Nebojša Simeunović Sabljar za PATRIOT: Ljudi se stide sebe i svoje zemlje, plaše se da kažu da je vole da ih ne proglase fašistima!

Intervju sa Nebojšom Simeunovićem Sabljarom

3

Razgovarali smo smo sa Nebojšom Simeunovićem, frontmenom kultnog beogradskog rok sastava „Dža ili Bu“. 12195927_10207294644102253_5654507857763779667_nBend je osnovan u Beogradu pre gotovo 3 decenije, 1987. godine. Njihova muzika i energija, te stil sviranja koji je negde između panka i hard-roka, i angažovani tekstovi koji su takođe obeležje ovih muzičara, poznati su i van granica naše zemlje, o čemu svedoče i česta gostovanja po bivšim republikama SFRJ, gde uvek nailaze na odličan prijem poštovalaca ovog žanra. Do sada su objavili sedam studijskih albuma, a poslednji „Sedma sila“ je upravo izašao ovih dana.

Više o njima na zvaničnom sajtu grupe, a u jeku koncertne promocije albuma i gostovanja, te priprema za obeležavanje 30-te godišnjice „najautentičnijeg beogradskog rok benda“, razgovarali smo sa popularnim Sabljarom…

  • Odakle nadimak Sabljar?

– Nadimak sam dobio po sablji koju sam kao klinac pod mantilom nosio po gradu kad sam imao nekih „socioloških“ problema. Sablju je moj pradeda solunac Luka Simeunović doneo u Srbiju kao uspomenu, jer je njom bio ranjen prilikom proboja Solunskog fronta, na brdu Kajmakčalan. sablja2Moj deda je kasnije s njom u selu sekao pritke za paradajz dok je ja nisam uzeo, a u zamenu mu dao kinesku mačetu. Čuvam je i danas.

  • Na omotu albuma „Hej mornari“, nalazi se šk/b „Jadran“ sa mornarima u tzv. rubnom pozdravu. Na tu fotku je nalepljena aplikacija „Pobednici Splita `91“. Odakle to? 

– To je tada, krajem osamdesetih, bio važan pop festival na kome su se pojavile prve muzičke ljigavštine.

Zato smo i napravili parodiju na sve to omotom sa brodom i natpisom “Pobednici Splita“ i znakom “dijamantska“ koje su imale ploče sa milionskim tiražima. Pritom to je bilo već pred početak rata i taj festival je ubrzo prestao da postoji.

  • Ko je na omotu „Lepe kasete“? (ovo je zapravo prvi album, odnosno kaseta koji se u biografiji grupe ne računa kao studisjki album-prim. redak.)

front

– Na omotu je naš bubnjar Dejan Milojević Kid koji je imao svega 13 godina kada je snimio bubanj za naše prve demo snimke.

  • Neke tvoje pesme se bave vođama (diktatorima), da li je to trauma iz mladosti zbog naših „vođa“ ili nam je prosto „sudbina“ takva da uvek imamo diktatore?

– Nažalost narod je ovde oduvek bio sklon tome da nekoga brzo uzdigne u visine, a isto tako brzo i da ga baci pod noge. Svi na kraju završe na manje više sličan način.

  • Može li se neko zvati umetnikom, a da mu dela nisu društveno angažovana, posebno u teškim vremenima, i kakav je domet umetnosti u „osvešćivanju masa“?

– Naravno da može, ali ja nisam nikad bio taj tip umetnika. U današnje vreme sve je teže biti uspešan u „osvešćivanju masa“, što zbog velike medijske blokade i cenzure, a što zbog sve većeg neobrazovanja i slabe zainteresovanosti mladih ljudi.

  • Šta misliš da li je u suštini buntovništvo u tekstovima i muzici u stvari bunt protivu Oca/oca, a znajući da su npr. Džoniju i Milanu očevi bili vojna lica, odnosno vidiš li tu neku paralelu?

– Pa vidi, moj otac je u početku bio protiv mog bavljenja muzikom, želeo je da i ja, kao i on završim „mašinac“ ili nešto slično. Uvek je bio strog i protivnik onog čime se bavim.

