„НЕ ЉУТИ СЕ, АДОЛФЕ“: Овако су у Немачкој изгледале друштвене игре током Другог светског рата (ФОТО)

0

Након рата, немачке породице бациле су компромитујуће игре, али су се оне последњих година појавиле на тржишту и у колекцијама неких институција

Током Другог светског рата, Нацисти су и најмлађима пунили главе ратом и геноцидом тако што су продавнице играчака пунили злокобним друштвеним играма. Тако су будући Хитлерови пулени бацајући коцкицу могли да се играју са малим тенковима и бродовима и да освајају Савезничке територије и нападају фигуре које су представљале „похлепне“ Јевреје.

Након рата, немачке породице бациле су компромитујуће игре, али су се оне последњих година појавиле на тржишту и у колекцијама неких институција.

У Међународном музеју Другог светског рата у Натику у Масачусетсу може се видети примерак свима добро познате игре „Не љути се, човече“ али оно што ову таблу издваја од других са којима се деца обично сусрећу јесу свастике.

Kенет Расел, оснивач музеја, сматра да се моћ нациста огледала управо у таквом дизајну који се налазио свуда – од играчака које су садржале антисемитизам па све до других кућних предмета, божићних украса и новогодишњих лампица.

profimedia-0022260544_14933955780

Расистички предмети, чак и да нису подстицали ужасна дела, чинили су да њихови власници огуглају на насиље око њих. „Право зло је у томе што такве ствари постају нормалне“, каже Рендал.

Музеј Wолфсониан у Мајами Бичу прибавио је наци игре са недвосмисленим сликама које приказују следбенике који салутирају Хитлеру и за нацисте је овакво укључивање младих било врло важно јер су их спремали да буду следећа генерација. Било је и дечијих књига које су носиле антисемитистичке поруке, али се порука деци најбоље слала преко играчака.

Аукцијска кућа из Мисурија у претходној деценији продала је неколико примерака наци игрица чија се цена кретала од неколико стотина до неколико хиљада долара по комаду. У каталозима аукцијских кућа често је наведено да оне служе за „духовни и војни тренинг и јавно образовање“.

Kако је рат одмицао, тако се и квалитет игара мењао. Било је све више параноје и песимизма присутних у немачким друштвеним играма, баш као и међу нацистима. И материјал од којег су прављене се погоршао. Већ 1942. године произвођачи су почели да уместо металних и пластичних праве фигуре од јефтиног папира. Тако је и пропаганда у играма, заједно са идеологијом, пред крај рата изгубила свој утицај.

 

 

АО

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*