Не лажите децу да остајете у лошем браку за њихово добро!

0

Трпљење лошег брака зарад дететовог добра је као и бомбардовање за мир или ј* за невиност. Немогуће. Контрадикторно. Не схватам чега толико лошег може да има у цивилизованом разводу а да се дестоструко горе већ није одиграло у лошем браку.

Изгледа да је проблем у томе што је Србима цивилизован развод постао оксиморон, нешто непостојеће, невидљиво, готово мит. Цивилизован развод у Србади је као промаја. Сви су чули да постоји али нико никад није видео. Ако сте ви цивилизовано разведени, сматрајте да сте ударени. Промајом или цивилизованошћу, углавном нисте скроз своји.

Ако је брак лош то већ значи да детету није добро. Много више трпи оно него ви јер све осећа иако му ништа не говорите. Толико му је лоше да један развод не може ништа покварити. Оно већ одавно не разуме како му говорите да га волите, а види да се не волите међусобно. Зар не би требало да је он последица ваше љубави? Не разуме зашто спавате у одвојеним собама, зашто кажете да није ништа кад вас пита зашто плачете, зашто мора да оде у собу кад почнете да се свађате. Није му јасно зашто се никад не пољубите пред њим, зашто се не држите за руке и зашто причате лоше једно о другом. Све то му је и више него довољно да му буде лоше…
А ако због своје себичности бринете да ће дете после развода потпасти под утицај оног другог родитеља, или из истог разлога кукавичлуком вођени одлучите да останете у браку знајте да уколико сте добар човек а потом и добар родитељ, дете ће вас увек волети и ценити неовисно од тога да ли сте били идеалан супружник. Јер добар човек уме да воли, добар родитељ уме да да пример како се воли, а идеалан супружник не постоји. То ће и оно схватити кад порасте.

Пустите га да порасте полако. Не крадите му детињство вашим свађама. Имајте стрпљења да његова зрелост нађе разумевања за ваше поступке. Ако сте га гајили и васпитавали љубављу – имаће га. Ако од тога стрепите – преиспитајте се. Преиспитајте се да ли сте му давали више љубави или новца, загрљаја или играчака, разумевања или лажних обећања. Ако јесте, једног дана знаће да је тај развод био најлепши поклон који је од тог лошег брака добио.

Разводи какви год били, цивилизовани или не, имају свој рок трајања. После тога постају потиснуто сећање или животна лекција. Излапе, исперу се, изветре, макар у оном смислу бола, горчине и озлојеђености. Лоши бракови без краја су генератори туге и страха. Као перпетуум мобиле раде на свађе, сузе, и бол крећући се кроз ваш живот до у недоглед. Зато, ако постоји нешто лошије од лошег брака и његовог краја то су они лоши бракови који се никад не заврше.

Извор: Блогдан

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*