NATO poslao četiri poruke Balkanu — Srpska najviše na udaru

0

Ton deklaracije koju su lideri NATO-a usvojili posle briselskog samita sugeriše da Alijansa tretira Bosnu i Hercegovinu kao da je ta bivša jugoslovenska republika već članica Severnoatlantskog pakta. NATO lideri svesno ignorišu stavove institucija RS o vojnoj neutralnosti, a mešali bi se i u izbore.

Lideri NATO-a u deklaraciji koju su usvojili na samitu u Briselu naglasili su da je Zapadni Balkan područje od strategijskog značaja za Alijansu, a to „pokazuje duga povest saradnje i operacija u regionu“.

„Potpuno smo posvećeni stabilnosti i bezbednosti Zapadnog Balkana“, navode lideri Severnoatlantskog saveza, dodajući da će u tom cilju tesno sarađivati s tamošnjim državama“.

Oni su podržali jačanje bezbednosnih snaga na Kosovu i Metohiji i naglasili su da je jačanje veza NATO-a i Srbije je korisno za Savez, Srbiju i ceo region. Podržali su i nastavak dijaloga i sklapanje pravno obavezujućeg sporazuma između Beograda i Prištine.

Prema mišljenju dekana banjalučkog Fakulteta bezbednosti Predraga Ćeranića, lideri NATO-a poslali su četiri važne poruke Zapadnom Balkanu.

Prva poruka adresirana je na Srbiju — podržavajući razvoj bezbednosnih snaga na Kosovu i Metohiji, Alijansa izlazi iz okvira Rezolucije 1244.

„Druga poruka glasi da je NATO posvećen stabilnosti i bezbednosti Zapadnog Balkana, ali se pod tim podrazumeva da sve zemlje budu pod NATO kišobranom. Dakle, stabilnost je ukoliko ste u NATO-u, ukoliko niste, nećete biti stabilni“, komentariše Ćeranić.

Treća poruka, kaže Ćeranić, odnosi se na Bosnu i Hercegovinu i na izbore koji tu bivšu jugoslovensku republiku očekuju u oktobru — lideri NATO-a izrazili su očekivanja da će oktobarski izbori u BiH biti održani po demokratskim standardima, a takođe su pozdravili i navodni napredak u registraciji nepokretne vojne imovine u zemlji.

„NATO se deklariše kao politička organizacija koja brine o izborima i naglašava interes da ih pomno prati. Postoje druga međunarodna tela koja se vezuju za demokratsku proceduru izbora, kao što je OEBS, ali ovde se NATO eksponira kao izričito politička organizacija“, smatra Ćeranić.

Interes Alijanse za popis vojne imovine četvrta je poruka upućena iz Brisela.

„Knjiženjem vojne imovine na BiH narušava se princip definisan u Dejtonskom sporazumu, da 51 odsto teritorije pripada Federaciji BiH, a 49 odsto Republici Srpskoj. Knjiženjem vojne imovine, velikih kasarni sa velikim zemljištem, taj procenat bi bio ozbiljno ugrožen. To je prvo što se uočava, a sve je to vezano za NATO integracije, veliki pritisak da se BiH inkorporira u NATO“, kaže Ćeranić.

S obzirom na ton deklaracije, ispada da je Bosna i Hercegovina već postala članica NATO-a, kaže Ćeranić, uprkos deklaraciji Skupštine Republike Srpske o vojnoj neutralnosti.

„NATO potpuno ignoriše stavove Republike Srpske. Skupština je visoko političko telo i njen stav ne sme da bude ignorisan ni od koga, ali NATO se ponaša na način da želi da ugrabi BiH kao plen i uopšte ih ne dotiču odluke najviših organa Republike Srpske“, zaključuje Ćeranić.

sputnik

POSTAVI ODGOVOR

*