Ne smemo rešavati probleme bez Boga

0

Oče Ilija, veliko Vam hvala što ste pristali da date intervju za portal Pravoslavie.ru.

Prvo pitanje: kako danas da propovedamo Hrista?

– Da govorimo da je Bog stvorio svet. Da su naše dogme samo o Istini. Da imamo Sveto Pismo, Bibliju – Novi i Stari Zavet. Da je naš život u Crkvi, pre svega, zasnovan na Novom Zavetu, koji se nastavlja na Stari Zavet. Stari Zavet obuhvata period od naših praroditelja Adama i Eve, pa do Rođenja Hristovog. Istorija današnjeg sveta, civilizacije određena je Novim Zavetom. To je očigledno, jer čak i računanje vremena počinje od Rođenja Hristovog.

Za čoveka se kaže da je venac tvorevine, da je iznad ostalih. Evo kao car– pre je bio car –ili kao predsednik sada. Kroz istoriju vidimo da svaki vladar vlada u okvirima svojih mogućnosti. Bog koji je stvorio svet, Vaseljenu– ne samo našu planetu, nego i Sunce, i čitav kosmos, – on je Gospodar celog sveta. I celog našeg života.

Čovek kao najviše stvorenje, posebno je ustrojen: kako spoljašnje, tako i unutrašnje. On ima razum, emocije i volju – prvu i najvažniju osobinu duše. I Bog to čuva.

Pitaju se: zašto postoji zlo? Zlo postoji. Ali zlo je rušenje volje Božije i odstupanje od volje Božije. Prvo zlo se dogodilo u anđeoskom svetu, kada je deo anđela odstupio od Boga. Oni su ustali protiv Boga i svojim buntom izgubili ono dostojanstvo koje su isprva imali. Tako su postali demoni. To su zli dusi. I oni se konstantno bore protiv Boga. Ali, sila, razume se, ostaje kod Boga. Gospod, po Svojoj Premudrosti ih još uvek nije izolovao. Rečeno je u Jevanđelju: Satana je kao munja zbačen sa neba. I nastavlja svoja zlodela– to se ne sme zaboraviti.

Nesrećni su oni ljudi koji ne uzimaju u obzir postojanje Boga i ne uzmaju u obzir prisustvo tamnih sila. Zato i trpe razne nevolje. Naravno, mnogo gube.

– Oče Ilija, sada se aktivno propagiraju netradicionalni odnosi između polova. Vode se prave reklamne kampanje poroka. I uopšte, odnosi među polovima svode se na instinkte. Do čega to dovodi?

–Znamo da je sve dobro od Boga. Sve! I svet, u svoj svojoj lepoti i veličanstvu – od Boga. Život čoveka koji je sa Bogom prolazi u ravnoteži duševne snage. Pa i fizičke. Kako je Bog večan, tako je i život čoveka predodređen za večnost. Ali postoje i tamne sile. Ne smemo rešavati probleme, ne mareći za prisustvo Boga i Njegove dobre volje, Njegove svemoći, i Njegove ljubavi prema čoveku. Ali nikada čovek neće moći da izgradi svoj život pravilno ako ne uzima u obzir da postoji i tamna sila. Koliko će trajati ovaj sadašnji period života naše planete, kada će Bog doći da sudi – ne znamo.

U ovom svetu postoje dve glavne suprotnosti: život u Bogu, život sa Hristom i odricanje Boga. Da čovek ne bude sa Bogom – to je iskušenje od đavola, to je njegovo posredovanje u našem životu. Tada tamna sila drži čoveka u šaci. On odstupa od pravilnog saznanja – Božanstvenog saznanja. Ali on ne dolazi ni do suprotnog, demonskog saznanja. On luta u mraku. Bira sebi različitost – različita shvatanja, način života, ideje – i opet nešto nedostaje. To je poput lutanja u mraku, kada čovek ne razume suštinu onoga što se oko njega dešava.

– Baćuška, a kako da naučimo da se molimo? Kako pravilno da se molimo?

–Eto, dragi moji, to nije viša matematika. Šta je molitva? Molitva je razgovor sa Bogom. Jedemo svakog dana; kada smo primorani drugačije, onda i preskačemo. Održavamo svoje fizičko postojanje do poslednjeg minuta svog života. Ali duhovni život, pravi, izlazi van okvira tog sveta i to jesu naši odnosi sa Bogom. Oni se ostvaruju kroz molitvu.

