Недеља шале и весеља уочи ускршњег поста

Масленица је стари руски и словенски празник који се слави широм планете. Недеља шале и весеља уочи ускршњег поста. У Аустралији га обележавају и Срби

0

ПРАЗНИК палачинки, Масленица, којим се полако испраћа зима, ове године слави се од 20. до 26. фебруара.

Масленица је најсмешнији и најзабавнији руски празник, који води порекло из старих словенских обичаја. Најважнији тренутак овог празника је паљење лутке од сламе у женским хаљинама, чиме се симболично уништава зима, што етнолози препознају као ехо паганизма.

Овај празник се увек одржава последње недеље пред ускршњи пост (сличан је Белим покладама), организује се широм света – од Торонта до Мелбурна. Највећа прослава ван Русије, осим у Лондону, одржава се у Мелбурну, у Карлтон гарднесу, где учествују сви словенски народи, па и Срби искористе прилику да представе наше обичаје.

Масленица је током векова сачувала карактер свеопштег народног весеља и има за циљ да отера зиму. Читава седмица се назива „часна“ или „весела“, а сваки дан има свој назив из кога се види шта тога дана треба радити.

У недељу уочи Масленице посећују се рођаци, пријатељи и суседи, а позивају и гости. Те вечери таст зове зета на месну вечеру. У понедељак се праве стазе за санкање и лутка од сламе, која се облачи и вози улицама. Праве се љуљашке и приређују трпезе са слаткишима.

Уторак је „разигравање“, јер почињу веселе игре. Од јутра се девојке и младићи санкају и једу палачинке. Среда је „изелица“, пре свега, једу се палачинке. Тог дана таште зову зетове на ову посластицу. Четвртак је „разбибрига“ када треба помоћи сунцу да протера зиму, па се организује вожња саоницама са коњском запрегом „по сунашцету“ у смеру казаљке на сату. Петак су „таштине вечери“, када госпођа мама иде код зета на палачинке.

Субота је „заовино посело“ када се иде у госте код свих рођака и сви заједно праве палачинке. Недеља је „опроштајни дан“, када се од ближњих тражи опроштај због свих увреда, а онда почиње весеље са песмом и игром, чиме се испраћа Масленица. Последњег дана се у огромној ватри спаљује лутка од сламе (зима). Окупљени народ се од ње опрашта шалама, песмом и игром. Када „зима изгори“, омладина почиње да прескаче ватру.

Коначни опроштај од Масленице био је први дан Великог поста (Чисти понедељак), дан очишћења од греха и мрсне хране.

ТАЈНИ РЕЦЕПТ

ПАЛАЧИНКЕ су главна посластица и симбол, а пеку се сваког дана. Традиција печења палачинки међу Словенима постојала је још у паганско време када је бог сунца Јарило позиван да протера зиму. Такође, округла палачинка личи на сунце.

Палачинке се једу са павлаком, кавијаром, пекмезом, јабукама од јутра до мрака. Свака домаћица има свој рецепт за припремање и преноси се са колена на колено по женској линији. Палачинке се пеку од пшеничног, хељдиног, овсеног и кукурузног брашна. У Русији се прва палачинка увек пече за покој душе и поклања се сиромасима ради помена све умрле или оставља на прозору.

Вечерње Новости

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*