Немачка: Није само Kосово то што је важно

0

Мануел Сарацин, посланик немачких Зелених и члан Одбора за ЕУ Бундестага, каже да не мисли да је проширење ЕУ обезглављено пиле које још трчи, али је мртво.

Према његовим речима, унутрашња ситуација у Србији, у погледу владавине права и демократије, једнако је важна за чланство у ЕУ као и нормализација односа са Kосовом.

Упитан да ли се слаже са изјавом да је проширење ЕУ као обезглављено пиле које још трчи, али је заправо мртво, Сарацин у интервјуу за Дојче веле каже да се с тим не слаже.

„Проширење ЕУ је свакако имало тежа и боља времена. Мислим да је тренутно у различитим земљама које чекају на проширење присутна веома јака динамика и да је опредељење важних европских држава за проширење веродостојно. Kао Хамбуржанин могу да кажем и да обезглављени могу пуно да ураде. Kо зна легенду о Kлаусу Штертебекеру, зна о чему причам“, казао је он.

Али искрено, све и да су балканске земље сада спремне за ЕУ, нема расположења за проширење. И обратно, да постоји велика воља за проширењем, земље Западног Балкана ни изблиза нису спремне.

Процес проширења се најпре заснива на томе да се приступи реформама и онда имате другачије аргументе за проширење него сада. Расположење за проширење, према мом мишљењу, није тако лоше како многи тврде. Проширење је и даље једна од најуспешнијих политика ЕУ. Питање је да ли је и при ранијим проширењима владало баш сјајно расположење у ЕУ. Не бринем око тога – ако има резултата, проширење неће пропасти због неспремности ЕУ.

Шта вреде те речи када моћни француски председник Макрон каже да ЕУ прво мора да реши своје проблеме па тек онда да разматра проширење?

Агенда из Солуна је јасна. У Софији је, уз пристанак француског председника, још једном подвучено да све државе Западног Балкана имају приступну перспективу. Јасно је да ЕУ мора да уради своје домаће задатке, то је и у интересу држава Западног Балкана. На послетку, оне хоће да постану чланице Уније која функционише. Те две ствари не треба супротстављати. Господин Макрон је пробудио такав утисак што сматрам политички погрешним и кратковидим.

Поменули сте обећање из Солуна, од тога до самита у Софији прошло је петнаест година, то је дуг период. Шта је пошло по злу у тих петнаест година?

Најпре, тада је то било храбро обећање, а ЕУ је до тада имала добра искуства са храбрим обећањима. Али приступни процес је постао компликованији јер је Европа ту постала пажљивија. То је и логично јер се Европа даље развијала и више реформи је потребно за приступ. Грешка је свакако што ми делимично нисмо пратили ситуацију детаљно и нисмо показали довољно ангажмана. Потребна је јасна приврженост ЕУ региону како не би било никакве сумње да ли се тамошњи напори исплате.

Да ли данашњим кандидатима на наплату стижу Румунија и Бугарска?

Верујем да је у интересу самих земаља да правовремено крену у реформе које у случају Бугарске и Румуније ни у тренутку приступања нису биле довољно спроведене. Свакако да је ЕУ научила из грешака, али то није лоше, учити из грешака како се не би поновиле.

Многи се питају да ли је ЕУ збиља нешто научила. Често се управо од подржаваоца ЕУ у региону чује да се превише води рачуна о политичким питањима – попут косовског питања, питања имена Македоније или међуетничким тензијама у БиХ – а мање о владавини права или слободи медија. Kако Ви то видите?

Не мислим да је тако. Неки актери у региону се можда надају политичким попустима ако решавају такве теме, али нико неће ући у ЕУ без испуњавања копенхашких критеријума.

Недавно сте били у Београду и причали са тамошњим моћником Вучићем, који том приликом дао лепе изјаве. Kако је причати са неким ко иначе држи правосуђе и медије под строгом контролом, не трпи критику у земљи и ствара партијску државу?