Kada je umro, kopajući po njegovim stvarima, pronašao sam uredno, godinama sakupljane moje tekstove raznih pesama, diskove, kasete… Čitava mala arhiva. Izgleda da je to on ipak cenio i voleo, samo je bio strog prema meni želeći da budem uspešan, u nekom kod nas više cenjenom poslu.

  • 90-tih su mnogi mladi kroz pesme izražavali svoj bunt, pa je kroz to nastala čitava plejada bendova. Toga više nema, osim možda kroz par grupa kao što je BS. Šta misliš u čemu je problem te „ćutnje“ kod mladih? Da li su uspeli da ih totalno umrtve ili kao što pričaju naši političari „nikada nam nije bilo bolje“.

– Ako znaš da su tokom devedestih izašle generacije i generacije zombi klinaca, a tokom digitalizacije dvehiljaditih još više otišle u autizam i inertnost, sve se potpuno uklapa. Današnji klinci, čast izuzecima, imaju pažnju koja se broji sekundama; sekundama do sledećeg klika.

  • Pomenuo si pradedu „solunca“. Međutim, među tvojim precima ima još jako zanimljivih ličnosti koji su svoja dela prosto „ugradili“ u istoriju ovog naroda! Recimo, deda ti je bio pilot i učesnik Aprilskog rata. Vojevao je protiv fašističkih pilota na nebu iznad Beograda!?

– Moj deda Radivoje Simeunović je bio pilot Jugoslovenskog Kraljevskog Vazduhoplovstva, kao i njegov brat Tihomir Simeunović. Deda je bio po činu kapetan prve klase, a inače su obojica završili Pilotsku školu u Mostaru. O „mostarskim danima“, deda mi je pričao kako su i on i brat često dobijali zabrane letenja zbog „provlačenja“ svojih aviona ispod mostarskog mosta. Obojica su zaista bili odlični piloti, a deda je nakon završene Pilotske škole, ostao u njoj kao nastavnik letenja. Obučavao je nekoliko generacija pilota do pred Drugi svetski rat, kada dobija prekomandu u Beograd.

182697_3934858567787_900636004_nPripadao je grupi oficira nezadovoljnih potpisivanjem Trojnog pakta i 27. marta je zauzeo glavnu poštu u Beogradu.

Nedugo nakon tih dešavanja, znamo svi, došao je i 6. april. Deda Radivoje je bio pilot lovac u Šestom lovačkom puku, koji je 6 aprila branio nebo Beograda, dok je deda Tihomir bio pilot na bombarderu Dornije Do-17. Nažalost, Tihomir je poginuo prilikom uzletanja na zadatak bombardovanja Barija u Italiji, jer malo je poznato da je naše vazduhoplovstvo, pružajući otpor agresorima, pokušavalo i uspevalo da bombarduje kako linije prodora nacističkih kopnenih snaga kroz moravsko-vardarsku dolinu, tako i njihove aerodrome na teritoriji Austrije, Mađarske, Rumunije, Bugarske i Italije. Deda Tihomiru je kasnije i dodeljena ratna Spomenica.dornije_do_17_zps569d5245Radivoje je u onom haosu dok je bombardovan Beograd, više puta uzletao na zadatke u tih nekoliko dana do kapitulacije. Jednom je i oboren blizu Rumunske granice, srećom bez posledica. Vratio se na aerodrom i ponovo je leteo. Po njegovoj priči oborio je dva švapska „Meseršmita“ i više bombardera…

Inače mogu da dodam još nešto interesantno iz njegovih priča kojih se sećam. Aprilski rat nije počeo kako smo u školi učili šestog aprila u 6:00 napadom na Beograd, već sat vremena ranije napadom na fabriku IK-a.