Pre svega treba pravilno da shvatamo smisao našeg života, to jest da znamo šta je neophodno da bi, kako je rečeno u Jevanđelju, nasledili večni život. Gospod Spasitelj Sam je konkretno o tome rekao: ljubi Gospoda Boga svojega svijem srcem svojijem, i svom dušom svojom, i svom misli svojom. I bližnjeg, kao samog sebe. Kada čovek to ispunjava, tada sve staje na svoje mesto. Pravilno raspoređeni život– kako svakodnevni, tako i njegov logički nastavak. Pravilno ispuniti svoj smisao u ovom svetu.

– Zapadni mediji već mnogo godina formiraju određenu predstavu o Rusiji  i to je predstava krajnje neprivlačna: zemljaagresor, ovaploćenje zla… Da li mi, Rusi, treba da reagujemo? Ako da, onda kako?

–Treba da shvatimo, pre svega, da svaka zemlja vodi svoju politiku svim svojim unutrašnjim životom; i ona, prirodno, štiti svoj način života. Naša Rusija je uvek sebi stavljala za pravilo: da ne spasava samo sebe. A pokušaj da se naša Otadžbina pokori višekratno su preduzimale razne države i sile. Počevši od mongola, preko Napoleona, Hitlera. Oni su gledali na Rusiju kao na mesto od koga mogu nešto dobiti. Prirodno, ni naše vreme nije izuzetak. Gledaju nas sa ogromnom zavišću. Uvek je u čoveku, zbog njegove iskvarenosti, postojala zavist. Tako je bilo i u Prvom svetskom ratu, i u Drugom. Sada situacija ide istim tim putem. Pokušavaju da isprovociraju Rusiju, pokazujući svoje neprijateljstvo, pozivajući je na neki konflikt.

Vidimo po nedavnoj pometnji u Maloj Rusiji – zapadnim granicama naše Rusije. Koliko su oni jednostavno drsko postupali. Naročito, kad su više puta bombardovali Rostovsku oblast. Naravno, naš Predsednik je ostao nepokolebljiv. U suprotnom, to bi izvalo velike komplikacije, čak i vojne. Zato sada oni smatraju da smo mi krivi. Trude se da pokažu to pred drugim narodima. U čemu je naša krivica? Vidite, sada mnogi govore o Krimu. Ali Krim je istinski deo naše Rusije. Malo se zna koliko je velika bila naša Rusija. Razlozi su razumljivi: bila je revolucija, Lenjin. On nije vođa – on je rušilac, izdajnik i ubica. Zbog njega je poginulo desetine miliona ljudi, kada su ih ubijali bez suda, bez istrage. Kako su ubili Cara – po spletkama, koje je organizovao ovaj Uljanov. Zločinac u pravom smislu te reči. On je mrzeo ruski narod. Govorio je svojim vrčavim jezikom, da su ispunili svoj zadatak ako ostane 10 % Rusa. To je zločinac na zločincima. Odavno je trebalo da ga izbace iz mauzoleja. Kroz njega Gospod ne da da se naša Otadžbina potpuno razvija – dok ga ne iznesu, dok ne izbace iz centra naše Rusije – Moskve.

Mnogi sa nepoverenjem gledaju na nas, jer još uvek imamo prokomunistički deo društva. U nekom stepenu je komunizam idalje zastupljen. Plaše se da će to izazvati velike konflikte, velike neprijatnosti. Naš nasušni zadatak je da ga što brže možemo iznesemo, izbacimo iz Kremlja. To bi smekšalo napetost i ublažilo bi nepoverljivi odnos prema Rusiji. Mi bismo samim tim pokazali da se udaljavamo od komunizma. Naravno, oni koji su previše zaraženi tom komunističkom idejom, oni su protiv. Da nije njih, on bi odavno bio izbačen. Ti fanatici se nalaze pod dejstvom zaista satanističke, komunističke ideje, oni se drže za… Ne, samo ne za vođu. On je gubitnik. Bolje reči ne može biti. Cela naša nacija i cela Rusija su preživele genocid.

To je jedan od najvažnijih momenata, zbog kog mnogi sa podozrenjem gledaju na našu veliku Rusiju, na naše blagostanje. Oni smatraju da može opet, preko komunista, možda doći do novog rata, konflikta i raznih neprijatnosti.

Oče Ilija, evo problem  abortusi. Sa jedne strane, govorimo za sebe da smo jedna velika, pravoslavna zemlja i to da smo zaista pravoslavna zemlja posebno se vidi za Vaskrs, Božić i druge velike praznike. Ali, sa druge strane, skoro smo lideri po broju abortusa. Kako da se borimo sa tim?

