Немачка на првом месту за одлазак на рад, све више интересовања и за Чешку и Словачку

0

Иако званични подаци Националне службе за запошљавање показују да је Немачка нашим грађанима и даље „обећана“ земља за рад, све већу конкуренцију на међународном тржишту рада јој већ годинама праве Чешка и Словачка.

До краја јуна ове године на рад у иностранство посредством НСЗ отишло је 190 држављана наше земље, од тога 150 у Немачку, док је преко приватних агенција неколико хиљада грађана Србије посао нашло у Словачкој, Чешкој, Мађарској, Русији, Малти али и Босни и Херцеговини, Хрватској и Словенији.

– До 30. јуна ове године 190 лица је отишло посредством НСЗ на рад у иностранство, запослили су се углавном у Немачкој, њих преко 90 одсто – каже директор НСЗ Зоран Мартиновић.

У Немачку највише одлазе медицинари

Мартиновић за Тањуг објашњава да захваљујући споразуму који НСЗ има са немачком Агенцијом за запошљавање, у ту земљу се углавном упућују радници медицинске струке, медицинске сестре и техничари.

– У припреми је доста билатералних споразума за упућивање радника у иностранство, али за сада су званично два споразума ратификована, са Белорусијом и БиХ“, навео је он. Да ли ће Чешка постати „нова Немачка“ за српске држављане знаће се ускоро јер је Привредна комора Чешке почела да прима пријаве за раднике из Србије након што је Влада те земље одлучила да убрза процес запошљавања страних радника.

Чешки медији спомињу цифру од 2.000 српских државаљана који би могли добити посао у тој земљи, а ових дана српски министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић борави у Прагу како би о овој теми разговарао са ресорним колегама.

– Према неким информацијама из наших Миграционих центара, и даље је Немачка најинтересантнија земља за оне који желе да оду у иностранство, а након тога следе Аустрија и Швајцарска, али тачно је да у последње време Словачка и Чешка имају значајно изражене потребе за запошљавање наших радника – каже Мартиновић.
Kако до легалног посла преко НСЗ

Онај ко се одлучи да иде у иностранство на рад преко НСЗ, каже Мартиновић, може бити сигуран да иде на легалан рад са свим неопходним документима.

– НСЗ такође обезбеђује састанак између послодаваца и заинтересованих лица, дакле, обављају се појединачни интервјуи и закључује се уговор о раду пре одласка у иностранство“.

Постоје бројни примери да, како каже Мартиновић, приватне агенције које обезбеђују грађанима Србије рад у другим држвама, олако схватају цео поступак одласка на рад у иностранство, па долази до тога да наши радници прођу као „боси по трњу“, али се тим агенцијама, каже, брзо одузимају лиценце за рад.

На Малти ради 40.000 грађана Србије, ЦГ и БиХ нелегално

На пример, званични подаци Малте из 2016. године кажу да је у тој земљи радило 1.380 грађана Србије, међутим, незваничне процене говоре да између 35.000 и 40.000 грађана Србије, БиХ и Црне Горе ради у тој земљи нелегално, што чини око 10 процената становништва Малте.

Преко Националне службе за запошљавање, посао у Немачкој, Словенији и Хрватској, прошле године је нашло 279 грађана, и то, пре свих, медицинари, кувари, конобари, аниматори у туризму… Подаци показују да већина оних који одлазе из земље у потрази за послом радно место нађу у Словачкој, Чешкој и Русији, иако су желели да оду у Немачку или Аустрију, Шведску, Норвешку и Kанаду.

Прошле године отишло 5.600 грађана на рад у иностранство

У 2017. години је преко агенција које имају дозволу за рад отишло око 5.600 грађана на рад у иностранство, најчешће у Русију, Чешку, Словачку, Хрватску, Црну Гору и Словенију, а један део на Малту и у Немачку. Мушкарци и даље највише желе да оду на рад ван земље (66 процената), а иако је међу онима који желе да оду највише незапослених (76,1) и они са радним местом траже „додатак“ на плату или нови посао (22,5 процената тражи посао у другој земљи као и 1,4 одсто студената).

Највише са средњом школом

Подаци кажу да је највише оних са средњом школом међу потенцијалним радним мигрантима, а након њих следе грађани са завршеним основним студијама и високом школом.

Србија има потписане билатералне споразуме о социјалној сигурности са 28 држава, а споразуме о привременом запошљавању радника миграната са Белорусијом, Босном и Херцеговином и Словачком, а од прошле недеље и са Словенијом.

Меморандум о запошљавању са Мађарском

Ове године закључен је и Меморандум о сарадњи у области запошљавања између српског Министарства за рад и Министарства за националну економију Мађарске, а у току су преговори за потписивање билатералних споразума о привременом запошљавању са Kатаром, Малтом и Руском Федерацијом након чега ће наши радници у тим земљама морати да добијају исту плату као и држављани тих земаља на истим радним местима. Тренутно у Србији има 109 приватних агенција које имају дозволу за рад ресорног министарства и које проналазе посао нашим грађанима у иностранству.

 

tanjug

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*