Ненад Поповић: Наша историја је историја борбе за истину и правду!

0

 

Главни услов слободе је непристајање на ропство. Човек може бити заробљен, утамничен, депортован у логор, изведен пред стрељачки вод, али ако му дух није сломљен, он је слободан човек. Сломљен појединац и народ, духом сломљен, већ је роб.

Ово морамо да знамо данас када су Срби у региону најугроженији народ у Европи. Када се прети стварањем Велике Албаније на рачун отимања српских земаља. Када се српски народ прогони у Хрватској, Црној Гори и Македонији, и када се свако пријатељство Србије са Русијом узима као непријатељски чин према западним земљама.

Срби нису народ који ће сагнути главу пред тиранином. То смо показали пре 72. године када смо заједно са руским савезницима победили нацистичког агресора у Другом светском рату. На данашњи дан славимо тај велики тријумф, али се истовремено присећамо улоге свих зараћених страна у овом највећем ратном сукобу у историји човечанства.

СРБИ НИСУ НАРОД КОЈИ ЋЕ САГНУТИ ГЛАВУ ПРЕД ТИРАНИНОМ. ТО СМО ПОКАЗАЛИ ПРЕ 72. ГОДИНЕ КАДА СМО ЗАЈЕДНО СА РУСКИМ САВЕЗНИЦИМА ПОБЕДИЛИ НАЦИСТИЧКОГ АГРЕСОРА У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ. НА ДАНАШЊИ ДАН СЛАВИМО ТАЈ ВЕЛИКИ ТРИЈУМФ, АЛИ СЕ ИСТОВРЕМЕНО ПРИСЕЋАМО УЛОГЕ СВИХ ЗАРАЋЕНИХ СТРАНА У ОВОМ НАЈВЕЋЕМ РАТНОМ СУКОБУ У ИСТОРИЈИ ЧОВЕЧАНСТВА.

Идеолози нацистичке Немачке, праћени крволочним сателитима попут Незавизне државе Хрватске и ”бандерашке” Украјине, замислили су да Трећи рајх буде хиљадугодишње царство. Царство саграђено на костима Словена, православних народа, Јевреја и народа чија раса није била по вољи њиховог фирера. Већ на самом почетку су показали велику одлучност да свој монструозни план спроведу до краја. Али нису се надали тако снажном отпору који је показао православни руски народ у жељи да одбрани слободу своје отаџбине.

Тријумфални улазак руске армије у Берлин означио је крај монструозне нацистичке творевине, крај њихових фабрика смрти, и крај једне мрачне идеологије. Русија је изнела највећи терет борбе против нацизма са више од 25 милиона жртава. Одмах после Руса, пропорционално својој бројности, највеће су биле српске жртве. Слободарски дух наша два народа је био кључ пораза нацистичке Немачке.

Лична карта једног народа је његова историја, она гради његов идентитет. Оно што су преци оставили потомцима у наслеђе, то је управо оно што највећим делом одређује судбину и идентитет једног народа. Велики србофил и наш композитор јеврејског порекла Енрико Јосиф, говорећи о усташкој идеологији и страдању Срба, изрекао је једну значајну мисао, да су злочинци осуђени на непокајање. Одузети моћ покајања једном народу или појединцу је заправо осуда на пропаст. Народ или појединац који није способан да се каје, није способан ни да се мења на боље, и самим тим је осуђен на пропаст.

СВЕДОЦИ СМО ПОСЛЕДЊИХ ГОДИНА ДА УПРАВО ОНИ НАРОДИ КОЈИ СУ СЕ ТОКОМ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА НАЛАЗИЛИ НА СТРАНИ АГРЕСОРА, ПОКУШАВАЈУ ДА ПРЕКРОЈЕ ИСТОРИЈУ И ДА КРИВИЦУ С КОЈОМ НЕ МОГУ ДА СЕ НОСЕ ПРЕБАЦЕ НА СВОЈЕ ЖРТВЕ.

Сведоци смо последњих година да управо они народи који су се током Другог светског рата налазили на страни агресора, покушавају да прекроје историју и да кривицу с којом не могу да се носе пребаце на своје жртве. Речи Енрика Јосифа постају пророчанство које се обистињује пред нашим очима. На делу је покушај да се жртве претворе у џелате, а да џелати добију ореол жртве. Европској Унији не смета што њена пуноправна чланица Хрватска данас велича нацистичку усташку идеологију, на запрепашћење потомака жртава Другог светског рата, док се с друге стране према Србији односи као према агресору који представља претњу за мир и стабилност у Европи. Европској унији не смета паљење живих људи у Одеси које су извршили украјински нацисти, али јој смета када Русија устане да заштити руски народ у Украјини. Ревизионистичка политика коју пропагирају поједини европски политичари тежи да Русе и Србе представи као џелате којима није место у тој и таквој Европи за чију слободу су управо ова два народа положила највише жртава.

Као народ који се поноси својом антифашистичком традицијом, слободарским духом и вековним пријатељством са Русијом, морамо да станемо на пут тој колективној амнезији и одлучно се супротставимо онима који желе да се истина о страдању српског и руског народа заборави.

КАО НАРОД КОЈИ СЕ ПОНОСИ СВОЈОМ АНТИФАШИСТИЧКОМ ТРАДИЦИЈОМ, СЛОБОДАРСКИМ ДУХОМ И ВЕКОВНИМ ПРИЈАТЕЉСТВОМ СА РУСИЈОМ, МОРАМО ДА СТАНЕМО НА ПУТ ТОЈ КОЛЕКТИВНОЈ АМНЕЗИЈИ И ОДЛУЧНО СЕ СУПРОТСТАВИМО ОНИМА КОЈИ ЖЕЛЕ ДА СЕ ИСТИНА О СТРАДАЊУ СРПСКОГ И РУСКОГ НАРОДА ЗАБОРАВИ.

То не смемо да дозволимо ни због својих предака, али ни због својих потомака, којима би се овај терет измишљене кривице ставио на душу. Тај пројекат мењања нашег слободарског идентитета једнако је опасан и монструозан као и физички геноцид који су нацисти покушали да спроведу  над Србима током Другог светског рата.

Наш идентитет је слобода! Наша историја је историја борбе за истину и правду! Наша победа над фашистима је доказ исправности наше борбе и нашег идентитета!

Политика

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*