Науљени систем

0

НОВА влада, стара влада, нови људи, стручњаци, зналци… све је то у реду, али само један начин рада ове Владе Србије, и сваке владе уосталом, може донети бољитак. Дакле, деловање према јасно утврђеном циљу, по још јасније утврђеном плану и кроз најјаснији систем одговорности, односно, оцењивања учињеног. Та формула је давно постављена, не мења се, јер свака промена исту претвара у негацију. Свако одступање од ње има за последицу кретање око сопствене оси, или води у суноврат.

Ако жели да материјализује значајнији део онога што је споменуо у експозеу, премијер Вучић мора да успостави систем и да га надзире. Онај систем који делује сам од себе, где је све на свом месту и све науљено. Систем који неће зависити од премијера, него ће премијер зависити од система.

Може, на пример, у кабинету министра привреде да седи нобеловац, ако је његов начин рада кампањско деловање, запушавање рупа, преливање из једног лавора у други, ако ту нема јасног, дугорочног планирања, с праћењем испуњавања, од те работе леба нема.

Србија је преживела кроз векове захваљујући свом селу. Ратови, збегови, природне катастрофе, све је то на крају лечено и излечено на селу. У градовима се не узгаја пшеница, не расту воћњаци и виногради, нема фарми свиња и говеда. Србија, ова данашња, нема ни најмању шансу ако не заустави сада већ застрашујући тренд одумирања села. Није, нити сме да буде утеха, а најмање разлог да дигнемо руке, то што је стање идентично или слично у другим државама региона, Балкана, југоисточне Европе. То треба да буде изазов.

Теорија и пракса ретко иду руку подруку. Добар професор, предавач с убедљивом реториком може да нас одушеви причом како се узгајају краве музаре, али та прича не вреди пребијене паре ако Стева из околине Сомбора каже: „Професоре, све то ја знам, али шта ми вреде и краве и млеко кад је литар киселе воде два пута скупљи од откупне цене мога млека.“ И ту пада све: теорија, добре намере, европски пут, стручњаци.

Ако Влада Србије не обезбеди услове да српски сељак, сточар, има већу корист од производње млека него српски „бизнисмен“ који увози млеко у праху, онда ми заиста немамо никакву шансу.

Демографија је српска мука изнад сваке друге. Годишње губимо град величине Вршца. Сваких 12 месеци бележимо 40.000 Срба мање. Нема универзалног решења, што не значи да решења уопште нема. Треба сести са онима који се тиме баве, прикупити позитивна светска искуства, уважити сваку добру идеју, таман да долази од најжешћег политичког противника. Ако је нова Влада Србије, за почетак, свега овога свесна, то је добар знак.

Ратко Дмитровић

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*