Ne falsifikujte Đinđića!

0

Gospođa Judita Popović napisala je tekst (23. 8.) o stanovištu LDP-a, partije čija je funkcionerka, u vezi s promenom Ustava Srbije. Nažalost, autoritarnim organizacijama kakva je partija Čedomira Jovanovića uvek je neophodan neprijatelj da bi se prema nečemu politički odredile.

No, ako je tekst koji sam napisao o potrebi modernizacije ustava i demokratizacije Srbije (a prema programu koji decenijama zastupam i delim sa članovima Naprednog kluba), podstakao gospođu Popović da uzme učešće u ovoj ranoj ustavnoj debati, izjavljujem da sam zadovoljan.

Nažalost, gđa Popović je pokazala izuzetno nepoznavanje teme i gotovo začuđujući stepen političkog radikalizma i netolerancije.

Pišući o ustavu za koji se zalaže, ona kaže: „Preambulu (sadašnjeg Ustava koja navodi da je Kosovo deo Srbije, prim. Č. A.), kao poslednju liniju navodne odbrane Kosova i Metohije, svakako je demantovala stvarnost i njena svrha odavno je postala mrtvo slovo na papiru. Ustav jedne moderne evropske države može da bude sve osim toga.”

Ako su već ustavne veze sa Kosovom i Metohijom ili priznanje nezavisnosti uz istorijski sporazum Srbije i kosovskih Albanca i podelu pokrajine za gđu Popović nekakvo „kukavičije jaje ideje Velike Srbije”, šta reći o nezavisnosti albanske kosovske države koju Srbija, prema trenutnom stavu LDP-a, treba bezuslovno da prihvati? Da li su to demokratske i evropske vrednosti? Da li je to pravedno? Ako je Srbija već, kako smatra gđa Popović, izgubila Kosovo – zašto ga onda SAD i njihovi saveznici tako uporno i bezuslovno traže od Srbije?

Uzgred, „kristalno jasan program LDP-a” definisao je njegov vođa Čedomir Jovanović, koji je 1997. tvrdio da AP KiM treba ukinuti, 2003. je bio potpredsednik vlade koja je izmislila koncept „suštinske autonomije”, 2005. zalagao se za bezuslovnu nezavisnost Kosova, a 2010. je u intervjuu „Politici” izjavio da nikad nije podržavao nezavisnost Kosova. Danas se neko usuđuje da kaže kako su LDP i njegovo oličenje uvek bili principijelni.

Naravno da je logično da Srbija u svoj ustav uključi međunarodno definisan odnos prema zagraničnom Srpstvu. Pravo na specijalne veze s Republikom Srpskom regulisano je međunarodnim sporazumima. Jedan od ugovora sa RS potpisan je u vreme kad je Zoran Đinđić, ideološki temelj LDP-a, bio premijer Srbije. AP Vojvodina je nedemokratska tvorevina oko čijih nadležnosti nikad nisu konsultovani građani.

Uostalom, gđa Popović sada govori o autonomiji, a koliko se sećam, LDP se zalagao za uspostavljanje republike. Kao i obično, LDP bi želeo da reforme budu sprovedene odozgo. Radi nekakvih „viših”, prekograničnih ciljeva, mimo građana o čijoj nacionalnoj većini imaju najgore moguće mišljenje. Setimo se vremena kad je vođa LDP-a bio drugi čovek vlasti DOS-a. Tada je prekršeno obećanje vlade građanima da će posle osamnaest meseci vlasti raspisati izbore za ustavotvornu skupštinu.

Gđa Popović govori o građanskom nasuprot nacionalnom. Srbija će biti spremna za Evropu kad je budu rasparčali po obrascu Brozove ustavnosti i naravno, kad se odrekne suverenosti srpskog naroda, ćirilice kao službenog pisma… Hajde da vidimo koja je od članica EU sledila takvu nedemokratsku i autošovinističku politiku?

Možda Hrvatska, koja je izbacila Srbe iz ustava i progoni ćirilicu? Gđa Popović bila je članica poslaničke grupe prijatelja Hrvatske. Možda Bugarska, u kojoj ustav zabranjuje formiranje autonomnih pokrajina? Možda Nemačka – koja je pre šest godina napustila koncept multikulturalnosti? Možda Francuska, koja određuje građanima kako će biti odeveni na plaži?

Gđa Popović govori o idejama „salonske desnice” i njenim „krvavim tragovima”. U Srbiji takva desnica nije bila na vlasti u doba ratova, za razliku od Hrvatske i Slovenije, koje su danas u EU. Skrenuo bih pažnju na sledeći istorijski citat:

„Jedino rešenje našeg nacionalnog i državnog pitanja, nakon raspada te bivše Jugoslavije, je u tome da se stvori savez srpskih država u koji bi ušle Srbija, Crna Gora i Republika Srpska. I da to treba da bude naš politički i državni cilj, ako to ne može odmah, mi treba da radimo na tome, mi treba da se trudimo kao što se Zapadna Nemačka trudila trideset godina da se pripoji Istočnoj Nemačkoj. (…)

I da napravimo jednu državu čije će jezgro biti Srbija, Crna Gora i Republika Srpska, koja će biti uređena kao jedna savezna, kao jedna dobra i moderna država, ali kao jedna nacionalna država… Jer sve druge države koje su demokratske – Nemačka, Francuska… – su nacionalne države…”

Ovo su reči Zorana Đinđića. Sledbenici vođe Jovanovića, kad prisvajate Đinđića, učinite to u celini i nemojte ga falsifikovati.

Politika

POSTAVI ODGOVOR

*