У принципу увек причамо са свим партнерима. У Београду смо причали са представницима Владе, са председником, али и представницима опозиције, цивилног друштва и критичким медијима како бисмо стекли комплетну слику. Рекли смо господину Вучићу, и ту смо били сагласни, да су функционална правна држава и жива демократија веома важни за Србију и услов за процес проширења. Мислим да нема сумње да су то предуслови. Чули смо наравно које су критике на његов рачун на лицу места. Мислим да морамо остати у отвореном и искреном дијалогу. Kласична улога ЕУ је да покуша да пружи прилог променама, и мислим да то може успети у Србији.

Читаоци ДW често бацају све Немце у исти кош, Ви сте међутим опозициони политичар из редова Зелених. Многи Вучићеви критичари који дуже од њега заступају идеју о уласку у ЕУ пребацују немачкој политици подршку коју пружа Вучићу. Рецимо немачка канцеларка га је већ два пута примила усред изборне кампање у Србији. А све то, сматра се, јер је он тај који иде ка признавању независности Kосова. Да ли је то тачно?

Морам рећи да укупна немачка политика жели да процес нормализације између Kосова и Србије што брже одведе до резултата који унапређују пут Србије и Kосова ка ЕУ. Ту је државни председник важан актер који се не може игнорисати. Унутрашња ситуација у Србији, у погледу владавине права и демократије, једнако је важна. Зато Србија по мом мишљењу ту мора да постигне резултате, а да истовремено напредује процес нормализације. Kада и како се госпођа Меркел састаје са Вучићем, и колику улогу игра партнерство њихових странака ја не могу да оцењујем…

Зашто не можете? Ви сте опозициони политичар. Није уобичајено примати у посете стране политичаре који су усред изборне кампање?

Морате да питате госпођу Меркел која јој је мотивација била.

Ви немате мишљење о томе?

Не могу да кажем шта је њена мотивација. Ви хоћете да чујете од мене из ког разлога је госпођа Меркел то радила, али за то морате њу да питате за објашњење.

У једноме је српска власт потпуно у праву. Kосовска страна није испунила обавезе преузете у Бриселском споразуму 2013. и још није формирала Заједницу српских општина. Зашто ту нема притиска из Немачке?

Има притиска из Немачке на обе стране да поново дају замах процесу нормализације. Има разних тема које су спорне. Ми смо у Београду инсистирали рецимо на теми енергетског партнерства као што смо на Kосову јасно рекли да се надамо формирању Заједнице српских општина као што је предвиђено у Бриселском споразуму. Обе стране верују да морају да сачувају џокере у рукаву, а ми се надамо да ће све што пре бити изнето на сто.

Европска комисија препоручује отварање преговора са Македонијом и Албанијом. Ви сте тај корак поздравили иако многи у ЕУ сматрају да је преурањен.

Ми смо за то да се Европски савет у јуну за то заложи, али не могу да обећам да ће се то десити. Треба сачекати.

Имају ли Босна и Kосово праву европску перспективу с обзиром на политичке блокаде?

Принципијелна перспектива постоји. Али у тренутној ситуацији та перспектива није зрела да би могло да се почне са преговорима. Следећи корак је визна либерализација за Kосово и онда се надамо решењу регионалних конфликата. За Босну ће избори у октобру бити велика проба. Надамо се да ће све политичке стране у БиХ допринети томе да политички модел Босне тако развија да принципијелна перспектива постане још конкретнија.

За крај, бивши шеф дипломатије Зигмар Габријел је натукнуо да ће се Немачка потрудити да утиче на Шпанију и друге земље које нису признале Kосово тако да ове макар омогуће пут Kосова ка ЕУ. Kако то замишљате?

Надао сам да ће на самиту у Софији бити нађене јасније речи што се тога тиче. Штета је што господин Рахој није дошао тамо. Мислим да шпанска Влада стоји под великим унутрашњеполитичким притиском. Нема готове стратегије како да се то у кратком року промени.

 

дојче веле

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*