и легално руководи највећом школом у Младеновцу и једном од највећих на територији Града Београда. Kолико сам чуо, има искрен, професионалан однос према запосленима и покушава да људски изађе у сусрет свакоме када год је то могуће. Бави се искључиво својим послом и не дозвољава да јој се у исти меша било ко коме то законом није дозвољено. То очигледно не схватају Владан Глишић, председник ГО Младеновац и локални шериф у покушају, али ни екипа која ово жели да спроведе.

У петак је Јелица Гигов, чланица школског одбора из редова локалне самоуправе, поднела захтев за одржавање ванредне седнице Школског одбора на којој ће једина тачка дневног реда бити преиспитивање поверења рада директора. Она се јуче (као ни претходне три године) није појавила на редовној седници коју је заказала Весна, на којој нису били присутни ни Јован Глишић, Радослав Стојић, Андреј Николић и Ивана Маричић. На овој важној седници услед недостатка кворума није донета одлука којом се Закључком градоначелника Радојичића школи додељују прилично велика средства неопходна за набавку таблет рачунара и интерактивних табли, па су тако саботирали рад школе и блокирали рад Школског одбора. Али су зато горе потписани били ажурни да већ јутрос затраже ванредну седницу, на којој указују на ГОМИЛУ АПСУРДА: 1. Неправилности у пријему радника (бесмислица – три године траје забрана запошљавања) 2. Неправилности у издавању школског простора (апсурд – једногласна одлука Школског одбора, новац на рачуну) 3. Неправилности у одабиру извођача и цене за екскурзије (бесмислица – одлуку доноси Савет родитеља од 54 члана, директор само потписује одлуку) 4. Неправилности у формирању цене за прославу Другарске вечери (апсурд – испоштована законска процедура и заједничка одлука, потписник одлуке Андреј Николић). 5. Неприсуствовање председника синдиката и чланова ученичког парламента седницама одбора (председник синдиката редовно присутан, члановима ученичког парламента уручивани позиви, али немају обавезу присуства). Поред тога, све што се овде наводи као спорно је ДОKУМЕНТОВАНО.

Весна Влајић и њени запослени годинама су оптерећени сталним јаловим инспекцијама због којих испаштају сви (тако се беспотребно повећава посао чак и људима из инспекције), анонимним представкама и писмима „забринутих родитеља“ (који су све само не родитељи деце у школи).

Разлика између овог покушаја бахате, нелегалне и нелегитимне смене и свих претходних је то да локална самоуправа, посредством делом контролисаног школског одбора ОШ „Момчило Живојиновић“, покушава да Весну Влајић годину дана пре расписивања редовног конкурса за новог директора ИЗБАЦИ НА УЛИЦУ. Дакле, да су из СНС припремили „свог кандидата“ онда када је то прописано и на изборима га демократски супротставили постојећем директору, она би чак и да поштено изгуби на тим изборима остала у радној систематизацији и добила посао професора разредне наставе који јој по закону припада.

Што се тиче Весне (1966, Учитељски факултет у Београду, мастер Лидерство у образовању) и њеног рада, најзначајни резултат њеног рада је то да је број ученика школе од 2007-2018 порастао са 1100 на 1500. Поред тога, урађено је небројено мањих и већих инфраструктурних пројеката, пројекат НИС-а „Заједници заједно“, видео-надзор, „Школа за 21. век“ (пројекат Бритисх цоунцил-а), Дигитализација и критичко мишљење „Мицробит“ (само 10 школа у Србији), потписана међународна сарадња са „Дворцем дечијег и омладинског стваралаштва“ , образовним институтом из Брјанска (Русија), а организоване су и бројне домаће/међународне активности на подручју града. А чињеница да је 10% од укупног броја ученика понело неку награду са градског/републичког такмичења, говори о заједничком успеху ученика, родитеља и наставника, а њој доноси моралну сатисфакцију и знак је да се добро ради.

 

А мало и о потенцијалним беспредметним бувама које ће ботови можда пуштати. Свима који познају Весну и њен начин рада, знају и да је резултат доследности таквим принципима то што живи у рентираној гарсоњери од 25 квадрата. О томе шта раде и од чега живе остали чланови моје породице се такође све зна – као и већина људи, никада ништа нисмо имали од политике или државе Србије. То није никакав проблем, нити је то било потребно, нити је било ко због тога несрећан, али нећемо тек тако дозволити гажење и понижавање било које врсте.

Ипак, изгледа да су неке ствари које немају везе са школом, професионалношћу, одговорношћу, људскошћу и образовањем ипак пресудне. Тридесет година радног стажа, генерације данас одраслих људи које је извела на прилично добру трасу, добро вођење и стабилизација једне велике образовне институције – НЕ. Али опет, надам се да постоје Људи који знају да направе квалитативну разлику, који се не плаше сеоских шерифа и имају достојанства, храбрости и потребе да им се супротставе. Драги пријатељи, познаници и непозаници – рачунамо на вас! У овој борби користићемо сва легитимна и доступна средства и ресурсе, али пре свега нам требају Људи. А онима који ову свињарију кукавички организују могу да поручим – ћераћемо се, нема страха и ћутања!

Стеван Влајић

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*