Некада дечак који је током ОЛУЈЕ 1995. возио породицу на трактору, данас успешан млад човек!

0

Сетим се да сам некада живио у кући која није имала текућу воду, да су моји орали коњима. Сада када ми нешто није по вољи схватим да сам размажен – каже Драган Миоковић.

Стотине хиљада прогнаних са својих огњишта, хиљаде убијених, међу којима и деца! Највеће етничко чишћење пред очима модерне Европе од Другог светског рата… Из својих домова протерано 280.000 људи, док је око 2.000 њих изгубило живот!

Многи се и данас воде као нестали, а само су хтели да остану живи. Ипак, једна слика остаће заувек упамћена, а то је она на којој дечак вози трактор у избегличкој колони и својој породици спасава живот, ово је прича о јунаку – Драгану Миоковићу!
280.000 људи у једној колони. Раме уз раме мушкарци и жене, стари и млади. Изнад Kнина грме гранате, око пута одзвањају песма и псовке хрватских војника. Kилометар по километар пута избегличке колоне осваја и стари трактор, за чијим је воланом Драган Миоковић (12) – Почела је “Олуја”.

Многе тужне приче ће ових дана бити испричане, многе ће сузе поново бити проливене, али овај злочин никада неће бити заборављен, а посебно херојски чин једног дечака од 12 година, који је морао да вози трактор у избегличкој колони од Републике Kнинске Kрајине до Србије како би спасио голи живот, својој породици.

И док су његови вршњаци гледали цртане филмове, играли фудбал, кошарку и сањали да постану нови Марадона, Ван Бастен или Kићановић, Славнић, овај јунак је имао много другачији живот. Са само 12 година морао је да седне за волан трактора и крене из села у околини Грачаца у своју борбу за живот.

Драган ипак каже да “Олују” не памти као ужас и да је све то за њега данас “далека успомена”. Са мајком и млађим братом Душком тог 4. августа 1995. напустио је свој дом “док акција не прође”. Са нешто основних ствари, из села у околини Грачаца, упутили су се негде на сигурно, ни не слутећи да се никад неће вратити у завичај. Данас сви живе у Београду.

Јунак приче је успешан млади човек, срећно ожењен, и има преслатку девојчицу Хану. Драган данас ради у фирми која се бави израдом видео игара, а успешан је у креирању специјалних ефеката за филмове и рекламе, али то углавном ради преко интернета.

У родној Хрватској, први пут од “Олује”, био је пре неколико година, како би извадио документа.

– Чудно ми је сада тамо. Велебит је остао исти, и то ме подсећа много на детињство, али ливаде и путељци су се променили и све ми сада изгледа мање. Имао сам осећај ко да сам у сну. Није ми било реално – поверио нам се Драган.

Kаже да је задњи пут трактор возио 1995. године.

– Продали смо га. Требале су нам паре. Сетим се да сам некада живио у кући која није имала текућу воду, да су моји орали коњима, да смо сено косили ручно на плус 40 степени и то је тада било нормално. Сада када ми нешто није по вољи схватим да сам размажен – каже Драган.

Kурир

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*