Ненад Чалуковић: А шта ако победи Бели?

0

Ма колико његов улазак у председничку утакмицу био симболичан, симпатичан и одраз младалачког бунта према овом систему – и политичком и вредносном, Бели ће у сваком случају из ове трке изаћи на коњу. А држава?

Ко је Бели? Чији је Бели? За кога ради Бели? Хоће ли Бели више оштетити Јеремића или Јанковића? Или можда Шешеља? Зашто нико не говори о томе колико ће гласова узети Вучићу? Може ли Бели у други круг с премијером?

Ова и слична питања намећу се ових дана као круцијална по политичким кулоарима. Чак и у озбиљним интелектуалним круговима. Зато је можда кључно: шта нам је показао „феномен Бели“?

Љубиша Прелетачевић или Лука Максимовић очигледно је изазвао тектонске политичке поремећаје. И то није спорно. Клинци и апстиненти имају новог политичког идола. Друштвене мреже су експлодирале, медији су преплављени његовим ликом, док остали кандидати траже парче простора у кампањи. Не рачунајући, наравно, премијера.

И док поједини тврде да ће Бели повећати излазност и спречити Вучићеву победу у првом кругу, неки стичу утисак да је Прелетачевић нехотице можда помогао управо Вучићу, јер је „прекрио“ до сада најозбиљније опозиционе конкуренте Јеремића и Јанковића. Уосталом, њима (уз Шешеља) и највише прети да узме гласове оних који су се двоумили ком кандидату из те програђанске опције да се приклоне.

Неки га пореде с „Отпором“, поједини тврде да Бели може да има исти онај ефекат као „бели листићи“ који су Тадића коштали силаска с власти. Бели би на биралишта требало да изведе све који – као уосталом они 2012 – нису пронашли свог фаворита међу понуђеним кандидатима. Разлика је, међутим, у томе што би потенцијални апстиненти гласали за Белог, док су тада они који су пре тога подржавали Тадића одлучили да на листићу нацртају Чича Глишу. И што су Тадића минирали, углавном, интелектуалци, а Бели је изгледа највећи мотиватор, пре свега, младих, од којих неки први пут излазе на изборе.

Комичар, забављач, популиста или кловн, свеједно. Било је оваквих примера и у далеко уређенијим демократским друштвима, у Италији, и на Исланду, и у Норвешкој, али Бели је најколоритније показао колико је део нације незадовољан политичком елитом, без обзира на то да ли долази из власти или опозиције. Време је очигледно за смену политичких генерација. Неки су нам баш досадили. И зато је одлазећи председник Томислав Николић у праву – сви кандидати који буду имали мање гласова од Прелетачевића требало би да се повуку из политике.

Можете ли да замислите земљу у којој је Бели председник, ма колико нам био симпатичан или не? И ма колико његов улазак у председничку утакмицу био симболичан и одраз младалачког бунта према овом систему – и политичком и вредносном. Он ће у сваком случају из ове трке изаћи на коњу, а држава…

НЕДЕЉНИК

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*