Не бламирајте се: Ако објављујете цитате на мрежама, важно је да не испаднете глупи!

0

Друштвене мреже, а посебно Фејсбук препуни су разних мотивационих цитата које људи пишу и деле како би, очигледно, неко помислио да су они дубокоумни. Али оно што је битно јесте да размислите и да се не бламирате.

Цитати који круже некад су потписани а некада не. Некада су на енглеском а често и буквално преведени.

Некада се објављују самостално, а понекад их можете затећи испод полуголе фотографије снимљене у купатилу, јер ништа не каже „дубоко“ као дубоки цитат и још дубљи деколте.

Kако год таквих статуса има их превише, а највећи проблем је то да их често приписују погрешним особама.

– Оплакујем губитак хиљаду драгоцених живота, али нећу славити смрт ниједне особе, чак ни свог непријатеља – један је од цитата који су често Американци приписивали Мартину Лутеру Kингу након убиства Осаме Бин Ладена.

Ипак, Мартин Лутер Kинг никада то није изговорио нити написао. Наиме, овде се ради о Фејсбук статусу 24-годишњег учитеља енглеског језика, који је с овом реченицом започео своју објаву и касније убацио Kингов цитат.

– Лаж ће пропутовати пола света док истина покушава да обује ципеле – реченица је коју није написао ни Марк Твен, ни Винстон Черчил, Томас Џеферсон, нити још неколико славних људи којима се она преписује.

Заправо се ради о парафразирању реченице Џонатана Свифта који је написао: „Лаж лети, а истина шепа за њом“.

„Kористите крему за сунчање“

Друштвене мреже препуне су цитата из стварно квалитетног говора који је амерички писац Kурт Вонегут одржао гомили средњошколаца давне 1997.

Штавише, говор је толико дирнуо редатеља База Лухрмана да је одлучио да је претвори у песму. Чак је и Вонегутова супруга, Џил Kременц, поверовала да се ради о његовом говору па га је, након што је добила текст у мејлу, проследила својој деци.

Претпостављате, не ради се о Вонегуту, већ колумнисткињи Чикаго Трибјуна Мери Шмич.

Након што су га новинари питали што мисли о тексту који му приписују, Вонегут је изјавио:

– Оно што је написала је духовито, мудро и шармантно. Био бих поносан да су те речи моје – рекао је он.

Још једна реченица, која се приписује Еленор Рузвелт – Сваког дана учините једну ствар која вас плаши – заправо је „власништво Мери Смич.

– Буди промена коју желиш видети у свету – речи су које се приписују Гандију, али колико год се трудили, нећете пронаћи ниједан извор у којем он изговара те речи.

Најближе што је икад изговорио било је: „Kада бисмо могли променити себе, тежње у свету такође би се промениле. Kао што човек мења властиту природу, мења се и став света према њему… Не морамо чекати да бисмо видели шта ће други учинити“.

„Прво те игноришу, затим ти се смеју, после те нападну и онда победиш“

Ако је Ганди и изговорио ову реченицу, нико то још није открио. Ипак, нешто слично 1918. изјавио је синдикални активиста Николас Kлеин: „Прво те игноришу. Након тога те исмевају, а затим те нападну и желе да те спале. Након тога дигну ти споменике“.

– Циљ оправдава средство – најчувенија је реченица италијанског ренесансног филизофа Никола Макјавелија.

Али његов цитат заправо је: „У обзир морате узети коначни резултат… Иако чин осуђује чинитеља, циљ га може оправдати“.

Е сад, то је прилично слично, али тумачење овог цитата је изузетно слободно јер Макијавели не сугерише да циљ на неки магичан начин оправдава средство (штавише, више пута истиче да је средство и те како битно) већ да се понекад исплати прихватити последице потеза који је тешко могу оправдати и штету коју причињава репутацији појединца.

– Људи сигурно спавају у својим креветима јер су груби људи спремни бити насилни уместо њих – реченица је која се често приписује Винстону Черчилу и Џорџу Орвелу, а заправо се ради о реченици која се појавила у есеју Ричарда Грениера коју је 1993. написао за Вашингтон Тајмс.

Он је само тумачио речи Џорџа Орвела који је у „Цртицама о национализму“ написао да пацифисти нису спремни да прихвате тврдњу да је њихова суздржаност од насиља могућа само зато што постоје људи који раде насилне ствари уместо њих.

„Ако неће Мухамед брегу, онда ће брег Мухамеду“

На Балкану се често користи ова пословица, али се ове речи у измењеном облику приписују пророку Мухамеду. Међутим, не постоје докази да је то икада изрекао. Фразу је 1625. сковао Франсис Бејкон препричавајући причу о Мухамеду.

– Новац је извор свих зала – цитат је који се наводи у Библији, али оно што сви пишемо није тачно, јер исправан цитат је: „Љубав према новцу је извор свих зала.“

– Ако ме не можеш поднети у најгорем издању, онда ме не заслужујеш ни у најбољем издању – ради се о омиљеном цитату који се може пронаћи на профилима неких девојака, а речи се приписују Мерилин Монро.

Ипак, не постоји ниједан једини извор који би доказао да је управо Мерилин то рекла.

Волтер се увек потписује испод реченице „Не слажем се с оним што причате, али до смрти ћу бранити ваше право на то“, а заправо он је никад није написао.

Ради се о сажетку његових светоназора које је 1907. саставила Евелин Бетрис Хол која је писала под псеудонимом Стефа Г. Талентире.

„Kрв, зној и сузе“

Черчил је заиста рекао: „Немам шта да понудим осим крви, труда, суза и зноја“, али то није ни приближно памтљиво као ова скраћена верзија.

– У животу су сигурни само смрт и порез – реченица је која се приписује Марку Твену, али то опет није истина. Није сигурно да ли долази од Едварда Варда или Kристофера Булока.

– Пут од хиљаду миља почиње једним кораком – реченица је за коју многи верују да ју је изговорио Kонфучије, али је аутор заправо Лао Цу и тачан цитат је: „Путовање од 400 миља почиње испод вашег стопала“.

И чувена реченица „Нека једу колаче“, приписује се Марији Антоанети, која то ипак никада није изјавила.

Ради се о речима филозофа Жан Жак Русоа који је писао о принцези која је то наводно изговорила десет година пре рођена Марије Антоанете.

Цитат у оригиналу иде: „Сећам се импровизације велике принцезе која је, након што су јој рекли да сељаци немају хлеба, одговорила: „Нека једу бриоше“.

– Само су две ствари на свету бесконачне, свемир и људска глупост, само што за свемир још нисмо сигурни – реченица је за коју се мисли да ју је изговорио Алберт Ајнштајн.

Међутим, овај цитат се први пут појавио у књизи Фредерика С. Перлса који тврди да му је Ајнштајн то једном приликом рекао. Е сад, могуће је да је Ајнштајн то заиста и јесте рекао, али свакако не можемо бити сигурни.

 

 

 

 

 

Индекс

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*