–Uzrok je, kako sam već rekao, revolucija. To je gubitak onog duhovnog, onog morala koji je imala naša Rusija, naša Otadžbina. Principi, čvrsti principi naše porodice, položaja, morala uopšte. Ali, sve se to iskvarilo, kada je puštena parola: dole savest, dole porodica. Meni je teča govorio o tim komunističkim zaverama pod devizom: sve je dozvoljeno. To je povuklo za sobom velika razaranja. I sada naša Otadžbina zaostaje po broju stanovnika. Veliki naučnik Mendeljejev je govorio: oko miliardu stanovnika treba da ima Rusija. Koliko je izgubila! Razumete? Jer se podrivao moral. „Grabi što je prigrabljeno!“ Banditizam i svi poremećaji savesti, dogovor sa savešću, sa moralom. Eto to je glavni razlog gubitka čvrste porodice, mnoštva abortusa…

Kada bude izbačen taj gadan trup, a drugačije se ne može nazvati, tada će Rusija krenuti svojim pravilnim putem, u pravom smeru.

– Danas nije retkost da deca svoje stare roditelje ostavljaju u domovima za staračka lica, ne žele da vode brigu o njima. Šta biste mogli da posavetujete tim ljudima?

–Sve je to isto gubitak morala, gubitak savesti, gubitak blagočešća. Treba češće čitati basne Krilova. Koliko on razobličava naše ponašanje! Ljudi potpuno ne shvataju, ko ih je rodio, ko ih vaspitavao. Gube takav odnos prema roditeljima. To preti strašnim gubitkom normalne porodice. Ako su ostavili roditelje, da li će oni imati normalnu decu koja će moći da im pomognu, pronađu vremena za njih kada sami ostare? Da li će moći uopšte da im pomažu u starosti?

– Kakav biste mogli savet da date toj deci?

–Pre svega, treba da bude prisutna vera. Da imaju strah Božiji. Svest da će i oni biti isti takvi – imaće te godine i starost. Odlično, ako i budu. Možda ne bude bilo takvih ustanova, domova za stara lica.

– Oče Ilija, u poslednje vreme sve se češće podiže pitanje o ukidanju Julijanskog kalendara. Vidite li, Nova Godina  najveseliji praznikpada u dane kada bi trebalo postiti. Šta biste mogli da kažete onima, koji tako jako žele da ukinu Julijanski kalendar?

–Imamo dva kalendara: stari stil i novi stil. Julijanski kalendar je stari stil: nazvan po Juliju Cezaru. Novi kalendar, novi stil  Grigorijanski. Uveo ga je papa Grigorije: rešio je da ga napravi precizno kada su ustanovili da takvo računanje vremena odstupa od astronomskog računanja, – neki monah je to sračunao. Julianski kalendar kasni za Grigorijanskim, novim kalendarom, nekoliko dana. Za mnogo godina, razlika će biti ne 14, a očigledno 15 dana. Ali ovde je, naravno, pitanje principa. Oni se vremenom formiraju. Mi, na primer, imamo staroverce. Posle reforme patrijarha Nikona, oni su zadržali načela koja su bila pre reforme. Patrijarh Nikon je primetio da se Grci krste sa tri prsta, a u Rusiji sa dva. Krstimo se u čast svete Trojice sa tri prsta. A staroverci se krste sa dva prsta: kao dva bića u Hristu. Prstima takođe pokazujemo na krštenju da su dva bića u Hristu: Božansko i ljudsko. Kada je žestoko poveo svoju reformu patrijarh Nikon, onda je, bezuslovno, došlo do takve podele – mnogi su odreagovali tako na nagle promene. Tako je i sa kalendarom, po kojem je datum Vaskrsa tačno izračunat. Izuzetni naučnik-bogoslov Vasilij Vasiljevič Bolotov je jednom prilikom, dotakavši se teme kalendara, oko dva sata, ne silazeći sa govornice, držao predavanje.

Ako se sada budu pravile reforme i crkveni život prebacivao na novi kalendar – to će, naravno, povući sa sobom mnogo nedoumica. Zato nije vreme da se time bavimo!

Sa shiarhimandritom Ilijom (Nozdrinim)
razgovarao Nikita Filatov

Pravoslavlje.ru

POSTAVI ODGOVOR

*