Pričao mi je i da je naše vazduhoplovstvo od Nemaca dobilo pre rata i Meseršmite Me-109E3, uredno isporučene, ali bez točkova, što znači da je napad na Jugoslaviju detaljno planiran i pripreman i pre martovskog puča. Na njih su tokom aprilskog rata dodavani improvizovani točkovi kako bi bili u upotrebi.sesti-lovacki-pukDeda je pred kraj Aprilskog rata trebao da bude u lovačkoj pratnji kralja u begu za London, ali su ih negde na putu Nemci presekli i odveli u logor u Nemačku gde je proveo 5 godina.

Kada se vratio, odbio je da leti za RV i PVO JNA, a zbog njegove rečenice: “Ja sam dao samo jednu zakletvu, kralju Aleksandru Karađorđeviću“, UDBA-ši su ga usred zime sa porodicom izbacili na ulicu i oduzeli su im kuću i svu imovinu. Čoveku koji se herojski borio i nakon toga proveo tolike godine u logoru!

Sebi sam dao u zadatak da isterivanjem pravde u procesu restitucije, pokušam da povratim tu imovinu koju su nam komunisti oduzeli!

Kasnije je deda Radivoje završio školu za računovođu i uspešno se bavio tim poslom do penzije. Umro je 1997. godine i sahranjen je na Novom groblju u Beogradu, istog dana, kada su na groblju „Zaslužnih Građana Beograda“ sahranjivali policijskog batinaša Badžu.

Čukundeda po majci ti je bio Vojvoda Micko?

O mom čukundedi po majci Vojvodi Micku ne znam mnogo. Borio se protiv Turaka za oslobođenje Makedonije. Poginuo je kod Kičeva. Mi tamo imamo neku rodbinu selu Bigor Dolenci. Znam da su svi koji su se doselili u Srbiju iz Makedonije uzeli po njemu prezime Micković. Oni koji su ostali tamo sada su Mickovski. Inače on se prezivao Krstić. 018-vojvoda-mickoMoj pradeda po majci je došao u Beograd posle Prvog svetskog rata i otvorio pekarsku radnju, a deda po majci mi je posle radio u MPI. Znam da postoji ulica na Karaburmi po njegovom imenu. To je sve.

  • U pesmi „Pesak Bengazija“ pominješ i svog oca. Ako može objašnjenje….

– Moj otac je bio mašinski inžinjer. Kao vrhunski stručnjak, radio je kao šef remonta dizalica „Grove“ i „Katerpiler“ za celu severnu Afriku. Radio je tamo 10 godina, u Libiji, u gradu Bengazi gde sam i ja proveo prve godine svog života. Sve što je zaradio država mu je otela u pljački “stara devizna štednja“. Posle toga kad su mu „julovci“ rasturili firmu i sve rasprodali, on se potpuno razočarao i ubrzo umro od moždanog udara.

Pesma „Pesak Bengazija“ je zapravo autobiografska priča o mojoj porodici, pesma o razočarenju u pravdu i ljude.

  • I pošto je intervju za portal „Patriot“, ono klasično pitanje, šta za tebe znači danas i uopšte patritotizam?

– Danas je jako bitno razdvojiti šta je patriotizam, a šta šovinizam. Patriota voli svoju zemlju ali ne mrzi druge. Nažalost zbog svega što nam se dešavalo u poslednjih 20 godina, ljudi se stide sebe i svoje zemlje, plaše se da kažu da je vole da ne bi odmah bili proglašeni fašistom. Pojmovi su pobrkani, emocije su se pomešale, ljudi su izgubljeni…

Razgovor vodio: Milan RAKIĆ

PATRIOT

 

3 KOMENTARA

  1. Glupost je ovo za Meseršmite. Te avione su naši piloti povezli do Jugoslavije, jedan se srušio tokom leta. Pa na šta bi sleteli, na maštu?

    • Veliku mastu ti imas…prvo se informisi pre nego sto odvalis glupost… 🙂
      Wikipedia
      Jugoslovensko kraljevsko ratno vazduhoplovstvo
      Lovački avioni JKRV prije rata 1941.
      Tip aviona
      Meseršmit Bf-109 E
      brojnost 61

POSTAVI ODGOVOR

*