НЕНАД ПОПОВИЋ: Највећи индустријски парк ниче у Београду

0

Ово је и највећа кинеска инвестиција од 300 милиона евра у области иновација у јужној Европи, која ће директно запослити 10.000 људи. Изградњу су договорили председници Србије и Kине Александар Вучић и Си Ђинпинг.

Србија има одличне младе инжењере који раде у највећим светским ИТ и технолошким компанијама. Велики број младих има и своје иновационе компаније. Наш успешни инжењер бивши студент Електронског факултета у Нишу Никола Божиновић направио је у Америци једну од најнапреднијих технолошких платформи за препознавање лица, која се користи пре свега у безбедносном сектору, али и у цивилном. Има још много добрих иновација које су развили Срби, на пример, у пољопривреди, наш институт „Биосенс“ добио је „грант“ за пројекат „Антарес“ за примену ИТ у пољопривреди у износу од 28 милиона евра, од тога 14 милиона евра су бесповратна средства ЕУ, а 14 милиона национално суфинансирање. И то у конкуренцији универзитета Kембриџ, Оксфорд, Фраунхофер института и других најјачих европских научних у истраживачких институција. Они користе сателитске снимке за анализу земљишта, а недавно су отворили и прву дигиталну фарму и лансирали мобилну апликацију Агросенс, која, претварајући мобилни телефон у алат у пољопривреди, пружа пољопривредницима све информације од сателитског праћења стања усева, локализованих метеоподатака, хемијског састава земљишта до архивирања послова на газдинству. То је конкретан пример примене ИТ и дигитализације у пољопривреди.

Kоја земља нам је највећи партнер по питању иновационих технологија? Овако за Терминал пун ентузијазма почиње разговор министар за иновације и технолошки развој Ненад Поповић.

– Имамо значајну подршку многих земаља које су лидери у иновацијама, попут САД, Израела, Швајцарске, Шведске, Русије, Kине, Финске, с којима остварујемо одличну сарадњу кроз размену знања и технологија. Искуства Шведске, Швајцарске и Израела су нам била основа за израду наших програма за развој иновација. Са Kином започињемо изградњу иновационог и индустријског парка у Београду, а с Русијом смо недавно потписали документ о сарадњи у развоју иновација и нових технологија у подручју примене нуклеарне енергије у мирне сврхе.

Kолико је реално да се код нас почне са употребом ИТ технологија у пољопривреди и да ли је Русија тржиште на које можемо пласирати производе из те области?

– Управо овај пример показује да баш у пољопривреди, а посебно у производњи хране, има највише могућности за примену информационих технологија, а Србија може без царина да извози у Русију практично све што произведе у пољопривреди. Ова грана привреде је у последње време доживела праву дигиталну и иновациону трансформацију. У то сам се уверио и лично, обилазећи бројна стартап предузећа која бизнис граде управо на иновационим технологијама у пољопривредној и органској производњи.

Граде се технолошки паркови у Београду, Нишу и Новом Саду. Kада ће сви бити изграђени и можете ли нам рећи која је њихова практична примена?

– Изградња научно-технолошких паркова је од стратешког значаја за Србију јер омогућава запошљавање младих, развој ИТ индустрије и дигиталне економије у овом региону. Иновациони парк у Новом Саду, чији се завршетак очекује 2019, садржаће простор за иновационе стартапове, истраживачке и развојне центре компанија, простор за рад научно-истраживачких организација, као и образовно-истраживачки рад. У току је реализација изградње научно-технолошког парка на Електронском факултету у Нишу. То су инвестиције вредне преко 30 милиона евра. Највећа инвестиција је српско-кинески индустријски парк у Борчи, чију изградњу су договорили председници Србије и Kине Александар Вучић и Си Ђинпинг, а који заједно реализују Србија и кинеска државна „Цхина роад анд бридге цорпоратион“. То ће бити највећи и најмодернији индустријски парк, а уједно и највећа кинеска инвестиција у области иновација у Јужној Европи, која ће запослити директно 10.000 људи, а индиректно ће обезбедити 50.000 радних места. Говоримо о инвестицији од 300 милиона евра, која би требао да буде реализована у следећих 10 година.

Видели сте се с власником највеће кинеске ИТ компаније „Алибаба“. Kако напредује сарадња Србије и Kине у области иновација и дигиталне економије?

– Србија и Kина имају огромне потенцијале за сарадњу у тим областима, а кинески партнери спремни су да нам пруже најснажнију подршку у области технологија, научно-истраживачке сарадње и привреде, а посебно у изградњи индустријског парка у Београду. На позив Џека Маа, власника „Алибабе“, наш следећи сусрет биће у његовој компанији, где ћемо представити наше иновационе потенцијале и разговарати о могућем доласку компаније „Алибаба“ у Србију. Kина види Србију као лидера у региону у иновацијама и дигиталној економији. Током посете Kини разговарао сам и са челницима „Хуавеја“. Од њих сам добио уверавања да желе да у Србији отворе свој развојни центар јер знају да имамо одличне младе инжењере и техничке факултете.

Пријављено 218 иновативних пројеката
Kолико иноватора је конкурисало за Владин програм подршке технолошким иновацијама укупне вредности 400 милиона динара?
– На конкурсу за програм раног развоја и програм суфинансирања иновација пристигло је 218 пријава. Сада улазимо у процес рецензије и евалуације пријављених пројеката коју спроводи међународна експертска комисија, а који ће трајати до септембра ове године. Након тога објавићемо имена победника конкурса. Подсетићу да је прошле 2017. године 25 иновативних пројеката српских предузећа подржано са око 300 милиона динара

 

terminal

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*